Pozitivan Odnos Zemalja U Regionu

Ivan Ninić

Pozitivan odnos zemalja u regionu

Bliski istok nakon povlačenja Izraela iz Gaze

Ekonomski razvitak nesumnjivo je najbolji put mira. Postoje pozitivni signali da i na palestinskoj i na izraelskoj strani ima sve više ljudi koji to uviđaju. Neke zemlje Bliskog istoka menjaju svoj odnos prema tamošnjem konfliktu i žele da doprinesu stabilizaciji regiona. Turska predlaže da se u industrijskoj zoni Erez, na severnom prelazu iz Izraela u Gazu, stvori mešovita palestinsko-izraelsko-turska kompanija sa preko 100 pogona, u kojima će se zaposliti oko 5.000 palestinskih radnika. Pregovori se vode na nivou predsednika privrednih komora i udruženja industrijalaca Turske, Izraela i Palestinske Autonomije: Rifata Hisarciklioglua, Šrage Broša i Ahmeda Hašema Azgajara.

Između Jordana, Izraela i Sjedinjenih Država takođe jačaju privredne veze. Naučnici iz tri zemlje pripremaju projekat koji će analizirati biološku strukturu bazena Mrtvog mora i stvoriti bazu podataka, nazvanu Biblioteka Srednjeg istoka (LOME). BRT projekat (Bridging the Rift) treba da ustanovi sve oblike života u pustinjskim predelima od Mrtvog do Crvenog mora. Pored jordanskih i izraelskih naučnika u kreiranju baze podataka učestvovaće profesor Markus Feldman sa Stenforda i profesor Ron Elber sa Kornel Univerziteta. Podaci će biti dostupni svim zainteresovanim naučnicima sveta. I izraelska i jordanska akademska sredina veruju da je ovaj projekat dobra investicija u bliskoistočnu naučnu saradnju.

Ovih dana su izraelski ministar saobraćaja Meir Šitrit i njegov palestinski kolega, Saed-Edine Khurma, potpisali sporazum o osnivanju izraelsko-palestinskog ureda koji će voditi računa o organizaciji transporta između dve buduće susedne zemlje. Evropska Unija uložiće kapital u ovaj ured, čiji će prvi projekat biti izgradnja željezničke pruge Zapadna obala-Haifa i Gaza-Ašdod. U kasnijoj fazi bi se taj krak povezao sa Zapadnom obalom i Haifom, a druga tračnica bi išla u pravcu Jordana. Projekat će biti predstavljen na predstojećem sastanku mediteranskih zemalja sa Evropskom unijom. Dva ministra razmatraju i druge mogućnosti povezivanja Gaze i Zapadne obale, kao i otvaranje luke i aerodroma u Pojasu. Međutim, Šitrit je naglasio da svaka palestinska maršruta preko teritorije Izraela pretpostavlja maksimalne mere bezbednosti u kojoj PA treba što pre da obavi svoju ulogu.

I u diplomatskim odnosima Izraela i arapskog sveta oseća se pomak u povoljnom pravcu. To potvrđuje i najavljena poseta Izraelu kralja Jordana Abdule Jordanskog.

Tunis i Maroko su posebno markirani u agendi izraelskog ministra spoljnih poslova Silvana Šaloma. Velike zajednice tuniskih i marokanskih Jevreja žele da odnosi sa tim zemljama budu što bolji. U poslednjoj deceniji, Izraelci sve češće putuju u zemlje svog porekla. Takve mogućnosti lišeno je milion Jevreja iz arapskih zemalja. Izraelci iz neevropskih zemalja zadovoljavaju svoju čežnju za zavičajem putujući u te zemlje turistički, na legalan ili polulegalan način. Dešava se da Izraelci iz Kurdistana putuju turistički u Tursku, što nije problem, a zatim ilegalno prelaze u irački Kurdistan, u poseti svojim rođacima ili jednostavno da vide šta je ostalo od njihovog napuštenog poseda.

Istinska diplomatska novina u odnosima između Izraela i muslimanskog sveta su nagoveštaji da su na pomolu izvesne veze između Pakistana i Izraela. Pominje se mogućnost posete pakinstanskog predsednika Perveza Mušarafa Izraelu. Takav korak još nije na vidiku, ali se Mušaraf, prilikom posete Ujedinjenim Nacijama, rukovao sa Arijelom Šaronom i održao govor na skupu koji je organizovao Američki jevrejski Kongres. Sve to ukazuje na nove tonove u političkim kretanjima na Bliskom i Srednjem istoku. Govor pakistanskog predsednika pred članovima uticajnih jevrejskih organizacija Amerike komentariše celokupna svetska štampa i daje različita tumačenja njegovim rečima. Pakistan je posle Indonezije, druga najmnogoljudnija muslimanska zemlja na svetu. Poseduje atomsko nauružanje i ključni je američki saveznik u borbi protiv avganistanskih Talibana. Mušaraf je u svom, po nekima, istorijskom govoru, podsetio na sličnost tri monoteističke religije i podvukao dugovekovni suživot Jevreja i muslimana u svetu islama. Kao ilustraciju toj poznatoj činjenici podsetio je skup na pomoć svetskog jevrejstva bosanskim muslimanima u balkanskim ratnim sukobima ranih devedesetih godina prošlog veka. Praveći istorijski balans, rekao je da danas Palestinci pate kao što su Jevreji to činili u prošlom veku za vreme Holokausta.

Suština Mušarafove poruke američkom jevrejstvu bila je da se bitka protiv svetskog terorizma može dobiti ako se sagledaju i uklone njeni uzroci. Jedan od bitnih uzroka tog zla današnjice je, po Mušarafu, palestinsko pitanje, koje ne sme da se ignoriše. On zaključuje da Izrael treba što pre da napusti Zapadnu obalu.

U jednom delu svog govora Mušaraf je pomenuo da je potrebno da sesedne za sto i napravi dobar redosled poteza. Zaista, to je važno. Za početak, Izrael se povukao iz Gaze. Ko je sada na potezu?

Danas, oktobar.2005

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License