Улице, имена, биографије
Радивоје Давидовић: Од Давича до Челебоновића - Улице београдских Јевреја, Чигоја штампа, Београд, 2010.
Од Давича до Челебоновића – Улице београдских Јевреја", дело је Радивоја Давидовића, новинара и публицисте из Београда.
„Као члан књижевног жирија, који је ову књигу наградио на 53. конкурсу за радове са јеврејском тематиком Савеза јеврејских општина Србије, мишљења сам да је књига Радивоја Давидовића из више разлога вредна и корисна и да би је требало објавити.
Зато је топло препоручујем за издавање и штампање", написао је, између осталог, академик Предраг Палавестра у рецензији за књигу.
Други рецензент је цењени књижевник Филип Давид.
Захваљујући и овим речима, штампање књиге помогао је Јеврејски културни и хуманитарни фонд „Сабитај Буки Финци". Други, замољени за помоћ, нису имали слуха. Залагањем аутора, Чигоја штампа из Београда је у рекордном року изнедрила ову лепу и, пре свега, корисну књигу која се појавила на овогодишњем Сајму књига у Београду и заузела видно место на штанду издавача.
На 140 страница најфинијег кунсдрук папира илустрована фотографијама личности, сликама улица некад и сад, плановима, то никако није водич кроз Београд већ својеврсна енциклопедија са библиографским подацима о Јеврејима који данас у Београду имају улице са својим именима.
Ушавши у ову тематику Радивоје Давидовић се упустио у „опасну авантуру" звану: промена назива улица, тим пре што су неке од личности у овој књизи, осим заслуга стечeним у својим занимањима и звањима народни хероји (Исидор Барух, Моша Пијаде). Моша Пијаде је „своју" улицу „изгубио" у центру Београда, у Железнику, Младеновцу и Лазаревцу али срећом „сачувао" у понеким некадашњим приградским општинама.
Систематичан, упоран, прецизан и надасве посвећен ономе што ради, Давидовић је писао приступачним стилом, без фантазирања с много пажње и пијетета према личностима а пре свега о онима који су иза њих остали, да не буде првређивања и грешака.
То није било увек лако. Требало је, некад, поћи само од назива (Бежа Албахари) да би се дошло до основних података а њих готово да није било.
Наравно да су личности у овој књизи познате не само у Београду, већ и у свим бившим деловима наше бивше Југославије и ван њених граница па је одговорност писца утолико била већа. Није било једноставно ни дати приближно исти простор а да се не оде у крајност, па је с тога било потребно много умешности, знања и поштовања према свима њима. А Давидовић то има, што је резултирало оваквим исходом.
Осим тога, аутор се потрудио да почетак сваке биографије илуструје портретом (и то најлепшим) а понегде је и илустрација садашњег изгледа улице. На жалост, само за Бежу Албахари фотографија није могла да буде пронађена!
Називкњигејеоригиналан јер упућује заинтересованог да провери који су то познати Јевреји, често и живот дали за овај град и када је то почело. Тако се полази од Хајима Давича чије рођење датира у 19. веку и преко Браће Барух, Браће Амар, Олге Алкалај, Беже Албахари, Моше Пијаде, Леона Коена, Станислава Винавера, Марка Челебоновића, др Хуга Клајна, Данила Киша, Рабина Алкалаја, Елија Финција, Оскара Давича, Геце Кона, Рахеле Ферари, стиже до Алексе Челебоновића и наших дана.
Књига има неколико целина, корисно раздвојених и вешто повезаних.
У Уводу, писац даје детаљан опис настанка београдских улица, наводи број данашњих улица (8008) да би из тог мноштва издвојио ових седамнаест о којима пише. Истовремено наводи њихова имена, локације у граду и када су понеле одговарајући назив. Следи Реч аутора а после ње шездесетак изванредних фотографија од којих је већину снимио сам аутор.
Затим долази најважнији део, а то су биографије с најзначајнијим детаљима из живота и дела наведених личности. Књига је допуњена плановима улица и њиховим локацијама.
Пребогата Библиографија на крају књиге сведочи о озбиљности овог дела.
Мирјана Белић-Корочкин
децембар2010.
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ