Prof Dr Andrija Gams Moralni Obracun S Prosloscu

Prof. dr Andrija Gams

Moralni obračun s prošlošću

Intervju, 30.8.1991.

Ivana Jovanović

Zvanične hrvatske institucije nikada nisu htele da prihvate činjenicu da je u Jasenovcu vršen genocid. To znači da jošnije sazrela svest da je to zaista bio genocid. Naravno, tome su doprineli izvanični organi posle rata

Vest da je Republika Albanija priznala državu Izrael, munjevito je obišla svet. Nekoliko dana kasnije iz Jugoslavije otišla je u svet jedna crna vest: u Zagrebu je ispred Jevrejske opštine eksplodirala bomba, oštetivši zgradu opštine, ali na sreću bez ljudskih žrtava. Aveti zle prošlosti pokušavaju da ožive baš u Jugoslaviji. O Jugoslaviji, kao jedinoj evropskoj zemlji koja nema diplomatske odnose sa Izraelom, razbuktavanja antisemitizma, Jasenovcu i vekovnoj mržnji prema Jevrejima, razgovaramo sa dr Andrijom Gamsom, profesorom Pravnog fakulteta u Beogradu, danas aktivnim penzionerom.

Obraćam vam se kao eminentnom pravniku, pitanjem: kako je moguće da NR Albanija prizna Izrael pre Jugoslavije, i da li postoje pravni i politički razlozi za nepriznavanje od strane SFRJ?

U Srbiji, i ne samo u Srbiji, uvida se greška ondašnjeg političkog vrha da prekine diplomatske odnose sa Izraelom i što do danas Izrael nije priznat. Koji su razlozi za to?! Pretpostavljam da je to posledica naše nesvrstane politike, gde je Jugoslavija još angažovana. Po mom mišljenju, ta nesvrstana politika nikada nije imala realne osnove, niti je davala neke realne rezultate za zemlje članice. Idejni začetnik tog pokreta bio je Tito, kome je Jugoslavija bila uska, hteo je da bude voda u mnogo širim okvirima. Mnogi Ijudi danas smatraju da je velika sramota za Jugoslaviju da kao evropska zemlja, jedina u Evropi nije priznala Izrael.

Države članice Pokreta nesvrstanih su velikim delom arapske zemlje, s pretežno muslimanskim stanovništvom. Da li je to bio preovlađujući razlog za prekid diplomatskih odnosa sa Izraelom?

U tome i jeste stvar! Značajan je arapski uticaj, pa čak i sada kada je agresivna politika Sadama Huseina doživela poraz. Poslednjih godina potpisano je dosta trgovačkih ugovora sa Izraelskim biznismenima na nivou Vlade Srbije. Koliko ova činjenica može da utiče na promenu zvaničnog jugoslovenskog stava?

Da je do Srbije, Izrael bi već davno bio priznat. Zvanična srpska politika je isticala potrebu da se Izrael prizna. Doduše, i drugi krugovi u Jugoslaviji su se zauzimali za priznavanje, ali još postoji otpor. Korene i smisao tog otpora ne mogu da sagledam.

Događaj koji se zbio nedavno u Zagrebu, zgrozio je ne samo Jevreje već i sve napredne Ijude u Jugoslaviji. Po vašem mišljenju, da li je to pokušaj povampirenja antisemitizma na tim prostorima?

Antisemitizam je s uvodenjem ,,demokracije" u Hrvatskoj ojačao. Za vreme Drugog svetskog rata antisemitizam je bio jedan od osnovnih postulata hitlerovske ideologije, koju je NDH u celosti preuzela. Antisemitizam je institucionalizovan. U Hrvatskoj se ne samo nije obračunalo s tom ideologijom nego se i preuzimaju neki elementi te ideologije. Tuđman je izjavio da NDH predstavlja stremljenje hrvatskog naroda stvaranju samostalne države. Ti ustašoidni elementi su uveliko doprineli obnovi antisemitizma, i korene ovog miniranja baš vidim u tom antisemitskom raspoloženju.

Međutim, zvanična Hrvatska ne napada Jevreje kao što napada Srbe! Situacija je obrnuta: malobrojnim Jevrejima se izlazi u susret, jer je to u skladu s javnim mišljenjem naprednih zemalja Evrope. Bez obzira na zvaničan stav, antisemitizam tinja, što se može videti iz izjava nekih hadezeovaca, neposredno po preuzimanju vlasti. Sam Tuđman je rekao kako je ponosan što njegova supruga nije ni Srpkinja, ni Židovka… Potom je minimizirao broj žrtava Jasenovca… Moram pomenuti i propagandu koja se tamo vodi, i to u najopakijem vidu. Izvrću se i izmišljaju činjenice na štetu protivnika. Protivnik se demonizuje, pripisuju mu se opasni atributi i osobine koje ne postoje. Mržnja koja se propagira prema Srbima sasvim sigurno imaće velikih dejstava ne samo prema Srbima nego i u drugim manifestacijama društvenog i ličnog života. Da li izjavu predsednika Jevrejske opštine u Zagrebu, posle nemilog događaja, koju on počinje rečima: „Braćo Hrvati, vidite šta su nam Srbi učinili!!! Oni žele da unesu mržnju između Jevreja i Hrvata…" smatrate veštom manipulacijom zvaničnih hrvatskih propagandista?

Možda ima Jevreja koji iskreno podržavaju Tuđmana, jer se osećaju Hrvatima. Uopšte ne mogu da verujem da je moguće da su Srbi podmetnuli bombu… Njihova situacija je u izvesnom smislu i u izvesnoj meri slična situaciji u kojoj su se Jevreji nalazili u hitlerovskoj Nemačkoj pre tzv. konačnog rešenja jevrejskog pitanja.

Govorimo o mržnji, kao delu ideologije. Šta mi možete reći o korenima te mržnje prema Jevrejima?

Dragoceni prilog objašnjenju antisemitizma dao je Frojd u svojim kasnijim radovima. U čoveku postoji urođeni i samostalni nagon agresivnosti, kao protivteža urođenom strahu, zbog čega čo¬vek pokušava da se nametne drugom čoveku, i da ga podvrgne svojoj vlasti. Frojd je taj nagon preneo i na kolektivni plan, ističući da se prvenstveno javlja među narodima koji žive zajedno i etnički su sličnog porekla.

Poslednji događaji u SSSRu i Jugoslaviji u potpunosti potvrđuju Frojdovu teoriju. Kolektivna agresivnost se hrani psihološkom mržnjom i uvek traži idejno i normativno opravdanje. Jevreji su bili veoma pogodan objekt te mržnje, jer su uvek bili razasuti po svetu, svuda su predstavljali manjinu, i bili su prepušteni većini. To je Hitler dobro uočio i iskoristio tu u Nemačkoj već ukorenjenu mržnju, kada je došao na vlast.

Hrvati su tu ideju proširili time što su pored Jevreja tu uvrstili i Srbe. Mržnja koja je izbila prema Srbima, pothranjivana ideologijom Starčevićevih pravaša, pojavila se u tako oštrom obliku da je to zapanjujuće. Kolektivna agresivnost jednog dela Hrvata prema Sbima takođe je pothranjivana opsednutošću o višoj vrednosti hrvatske kulture i etnrčkih vrednosti.

Međutim, moram da naglasim da to nikako ne znači urodenu genocidnost hrvatskog naroda. Besmislica je optužiti narod u celini da je genocidan. Činjenica je da su neki Hrvati pružali otpor genocidu za vreme NDH, i da su zbog toga stradaii. Izvesno je da i danas ima onih koji se u Hrvatskoj ne slažu sa zvaničnom politikom. Sadašnja vlast u Hrvatskoj nije u suštini prekinula idejni kontinuitet s ustaštvom, i to svakako opredeljuje u određenom smeru ideološku osnovu današnje hrvatske zvanične politike.

Jedno od nezaobilaznih pitanja je i Jasenovac. Jasenovac kao jedan od načina tzv. konačnog rešenja jevrejskog pitanja. Pitam vas: kako je moguće da za proteklih pedeset godina Jasenovac kao najveći zločin protiv Ijudi u Jugoslaviji, nikada nije javno osuden, ne samo od strane hrvatske vlasti već i sa jugoslovenskog vrha?!

U Jasenovcu su Jevreje likvidirali već 1941. godine. Pre rata u Zagrebu je živelo oko 10.000 Jevreja, neznatan broj ih je preživeo. Hrvati nikada nisu osudili Jasenovac, i to je takođe negativan faktor u idejnom i politićkom ustrojstvu današnje Hrvatske.

Uzmite Nemačku za primer: kad je Nemačka izgubila Drugi svetski rat, u nemačkom narodu je nastao dubok psihički potres. Potreba za moralnim obračunom sa prošlošću… Sa strahotama koje su u ime nemačkog naroda izvršili nacisti. Posle rata, u nemačkim gradovima gde su postojale sinagoge, podignuti su spomenici kojima se namaćki narod izvinjava žrtvama…

S druge strane, zvanične hrvatske institucije nikada nisu htele da prihvate činjenice da je u Jasenovcu vršen čist genocid. To znači da još nije sazrela svest da je to zaista bio genocid. Naravno, tome su doprineli i zvanični organi posle rata. Ivan Krajačić, čovek NKVDa i Kominterne, najodgovorniji je. Krajačić je imao veliki uticaj na Tita, i predstavljao je sivu eminenciju jugoslovenske politike. On je naredio da se Jasenovac poruši i preore!

Zašto je to naredio?

Zato jer nisu hteli zvanično da priznaju i pokaju te zločine. Umesto toga hteli su da ih zataškaju. Jugoslovenska diplomatija je u tome mnogo pomogla predstavljajući u inostranstvu genocid u Jasenovcu, stratišta i veliki broj žrtava iz jama kao žrtve građanskog rata?! Rezultat je da se o Jasenovcu u inostranstvu ne zna, ili se malo zna. Jedino u Izraelu, u muzeju holokausta Jad Va Šem, ima tragova o jasenovačkom zločinu. Ova okolnost je svakako u skladu sa današnjom hrvatskom politikom, da se s jedne strane održava kontinuitet sa ideologijom NDH, a s druge, da se predstavlja Hrvatska kao moderna i evropska zemlja. Ali moderna demokratija se nikako ne slaže sa ideologijom koju je svojevremeno ostvarivala NDH.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License