Prica O Aktu Broj 225

Dr. Žak Konfino

Knjiga MOJI OPŠTINARI

Izdavačko i knjižarsko preduzeće Geca Kon A.D.

Maj, 1934

Priča o aktu broj 225

Priredila Jasna Ćirić

Purim je bio u nedelju, a u nedelju koja je za njom bila, nama je stigla pošta od našega Saveza.

Mi se mnogo radujemo, kada nam tako stigne pismo od Saveza. Radujemo se, jer se nadamo da će jednom među tim pismima biti i odgovor na našu molbu povodom groblja. Mi smo tu molbu poslali na dan 26 juna 1931 godine. Njen je broj 225. (Molim da se zapamti taj datum i taj broj). Na tu molbu mi još nismo dobili odgovora, ali se mi ništa ne ljutimo. Naša je opština mala, a mi znamo šta se priliči jednoj maloj opštini : jednoj maloj opštini priliči se da strpljivo čeka na red. Jedan Savez veroispovednih opština, kao na priliku ovaj naš, napiše vam za godinu dana preko dve hiljade pisama ! To čini oko šest i po pisama na dan. E, pa, probajte vi molim vas, na napišete šest i po pisama na dan, pa ćete videti je li to mali posao. Bar mi, moji opštinari i ja, ne bi bili u stanju da napišemo toliko za jedan dan. Dakle, mi sudimo po sebi i zato im ništa ne zameramo. Jer nije tu sva stvar u tome da se napišu i deset pisama na dan. Nego je stvar u tome što mora da se misli šta će se napisati. A to je već teže. Jer smo mi , braćo, Jevreji a Jevrejima se uvek mora nešto smišljeno napisati. Tako svi kažu i tako će verovatno i biti.

Elem, u nedelju iza Purima nama je stiglo pismo od Saveza, pa smo se tako sastali da vidimo šta nam to Savez javlja. Savez nam je javljao da je zakazana skupština Saveza i pozivao nas da pošaljemo svoga delegata.

Braćo, naša je opština mala i sirota, a Savez veliki i bogat. Ali ako smo mi siroti, mi ipak zato možemo znati šta je red. Zato smo mi rešili da ne šaljemo svoga delegata. Mi smo rešili da ne šaljemo svoga advokata, jer ne moraju svi videti naše sirotinje. Molim vas : šta radi čovek siromah kad ga njegov bogat rođak pozove na ručak ?

- On ako zna za stid neće otići. On će kazati da mu je žena bolesna i neće otići. Zato smo se i mi rešili da ne šaljemo svoga delegata.

Mi smo tako rešili i to bi tako bilo, da nisu stali da nas zasipaju pitanjima, otud, iz Beograda, da li ne bismo želeli da nas sad ovaj, sad onaj gospodin zastupa! I to, zamislite besplatno! Mi smo, molim vas, dovoljno pametni da razumemo da se nešto krije iza toga, kad nam se neko nudi da nas besplatno zastupa. Zbog toga nismo imali kud, već smo rešili da tiju Menahem obuče svoje novo odelo , koje je pravio pre tri godine, i da on ide da vidi šta se iza toga krije. Tiju Menahem je nas nekada zastupao pred turskim pašom, pa što nas sada ne bi umeo da zastupa pred našim rođenim Savezom ?

Tiju Menahem je obukao svoje novo odelo i otišao u Beograd da nas zastupa pred Savezom. Osim toga imao je on i ova tri velika zadatka: prvo i prvo, da vidi šta je bilo sa onim aktom broj 225 od 26 juna 1931 godine, drugo i drugo, da gleda da više ne plaćamo doprinosa Savezu, jer vi i sami znate kakvo je vreme nastalo, pa kad smo već Jevreji i ništa nam se za to ne plaća u gotovu, da bar mi za to ne plaćamo, treće i treće da se udesi, da nam nekako pošalju učitelja za decu.

Kako je tiju Menahem stigao u Beograd, odmah se naučio da je najbolje da se za onu prvu tačku obrati neposredno u Sekretarijat Saveza.

Pođe lepo tiju Menahem u Sekretarijat i tamo nađe jednog mladog riđeg gospodina.

- Ja sam, molim vas, tiju Menahem iz Leskovac, - predstavi se tiju Menahem.

- Pa šta ste vi hteli ? – upitao je onda taj gospodin i produžio da radi.

- Ja sam, molim vas, došao da pitam, šta je bilo sa ono naše pismo broj 225 od 26 juna 1931 godine ? Znate, odnosno za naše groblje, - objasnio je tiju Menahem.

Taj mladi, riđi gospodin je toga dana imao strašno mnogo posla i nije znao gde mu je glava. To je tiju Menahem odmah video. A kad ga je taj gospodin još i pogledao, tiju Menahem je razumeo situaciju i odmah se okrenuo pisaćem stolu preko puta, za kojim je radio jedan drugi gospodin, koji je izgledao strašno važan.

- Molim vas lepo, - upitao je tiju Menahem, uveren da je ipak bolje da upotrebi malo diplomatije, - da li ste slučajno vi naš Savez ?

Nije tiju Menahem, jadan, ništa rđavo mislio pri tome. On je samo hteo da ukaže gospodinu jednu počast, koju je ovaj zbog svog važnog izgleda prema tiju Menahemovom nahođenju neosporno zaslužio. Ali je važan gospodin na to pogledao nekako neobično našeg tiju Menahema. (Znate, u Ministarstvima, Savezu, Patrijaršiji i tako redom vlada takav običaj, da se pogledom odgovara). Tiju Menahem, koji je u svoje vreme išao turskom paši i imao prilike da izdrži pogled jednog paše, tvrdi da se on nikada nije uplašio od pašinog pogleda, kao od ovog pogleda u Sekretarijatu Saveza. Naravno, mi ne možemo tražiti da svi ljudi gledaju na isti način i nije isključeno da ni taj gospodin nije ništa rđavo mislio. Tek tiju Menahemu došlo nekako neugodno i čisto nije znao šta bi sada.

Iz te mučne situacije pomogao mu je sad onaj prvi gospodin :

- Hodite ovamo, čiča, - pozvao ga je on k sebi s jednim osmejkom, koji je izgledao skoro ljubazan, - ja znam šta je bilo sa vašom molbom : ona je rešena, i to povoljno.

- E, hvala Bogu i Savezu, - uzdahnuo je tiju Menahem srećan presrećan.

- Pa šta je, molim vas rešeno ? –setio se još da upita.

- Kako: šta je rešeno?- začudio se onaj gospodin, rešeno je da se stvar uzme u rad…

Tiju Menahem je bio zadovoljan. Više nije hteo pitati. Ako je naš Savez tri godine razmišljao šta će da radi povodom našeg akta broj 225 od 26 juna 1931 godine, onda nije moglo biti sumnje da će uraditi nešto smišljeno. Glavno je da je jednom rešeno da se stvar uzme u rad. Za drugo mi ne brinemo.

I tako je tiju Menahem, naš delegat, utvrdivši šta se desilo sa našim aktom broj 225 od 26 juna 1931 godien (znate, ono odnosno našeg groblja) svršio svoj prvi zadatak…

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License