La vaca lambe la vitelica,
por lavar, por penar,
por quitar el ojo mal.
Крава лиже теле,
Да га опере, да га очешља,
Да му скине урок.
Te lambo, te lambo,
Komo lambe el bezero a su biserik'o;
No te lampo por lamber,
Otro ke por kitar el ožo malo i ajin raa,
I mandar a las profondinas de la mar.
Лижем те, лижем,
Као што крава лиже теле,
Не лижем те ради лизања,
Него да ти скинем урок и ајин ара,
И пошаљем их у дубине морске.
Todo el mal se vayga
а las profondinas de la mar.
Сво зло нека иде
У дубине морске.
La kara te lavo,
Todo el mal te sako,
No te lavo por lavar
Otro por kitar el ožo malo i ajin raa.
Лице ти перем,
Сво зло ти скидам,
Не перем те ради прања,
Него да ти скинем урок и ајин ара.
Que ojo malo que tenia,
que es un mal que le venia.
Tres de scossa, tres de sposa,
tres de bivda, tres de quita,
y tres que passan por la puerta de la vida.
Asnicos passan y asnicos vienen,
les encargo toda carga:
de ojo malo, y ograma,
y se vaygan a la profondina de la mar.
Ti aprecanto i ti discanto:
por aire por viento,
por callentura, por hazinura,
por quevrantamiento, por baldamiento,
por todo modo de mal,
que hay en este cuerpo.
Todo el mal se vayga a la profondina de la mar.
Урок што имаше,
Зло што му долажаше,
Трипут као бећарица, трипут као удата,
Трипут као удовица и трипут као пуштеница
И три што пролазе кроз капију живота.
Магарчићи пролазе, магарчићи долазе,
Товарим им сав товар:
Од урока и ограме,
И нек иду у дубине морске.
Бајем ти и разбајавам,
За ваздух и за вјетар,
За вручицу и болест,
За лом и узетост,
За сваку врсту зла,
Која се налази у овом тијелу,
Сво зло нека иде у дубине морске.
Todu spantu i ainara,
Kvalkel modu di mal,
La tomu in un vental,
Lu eču a la mar,
Al monti,
Al dizjartu,
Lugar dizoladu,
Tjera no povlada,
Ondi ni gaju kanta,
Pašaru no bola,
Paru no majuja.
Di ti lu kitu,
A Azazel lu eču.
Kešamnas Merinas Astematas.
Сав страх и аинара,
Сваку врсту зла,
Узимам их у кецељу,
И бацам их у море,
У гору,
У пустињу,
Пусто мјесто,
Земљу ненастањену,
Гдје пјетао не кукриче,
Птица не лети,
Пас не лаје,
С тебе га скидам,
И Азазелу бацам,
Кешамнас, Меринас, Астематас.
Aja vajas mal,
De la parte de la mar,
Donde non canta gallo ni gallina,
Ke no pares en esta kaza,
Ni en este logar.
A los endos de la mar te echare,
Donde ni gallo canta,
Ni buey ni vaca brama,
Fuye mall, allende el mar.
Тамо иди зло,
Иза морa,
Гдје пјетао не кукуриче и кока не кокдаче,
И не задржавај се у овој кући,
Ни на овом мјесту,
Онкрај мора бацићу те,
Гдје пјетао не кукуриче,
Во не риче и крава не муче,
Иди зло с ону страну мора.
Cоп el nombre del Dio el Santo Bendicho,
que de rey Alejandra,
que de verde calzava,
de verde vestia,
de verde cavallo servia,
todos los males conbido,
de la rosipila se olvido,
por ser sarnoso,
por ser lamproso,
todo el mal de aqui lo qiuto
al pokun lo echo,
del pokun a la piedra
de la piedra a la calle,
de la calle a las profondias de la mar.
С именом Светог Благословен нека је
И у име краља Александра,
Што се у зелено обуваше,
И у зелено облачаше,
И зеленог коња јахаше,
Сва је зла позвао,
А црвени вјетар заборави,
Не би ли човјек био шугав,
Не би ли човјек био губав,
Сво зло одавде скидам,
На праг га бацам,
С прага на басамак,
С басамака на сокак,
Са сокака у дубине морске.
Andando por un caminico,
escontri un culebro bivo con su pie.
Achapilo sin mano,
degollilo sin cuchio,
englotilo sin paladar,
ansi mere y cresca
cuanto disse verdad.
Путем идући
Сретох живу змију на ноге,
Ухватих је без руке,
Заклах је без ножа,
Прогутах је без непца,
Тако напредовала и расла
као што сам ја истину зборила
Усов пресов прес поље,
Виде га овчар без очи,
Потрча без ноге,
У'вати га без руке,
Закла га без нож,
Испече га без огањ,
Изеде га без уста…
Andando por un caminico,
escontri una leona,
que gritava y bramava
y la spindža se llevava.
Путем идући,
Сретох лавицу,
Која викаше и рикаше
И спинџу одношаше.
Caminado por саminico,
escontri un padre у un ijo.
Le demanda el ijo al padre:
"Mi padre, loque arde su(to) el monte?"
Le dice el padre al ijo: "Usagre!"
Demanda el ijo al padre:
"Con loque se atabafa?"
Responde el padre:
"Con sal y vinagre y tiera de la calle!"
Путем идући,
Сретох сина и оца.
Син упита оца:
"Оче, шта оно гори под гором?",
Отац му договори: "Свраб!"
Син упита оца:
"Чим се гаси?"
Отац одговори:
"Сољу, сирћетом и земљом с улице!"
Путем идући,
Видјех оца и сина,
Упитах га:
"Шта имаш овде?"
Рекоше ми:
Свраб.
И чим се гаси?
Сољу и сирћетом
И земљом с улице.
Pasí por un caminico,
y vide un padre y un hijo,
y le dimandé:
¿Lo que tienes aquí?
y me diĵeron:
Uzagre.
¿Y con lo que se amata?
Con sal y vinagre
y tierra de la calle.
El rey Egre en el campo estaba,
A Agueda su fija la marienda le llevaba,
E le dixo padre:
los montes e los valles arden,
E dixo la fija: no es fuego ni arde,
Mas es colebro e colebrilla,
E usagre e fuego salvaje.
Con que lo mataremos?
Con el unto sin sal,
E con la ceniza del hogar,
E con el polvo de la casa barida.
Fía, fía, fía,
En la Virgen, Santa María.
Краљ Егре у пољу бијаше,
Агеди, ћерки, ужину ношаше,
И рече јој отац:
Горе и долине пламте,
А кћи рече: Нит је ватра нити пламти,
Него је оно змија змијуљица,
Свраб и врућица тешка,
Чим ћемо их гасити?
Машћу без соли,
И прахом са огњишта.
И прашином куће пометене.
Уздај се, уздај се, уздај
У Дјевицу, Свету Марију.
סמטרו סומטרינה טבונה אי דולסי
עוף עוף עוף
טי אפריקאנטו טי דיסקאנטו
פור איירי פור ב'יינטו
פור עין הרע פור קאיינטורה פור חאזינורה
פור קיב'ראנטאמיינטו פור בלדאמיינטו
פור טודו מודו די מאל דיל קואירפו
די אקי לו קיטו
אה לאס פריפ'ונדינאס די לה מאר לו איג'ו
עוף עוף עוף
Сматро, суматрина табуна,
Уф, уф, уф,
Бајем ти и разбајавам те,
За зрак и за вјетар,
За урок, врућицу и болест,
За лом и узетост,
За сваку врсту слабости тијела,
Одавде их узимам
И у дубине морске их бацам.
Уф, уф, уф.
Правим еспанту дe ла мјел овом болеснику
(овде му се спомене име)
Да би оздравио.
Дјеловање снагом Св.Благословен нека је
И Његових светих праведника,
Молим пред лицем Имена Благословеног,
Да излијечи овог болесника
потпуним оздрављењем
Си матроно сабуна.
Jo ago el espantu de la miel a ditu hazinu,
(si li menta el nombre),
Para ki si sani,
La avodato kon fuersa de Akadoš-Baruh-U,
I por sehud de s s Cadikim los santos,
Jo rogo delantre del Šem-Etbarah,
Ke lo milisini al ditu hasinu
refua šelema,
Si matrono sabuna.
En nombri de el Bindičo,
Jo metu la mano
i el Bindiču ki meta la milizina.
Vengu kon esti kučiju,
Komu si parti el pan,
I todu loke si azi di minister,
Kortu nuevi modus di malis,
Nuevi modus di hazinuras,
Nuevi modus di baldamientus i kivrantamjentus,
Di esti kuerpu la kitu
I a las profondinas de la mar lu eču,
Amen!
У име Благословеног,
Ја ћу да ставим руку,
А Благословени нека стави оздрављење,
Прелазим овим ножем,
Као што се сијече хљеб,
И све што је од потребе,
И сијечем девет врста зала,
Девет врста болести,
Девет врста узетости и ломова
Из овог тијела их износим,
И бацам их у дубине морске,
Aмен!
אנא בבקשה מכם אתם אדונים שלנו, שתחוסו ותרחמו ותחונו על נפש עבדכם החולה, פ' ן' אמתכם פלונית ותעבירו אשמתו, ואם חטא והרע לכם תמחלו לו ותסלחו לו על חטאתו, ותתנו לו נפשו וכוחו ובריאותו,
(ולעקרות: תפתחו את רחמם ותשיבו להם פרי בטנם, ותתירו מאסרם
ולמשכלות: תחיו להם נפשות בניהם ובנותיהם)
יהא דבש זה לכם למתק בו את פיכם וחיככם וחיטים או השעורים למאכל בקרכם וצאנכם והמים והמלח לקיום האהבה ואחווה והשלום ורעות כברית מלח עולם בינינו וביניכם.
אחר כך שוברת את הביצים לפניהם ואומרת: נשחט כנפש הא לכם זה קרבן נפש תחת נפש (כי הביצה שהיא עומדת לגדל אפרוח תחשב לדבר שיש בו נפש חיה ורוח) למען תשיבו לנו את נפש זה החולה ורעיוניו
או נפש ילדיו ובניו
או את דעתו או את מאור עיניו
וכיוצא לפי דבר המבוקש וענייניו."
Молимо вам се господари наши, да се сажалите и смилујете на душу роба вашега тог и тог, сина ваше слушкиње те и те и да га помилујете и да пронесете гријех његов – а ко ли вам је згријешио и зло против вас учинио опростите му и отпустите му гријех његов и дајте му душу његову и снагу његову и здравље му (а за нероткиње се каже: И отворите им материце и вратите им плод утроба њихових и отпретајте запретања њина а за оне које стално побавују плод се каже: И оставите им у животу душе синова њихових и кћери њихових ). Мед овај је за вас да осладите уста и непца, а жито и јечам су за вас и за стоку вашу: како би опстојали међу нама љубав и мир, братство и друговање, као вјешни завјет соли између нас и вас. Послије тога се ломи јаје и говори се: Ово вам је као жртва, душа за душу (јер јаје из кога би се излегло пиле сматра се створом са душом и духом), не бисте ли нам повратили душу овог болесника и мисли његове – или: душе дјеце његове, или: памет његову, или: свјетло очију његових – иа тако даље, саобразно са стварју која се иште.
