ПОМЕН У ЈЕРУСАЛИМСКОМ ЈАД ВАШЕМУ
Одличје праведника Спасенију Прици
Дирљив гест уваженог телавивског адвоката Гершона Капонија
Политика
(Од нашег сталног дописника)
Јерусалим, 4. новембра 1992
„Ко спасе једног човека спасао је читав народ". Пола века пошто је Спасеније Прица, директор Прве мушке гимназије у Београду јуна 1941. избавио Гершона Капонија, четрнаестогодишњег дечака са Дорћола, додељена му је Првеља праведника са оваквим аментом утиснутим у медаљу и откривена спомен-плоча у јерусалимском Јад вашему, споменику сећања на смрт и страдање шест милиона Јевреја…
Директор Прица је давно, пре више од две деценије, умро. У Јерусалиму је одличја Спасеније Прице, потпредседник Јад вашема Рувен Дафни предао, изасланицима београдске Прве мушке гимназије, директору Крстомиру Симићу и Војиславу Петровићу.
Осам хиљада праведника из света, педесет из земаља које су биле Југославија, уписани су у Јад вашему.
Угледни телавивски адвокат Гершон Капони и не успева, а и не покушава да заустави сузе:
- Онда ми је било четрнаест, али и тада, и заправо откад сам свестан, осећам да душа српског народа има посебну величину. - Прица је био један јако фини господин, маркантан, сед, врло поштован достојанствен, предавао је филозофију старијим разредима. Кад сам ушао код њега у канцеларију, колена су ми дрхтала, ми смо имали толико велико поштовање према њему. Донео сам да ми овери ђачку књижицу. Ја сам некако фалсификовао и преправио име. То би ми био једини дркумент. Гледа он то. Ја тамо нешто нажврљао. Зна ко сам. И он ти онда узме другу књижицу, напише Григорије Капони, као да је италијанско име и каже: „Синко, спасавај главу…" Своју је ставио у вучју чељуст… Кад сам изашао из директорове канцеларије плакао сам. После сам сам кренуо за Сплит, кроз Загреб сам прошао возом и дошао некако до мора, а онда даље…
На скупу у Јад вашему, где се нашао и још по који ученик Прве београдске гимназије из давнијих деценија, данашњи директор Крстомир Симић није био мање узбуђен:
„Дивљензе изазива гест и напор Гершона Капонија да се овековечи хумани гест Спасеније Прице. Осећамо то и као признање свим генерацијама наше гимназије и Београду, да се овако чује његово име."
Б. Ердељан