Povodom Pedesetogodisnjice Smrti Kompozitor Pal Abraham

Povodom pedesetogodišnjice smrti
Kompozitor Pal Abraham

Povlačenjem Otomanskog carstva iz Srednje Evrope, počelo je naseljavanje tih opustošenih krajeva. Među doseljenicima bilo je i Jevreja.
Tako, u Apatinu, varošici na severozapadu Bačke, kraj Dunava, u blizini Sombora, prvi trag o Jevrejima u tom mestu potiče iz 1749. godine. Sredinom XVIII veka bilo ih je tridesetak. U spisku uz katastarsku mapu iz 1764. zabeleženo je da je vlasnik kuće pod brojem 120 „Judeus Wolf“. Jedan dokument iz 1767. beleži da se Abraham Volf doselio iz Češke 1758. godine. U toj se kući, posle više od sto godina, 2. novembra 1892. rodio Pal Abraham. Tada je u Apatinu živelo 130 Jevreja, ali kada je posle I svetskog rata nedaleko od Apatina prolazila granica novoformirane države i Mađarske, privredna aktivnost se smanjila i deo Jevreja se iselilo u Sombor, Suboticu, Novi Sad i druga mesta,
Danas u Apatinu živi svega nekoliko, mahom starijih Jevreja.
Otac Pala zvao se Jakab (ne Jakob), trgovac, mati mu se zvala Flora rođ. Blam. Oboje su bili ljubitelji muzike. Mati je, navodi se, bila i darovita pijanistkinja, kako je napisao dr Franjo Eman, lekar, u lokalnom listu Ister, a iz tog napisa potiču mnogi podaci o Palu Abrahamu.
Srećnom slučajnošću, kada je pošao u osnovnu školu, u Apatin je premešten, kao učitelj muzike, Adolf Šifer. Rano je zapazio nadarenost malog Pala, koji je od njega dobio i prvu sistematsku obuku iz klavira. Kada je Pal završio osnovnu i građansku školu (takav tip škole danas više ne postoji), školovanje je nastavio u Somboru. 1910. upisao se na Nacionalnu muzičku aka-demiju u Budimpešti i tu školu pohađao 1910-1916.
Još kao student u Budimpešti bio je aktivan u Salon-orkestru, koji je osnovan u Apatinu 1912. i tokom 34 godine postojanja tog orkestra Pal je njegov najpoznatiji član.
Na početku njegovog kompozitorskog rada stoje brojne raznovrsne kompozicije kao što su simfonije, violinski i čelo koncerti, orkestralne serenade i gudački kvarteti. S jednim gudačkim kvartetom 1922. na Salcburškim muzičkim svečanostima dobio je nagradu „Jozef Hajdn.
Gotovo šest godina, u to vreme bio je činovnik, nije se oglašavao kao kompozitor.Tek se 1928. javio ponovo, komponovao je pet intermeca za jednu operetu kojom je sam dirigovao; činio je to u belim rukavicama, tada neuobičajeni način dirigovanja, pa su ga tako i zvali („dirigent u belim rukavicama“).
Ubrzo posle toga usledila je prava „salva“ novih opereta. Za nekoliko godina komponovao ih je 13. Od njih tri su postigle svetsku slavu: „Viktorija i njen husar“, „Havajski cvet“, a naročito, „Bal u Savoju“ po kojem je snimljen i film. Ta opereta izvođena je u predratnoj i posleratnoj Jugoslaviji.
Uspeh je bio izuzetan, pogotovo u Nemačkoj, ali i u Austriji, Mađarskoj. U Beču, „prestonici opereta“, dizao je publiku na noge, a i u drugim evropskim zemljama postizao je uspeh za uspehom. Protagonisti ovih opereta su dva tada najpoznatija pevača te vrste muzike u Evropi, Gita Alpar i Rihard Tauber. Prihodi su kompozitoru stizali sa svih strana. A kako je bio „lake ruke“, okružen prijateljima i „prijateljima“, dešavalo mu se da nije imao dovoljno novca da plati račun veselog društva tako da je u objektu gde se društvo veselilo morao tražiti pozajmicu da isplati račun. Komponovao je muziku za tridesetak filmova i niz popularnih šlagera. Jednom je rekao da svojim najvećim uspehom smatra to što njegove kompozcije zvižduću na ulici.
Dolaskom nacista na vlast u Nemačkoj početkom 1933, preko Beča i Pariza potražio je novi dom u Njujorku. Na njegovu žalost i nesreću, američka publika nije imala sluha za njegove operete kao ona u Evropi. Postepeno je propadao fizički, mentalno i materijalno. Smešten je u bolnicu, a potom u azil.
Posle rata interesovanje za njegove kompozicije, posebno za njegove operete, u Nemačkoj je raslo sve više, osnivana su društva Paul Abraham. To Društvo u Hamburgu obezbedilo mu je stan, dovelo ga je 1956. iz Njujorka u Hamburg, dobijao je odštetu od države, obezbedili su mu sredstva od kojih je mogao mirno da živi, a pristizale su mu i tantijeme.
Umro je 6. maja 1960. godine u Hamburgu, sahranjen je na Oldorfskom groblju.
Prošle godine jedna od velikih nemačkih TV stanica snimila je jednočasovni film o Palu Abrahamu.
U Apatinu se nedovoljno zna o njemu. Boris Mašić, vrsni poznavalac istorije tog mesta, rekao je autoru ovog članka da u Apatinu ima još predmeta vezanih za porodicu Abraham čak i klavir na kojem je Pal kompo-novao. Šteta, zaista šteta što u Apatinu nema razume-vanja da se sačuva uspomena na tog velikana operete.
Uzgred, sasvim neovisno od Pala Abrahama, Mašić kaže da je uz pomoć prijatelja uspeo da iz nekih dvorišta spase nekoliko nadgrobnih spomenika uzeta (tačnije, ukradenih) iz dva devastirana mesna jevrejska groblja; s tim nadgrobnim spomeicima bile su popločane staze do obora ili su bile u njih uzidane. Da bi bili sačuvani spomenici su smešteni u prostorije lokalnog Duštva podunavskih Nemaca.

Dr Teodor Kovač

NEKAD I SAD Godina 1 Broj 6 Novembar/Decembar 2010

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License