Porodicno Stablo Dr Teodora Hercla

Sa ljubaznim dopuštenjem Aleksandra Lebla od 10. avgusta 2007. godine prenosim njegov članak o porodici i precima Teodora Hercla
Mnogi biografi dr Teodora Hercla (Theodor Herzl) istraživali su i njegovo porodično stablo. O njegovim precima do trećeg kolena ima pouzdanih podataka. Što se ide dalje u prošlost pouzdanost opada i ima dosta pozivanja na porodične legende prenošene s kolena na koleno. U tome je najdalje otišla njegova majka, koja je sastavila rodoslov sve do kralja Davida. Još za njegova života neki su govorili kako ih njegov lik podseća na nekog asirskog kralja, dok su drugi nalazili tipično sefardske crte, ma šta to značilo. Među njegovim precima ima i aškenaza i sefarda.

Teodor Hercl (jevrejsko ime Binyamin Ze’ev) rođen je u Budimpešti 2. maja 1860. godine od oca Jakoba Hercla i majke Žanete (Jeannette) rođene Dijamant (Diamant). Imao je sestru Paulinu, koja je umrla mlada, bez dece. Otac Jakob rođen je u Zemunu, tada u Austriji. 14.aprila 1835, a 1852. prešao je u Peštu. Umro je 1902. godine. Njegov otac Simon ili Simeon (Šimon) takođe je rođen u Zemunu, 1805, a umro je i sahranjen u Pešti 1879.godine. On se prvobitno prezivao Lebl (Löbl/Loebl). Manje je važno što ta dva prezimena imaju isto značenje: deminutivi su od nemačke odn. hebrejske reči za srce („Herz”, odn. „Loeb”) s dodatkom slova „l”. Nije reč o prostoj promeni prezimena već je Simon preuzeo prezime jedne od nekoliko zemunskih jevrejskih porodica HercI.
Objašnjenje je da se, pošto je bio drugorođeni sin, nije mogao oženiti i ostati u Zemunu, koji je bio na vojnoj granici prema Turskoj, sem ako bi tu našao drugu jevrejsku porodicu bez sinova i uzeo njeno prezime. Vojna granica bila je zabranjena za Jevreje, ali je izuzetak načinjen za one koji su 1739, kada je austrijska vojska napustila Beograd i predala ga Turcima, zajedno s njom prešli u Zemun, s tim da privilegija boravka na granici važi samo za prvorođene sinove.
Možda je prezime Hercl uveo već Simonov otac Leopold (Jehuda) Lebl (1761-1855), koji se oženio Veranom Frumom Hercl (r.1777, u.?), ćerkom Mozesa Hercla (r.1 751, u.?) čiji se otac zvao Avigdor Hercl, a žena Rebeka Simon - r.1754, u. ? - koja je bila ćerka Simeona Glazera) i uzeo ženino prezime. Svi njegovi potomci su svojim imenima dodavali srednje slovo “l”, kako bi se razlikovali od drugih s prezimenom HercI. Idući još unazad, otac Leopolda (Jehude) bio je Pavle (Naftali) Lebl, koji se oženio iz poznate temišvarske sefardske porodice Amigo. Pored Leopolda (Jehude) imao je i sina Rafaela Pavla, oženjenog iz takođe poznate temišvarske sefardske porodice Tajtacak, koji je imao sina Pavla Rafaela. Simon, deda dr Teodora Hercla, oženio se Rebekom Bilic, dok se njegov brat od strica Pavle Rafael oženio njenom sestrom Jelenom Bilic.

Ovde treba pomenuti porodičnu legendu da je među precima zemunsko-beogradskih porodica Lebl i Hercl bio jedan od dva brata Lebl (Loebl, Loibl, Lobel) , koji su u XVIII veku kao katolički monasi iz Španije došli u Insbruk. a odatle u Zemun (ili Beograd, Carigrad), tu izjavili da su u stvari. silom pokršteni Jevreji i vratili se staroj veri. To više od jednog veka pominju razni izvori (neki govore o njihovom poreklu iz Herone, Gerona - odakle je doista bilo dosta Lobela, recimo u Solunu). Sam Hercl je verovao u to i o svom ocu govorio kao o «Špancu» .

Hercl sa ocem
Bilicovi (Bilitz, Bilitzer) su rodom iz Šlezije, ime su nosili po gradu Bilic, danas Bialsko-Biala u Poljskoj. Prvi poznati Bilic bio je Jakob (r.1776. u. ?), koji je u 18. veku prvo došao u Novi Sad, a zatim dobio dozvolu da se u Zemunu oženi Sarom Fajšl (r..1781, u. ?), iz stare zemunske porodice, čiji je otac bio Enoh Fajšl (r.7, u.1816), sin Abrahama Fajšla, a majka, verovatno sefardkinja. Terezija Falio (r.1759, u. 7.), ćerka Rafaela Šaloma (r.7, u. 1816). Jakob Bilic je bio rabin aškenaske opštine u Zemunu.
Otac Teodora Hercla se u Pešti oženio Žanetom Dijamant (1836-1911), ćerkom Hermana Dijamanta (1805-1871) i Johane Katarine Abeles (1806-1872). Herman je sin Volfa Dijamanta (r.? u.1818) i Šarlote Haber (1770-1843), ćerke Volfa Habera. Johana Katarina ćerka Leba Herca Abelesa (r.?, u. 1812) i Terezije? (r.1790, u.?).
Dva brata Herclovog dede Simona, Moše i Heršel Hercl, prešla su u pravoslavlje (žene i deca ostali su Jevreji) i uzela imena Lafero(?) Spasojević i Kosta Petrović, a izgleda da su iza njih ostali potomci tih prezimena.

Iza Hercla nisu ostali direktni potomci. Imao je troje dece: kćerku Paulinu (1890-1 930), sina Hansa (1891-1930), koji se ubio u Bordou na dan Paulinine sahrane, i kćerku Margaretu - Trude (1893-1943), koju su nacisti odveli u Terezijenštat, gde je umrla. Njen sin, jedini unuk Teodora Hercla, Štefan Teodor Nojman (1918-1946), odrastao je u Engleskoj i promenio prezime u Norman. Tokom II svetskog rata postao je kapetan u Britanskoj armiji. Po izlasku iz armije postao je ekonomski savetnik Britanske misije u Vašingtonu, gde je izvršio samoubistvo skočivši sa mosta u reku.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License