U proučavanju naroda, kao što je bilo i sa svim prirodno, u našoj je nauci obraćena najveća pažnja našem narodu, njegovoj prošlosti i njegovoj kulturi. O drugim narodima, koji su u našoj zemlji, pored nas i zajedno sa nama, živeli, uticali na nas ili trpeli naš uticaj, nije urađeno gotovo ništa. Šta je i koliko je u našoj nauci sistematski urađeno na proučavanju grčkog i romanskog stanovništva koje smo zatekli u našoj zemlji kad smo se u nju doseljavali, koje se među nama još za dugo održavalo i čiji se tragovi još i danas održavaju? Šta je i koliko je urađeno na proučavanju Turaka, koji su našom zemljom kroz vekove vladali i za dugo joj davali karakter kakav nije imala do njihovog dolaska i koji iščezava sa našim oslobođenjem od njih? Šta i koliko zna naša nauka o našim Arbanasima, Jevrejima, Ciganima i drugim tuđim narodima u našoj zemlji?
Međutim proučavanje tuđih narodnosti u našoj sredini ima velikog naučnog značaja. Taj značaj nije samo u tome da se one više istaknu i bolje vide u čitavome njihovom životu i u svima manifestacijama života, već u još nekim vrlo važnim pravcima. I ako su živele i žive na istome zemljištu sa nama one nisu svuda, ili bar ne svuda u istoj meri, postajale isto što i mi, i obratno. Nejednakosti, koje su poticale od različitih porekla, različitih starina, jezika, kultura, religija, političkih i društvenih prava, bile su takve i tolike da su ih jasno izdvajale i održavale kao nešto zasebno od nas. S druge pak strane, zajednički život, ukrštanja, međusobni odnos, često i zajednički ekonomski interesi, dovodili su tuđe narodnosti sa.nama do takvih veza, odnosa i uticaja, koji nisu mogli ostati bez naročitih dubljih posledica, koje su se morale manifestovati, ako ne svuda do slivanja i pretapanja jednih u druge, a ono svuda, negde jače, negde slabije, do međusobnog nametanja i pozajmljivanja fizičkih, psihičkih, jezičkih, kulturnih i drugih osobina. Čuvanje i održavanje etničkih osobina, slivanje i pretapanje etnički različitih naroda, nametanje i pozajmljivanje etničkih i kulturnih elemenata, svuda je, pa mora biti i u nas, od krupnog naučnog interesa. Naša nauka još nije stigla da se tim pitanjima na našem zemljištu u potrebnoj meri pozabavi, jer još nije imala vremena da u potrebnoj meri prouči tuđe narodnosti na njemu. Naša je nauka u opšte, pa i nauka o narodima u našoj zemlji, još mlada. U prvim koracima ona i nije mogla a da ne pođe od našega naroda, koji joj je bio najbliži i koji joj je morao biti od najjačeg interesa. Ali je, u svome napretku, uvidela i značaj odnosa sa drugim narodima, pa je, postepeno, prišla i njima. Naročito je u poslednje vreme to učinila u jačoj, i ako još ne svima u podjednakoj, meri.
Ka proučavanju Jevreja naše zemlje specijalno, i ako od skora, već su učinjeni prvi koraci. U našim naučnim i književnim publikacijama ima već prilično priloga i građe o njima (Vjesnik Zemaljskog Arhiva, Glasnik Zemaljskog Muzeja, Nova Evropa). G. M. Levi dao je lep prilog upoznavanju prošlosti i kulture Jevreja u Sarajevu (Die Sephardim in Bosnien, Sarajevo 1911), a G. G. Novak u poznavanju Jevreja u Splitu (Židovi u Splitu, Split 1920). Dosta se priloga tome nalazi u Spomenici Benevolencije (Sarajevo 1924) i u Jevrejskom Almanahu za 5686 godinu. No to još nije dovoljno. Kad su se Jevreji prvi put pojavili u našoj zemlji, gde su bile njihove kolonije, odakle su se i kad doseljavali, kako su se i odakle su se sve umnožavali, zašto su i kako su slabili i propadali, sudbina uloga i kultura Jevreja u njima — sve su to stvari koje tek imaju da se ispitaju. To, istina, ne može biti ni brz, ni lak, posao, jer se do mnogih potrebnih podataka za njega možda nikad neće moći ni doći. Istorija naroda u našoj zemlji u opšte i Jevreja u njoj posebice bila je vrlo burna, pa je kao oluja raznosila i upropašćavala tragove prošloga života, pa čak i uspomene na njega. Ali do mnogoga čega iz prošlosti Jevreja ipak će se doći, ako se sistematski, marljivo i oprezno bude radilo. Ostatci od starih jevrejskih groblja i bogomolja, od lokalnih imena, naročito pored većih trgovačkih i kulturnih centara, pomeni u tradiciji, starim spomenicima, literaturi, naročito jevrejskoj, arhivama, naročito arhivama jevrejskih opština, uz očevidne analogije i logična domišljanja moraju pružiti mogućnosti da se jevrejski život u našoj zemlji ocrta barem u krupnim potezima, ako ne mogadne svuda doći i do sitnih detalja.
Za jedno takvo ocrtavanje Jevreja potrebni su još mnogi prethodni radovi: istraživanje jevrejskih spomenika, starih dokumenata, knjiga, slika, tradicije o njima, koja. živi meću njima i među drugim narodima u našoj zemlji, prikupljanje njihovog folklornog gradiva: pesama, pripovedaka, poslovica, izreka i zagonetaka. Tek posle tih prethodnih radova moći će se pristupiti radu na punom upoznavanju istorije i kulture Jevreja u nas.
G. Ignjat Šlang, rabiner Eškenaskih Jevreja u Beogradu, imao je pohvalnu ideju da, u ovoj knjizi, i bez sviju tih važnih prethodnih radova, pokuša proučiti prošli život Jevreja u Beogradu i da time učini svoj prilog opštem poznavanju Jevreja naše zemlje. Idući za svojom namerom on je pokupio iz literature, iz starih jevrejskih knjiga i iz tradicije znatan broj podataka o svome predmetu i sastavio dosta opsežnu monografiju o Jevrejima u Beogradu od najstarijih vremena do danas, obzirući se, u koliko je to bilo potrebno, i na prilike i na pojave van Beograda. U knjizi G. Šlanga ima puno zanimljivih podataka o Jevrejima. Naročito su interesantni podatci iz starih jevrejskih knjiga, iz kojih saznajemo da je, u srednjem veku i za vreme turske vladavine, kad je trnuo i propadao svaki napredak u pokorenih naroda, u Solunu, Kosturu, Vidinu, Ohridu, Bitolju, Skoplju, Beogradu i drugim našim gradovima bilo ne samo jevrejskih kolonista, trgovaca i zanatlija, već i ljudi mnogo više kulture: bankara, sudija, lekara i književnika, sa reputacijom ne samo meću Jevrejima nego i inače. Knjiga G. Šlanga, čiju sadržinu nije potrebno navoditi, jer je tu pred nama, sadrži i mnoge druge pojedinosti, koje pokazuju kakav su život vodili i kako su se probijali Jevreji u Beogradu od davnina do danas. Svojom pak celokupnošću ona čini lep prilog upoznavanju Jevreja u Beogradu u prošlosti, i što je glavno, ona će, na svaki način, biti podsticaj za nova istraživanja da se Jevrejstvo u Beogradu osvetli i u mnogim detaljima, koji su do sad ostali ne samo nerasvetljeni, već i potpuno nepoznati.
Naši Jevreji imaju već znatan broj sposobnih ljudi koji mogu mnogo doprineti proučavanju svojih sunarodnika u našoj zajedničkoj zemlji i time unaprediti našu zajedničku nauku.
8 maja 1926. Beograd.
D-r Tih. R. Đorđević.
Sva copyright prava ima B'nei B'rit loža Srbija 676 i ona je saglasna da se knjiga objavi kao web prezentacija doprinoseći time predstavljanju istorije Jevreja Balkana i to bez bilo kakve finansijske nadoknade.
