Prikaz Knjige D Sindik

Jevrejski pregled, maj-avgust 1989

JEVREJI U SREMU

Slavko Gavrilović, Jevreji u Sremu u XVIII i u prvoj polovini XIX veka, Srpska akademija nauka i umetnosti, posebna izdanja knj. DXCI, OdeIjenje istorijskih nauka, knj. 14, Beograd 1989, VIII + 121, 8°.

Nedavno se pod gornjiim naslovom poj.avila knjiiga akademiika Slavka Gavrilovića, prva koja nas upoznaje sa prošlošću Jevreja u Sremu pie 1848. godinie. Knjiga je podeljena u pet poglavlja kroz koja nas je pisac najpre upoznao sa položajem Jevreja u Ugarskoj tokom XVIII i XIX veka, a zatim je priikazao pojavu i doseljavanje i život Jevreja u Sremskoj županiiji, život Jevreja u Petrovaradimu, život Jevreja u Zemunu i petrovaradinskoj reegimenti, a jedno poglavlje posvetio je i držanju Jevreja u 1848/1849. godini. Vrednost ove knjige je u tome što gotovo sve što je u njoj napisano počiva na izvornoj građi. Treba istaći da je pisac poznait kao istoričar koji svoje rezultate zasniva na odličnom poznavanju domaćih i stranih arhiva. To će lako moći da uoči čak i ne mnogo pažljivi čitalac, jer knjiga naprosto vrvi od arhivskih podataka. Zahvaljujući tome pisac je uspeo da prikaže sa mnogo pojedinosti život Jevreja i prvih Jevrejskih zajednica u Sremu. Do sa¬ da je taj život bio poznat samo u opštim crtama. U ovoj studiiji pokazan je postepen ali neprekidan prodor Jevreja na teritoriju Sremske županije. Od pooetka XVIII veka kada se tek poneko jevrejsko domaćinstvo pojavljuje u Petrovaradinu, Zemunu, lloku i Vukovaru, sredinom XIX veka u Više od pedeset gradova i sela živi najmanje po Jedna jevrejska ponodica pretežno sa većim brojem članova. Naseljavamje nije prolazilo bez teškoća. Ometale su ga državne vlasti ali i često i lokalno stanovništvo. Zato je pisac i upozorio da su se Jevreji »mahom potajno« naseljavali, ali i da su kasnije ipak dobijali dozvolu da se zadrže na teritoriji ove županije, doduše bez prava na posedovanje nepokretne imovine. Opoziciju naseljavanju Jevreja stvarao je tngovaćki stalež, što se može donekle smatrati prirodno, jer su se Jevreji bavili sitnom trgovinom i zalazili u sela, što do tada nije bilo uobičajeno, nudili su povoljnije cene i, kako je jednom prilikom biio rečeno, Ijubazno su se ophodili prema kupcima. U svemu tome, tj. u nastojanjima da se dobije dozvola boravka u nekom mestu značajnu ulogu imali su i carski dvor u Beču i ugarski sabor ali i lokalne vlasti. Trebalo je zato mnogo truda i veštine da bi sve navedene prepreke bile savladane, poneka kruta zakonska odredba zaobiđena ne bi li se dobila bar prećutna saglasnost za boravak u određenoim mestu. Sve je to neki put dovodilo do situacija koje danas izgledaju gotovo neshvatljlive, kao na pr. da su katolički sveštenici uzimali u zaštiti trgovca Jevrejina prid optužbama domaćih trgovaca. Jevreji zanatlije bili su slične sudibiinie. Njiihovi cehovsiki drugovi pravili su im razne smetnje počev od prijema u ceh pa dalje.

Knjiga ima još jednu zanimjivu stranu. Minogi će čitalac, Vojvođanin — Jevrejin, ovde naći izvorne podatke o svojoj porodici pre sto, dvesta ili čak i više od dve stotine pedeset godiina. A četvrt milenijuma niije malo.

Knjiga je pisana jasno i pregledno. Poneka stilska greška ukazuje da lektor nije bio uvek dovoljno pažljliv. Zanimljivije i pnivlačnije bi bilo ovo štivo da je čitalac u prilogu dobio i jednu geografsku kartu — skicu sa ubeleženim naseljima u kojima je bilo Jevreja, jer knjigu neće čitati samo sremski Jevreji, niti samo Jevreji.

Čitaocu bi bilo pomoženo i da je autor objasnio geografske granice Sremske županije (osnovane 1745. godiine) pošto se teritorija Srema menjala, a dok je postojala županija na njenoj su teritoriji postojali različiti režimi uprave.

Inače ovaj trud prof. Slavka Gavrilovića svesrdno prepoiručujemo našim čitaocima.

D. Sindik

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License