Pre Sezdeset Godina Secanja

Od dr Avrama Nisima, poreklom iz Niša, bivšeg predsednika Jevrejske opštine u Skoplju, koji od svršetka Drugog svetskog rata živi u Izraelu, primili smo sećanja
Bilo je to za vreme Balkanskog rata 1912/13. godine, u kome sam kao student medicine učestvovao kao dobrovoljac. Bio sam lekarski pomoćnik u Vojnoj bolnici „Ćele Kula” u Nišu. Prilikom svoje prve posete oslobođenom Dušanovom, Skoplju susreo sam svog bivšeg školsko druga, tada aktivnog oficira, Tasu Dinića (pred Drugi svetski rat narodni poslanik, koji je u Narodnoj skupštini pucao u predsednika vlade dr Stojadinovića).
Tasa me tada iznenadio ovim rečima: “E, moj Avrame, da nije bilo našeg 'filozofa' sumnjam da bismo stigli u Skoplje pre naše "braće" Bugara”. Taj "filozof" je bio Nišlija Nisim Pelosof, sin ćevabdžije Solomona Pelosofa, zvanog „Salamon el Arap”.
Po pričanju moga druga Tase, koji je bio njegov komandir, u odsudnoj borbi kod Kumanova počeli su naši da odstupaju, a naš Pelosof digne zastavu i povikne: „Napred, Nišlije, za kralja i otadžbinu!” Na taj povik vojnici pođu napred i probiju front.
Sem junaka Pelosofa niški Jevreji dali su još tri žrtve u Balkanskom ratu. To su bili:
Ašer Levi, rez. poručnik, u građanstvu bankarski činovnik u Beogradu umro na vojnoj dužnosti u Štipu. Nekrolog sa fotografijom objavljen u „Ilustrovanom albumu Balkanskog rata” koji je izdao Šijački.
Zdravko Nisim, konjički podnarednik, stariji brat braće Nisim, trgovaca iz Niša, koji su 1942. streljani od nacista na Bubnju kod Niša.
Jakov Karić, obućar iz Niša, i brat braće Karića, štampara iz Niša, koji su se docnije preselili u Beograd.
Zdravko Nisim i Jakov Karić poginuli su na Merdarima (zapadno od Vranja) prilikom jurišnog napada na Turke.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License