Pojam Nakita U Umetnosti Fride Kalo I Gustava Klimta

Danijela Vukašinović

Pojam nakita u umetnosti Fride Kalo i Gustava Klimta
Dragana beše naga, ali je, znajući me,
Zadržala svoj zvonki nakit, i njeno lice
Likovalo je gordo, svo ozareno njime,
Srećno ko što su katkad mavarske robinjice.

Šarl Bodler Nakit

Nakit je jedna od najstarijih ljudskih tvorevina, nastala još u kameno doba dobija magijsko - religijski karakter. Retko kad je nakit postajao predmetom umetničke obrade, smatran dekorativnim i trivijalnim, njegova svrha se svela samo na onu upotrebnu. Ipak, nakit uvek govori nešto više kako o nečijem stilu tako i o identitetu, a u današnje doba o statusnom položaju. Postoji duga istorija nakita kao jedne zasebne umetnosti, koja svoje zlatno doba postiže kod Egipćana, a kasnije postaje jednostavniji do umetnosti stvaranja bižuterije. Ipak u umetnosti nakit je uvek ekstravagantan, bilo u funkciji metafore, nacionalnog identiteta, erotizma, jedno je konstantno - on je uvek lep. Upravo njegovu lepotu umetnici su koristili da iskažu svoj osećaj za estetsko i često ga stavljajući u prvi plan kao nešto najupadljivije.
Pošto je nakit najčešće ženski ukras, ne čudi što su ga žene uzimale kao umetnički objekat za obradu, svu njegovu lepotu nam je prikazala najviše Frida Kalo. Jedna od najvećih predstavnica meksikanizma u slikarstvu, njen nakit je višeznačajan. Poznata po svojim autoportretima, nijedan skoro nije zablesnuo bez nakita, tu su uvek minđuše, ogrlice, prstenje, ukosnice, broševi skoro kič prenatrpano, ali uvek lepo. Njen nakit nije samo dekorativnog karaktera, iako se često savršeno uklapa u kolorit slike, već je deo njenog nacionalnog identiteta. Često u potrazi za vlastitim identitetom ona prati istorijske tragove svog nasleđa, tako da njen nakit često ima mitski karakter. Fridina majka je bila špansko - indijanskog porekla, dok je otac bio mađarski Jevrejin, mešavina paganskog i civilizovanog. Svoje ja Frida izražava alegorijski tako da u slici Autoportret posvećen dr. Eloesseru na glavi nosi cveće, a kao minđušu malu ruku, dok je ogrlica napravljena od trnja, što upućuje na njenu patnju. Pošto je imala tešku nesreću i provela mnogo vremena pod hirurškim nožem, slika je veoma jasna. Interesantno je da kad slika druge ljude, uglavnom žene, ne koristi toliko nakita i time ih obezličuje, sa malo boje, za razliku od svojih autoportreta. Topos trnovite ogrlice je čest kao metafora za bol, jer kod slikarke nema dekorativnog karaktera skoro ništa na slikama. Pitanje nakita, šta sve može da bude nakit, da li on ima striktnu formu i koliko se sa njegovim pojmom možemo igrati, Frida Kalo oblikuje u svojoj slici gde joj je ogrlica njena kosa i predstavlja njenu tugu i ugušenost zbog nesrećnog ljubavnog života sa Diegom Riverom. Uvek posvećena ženstvenosti, čak i kad slika maske, one su bogate prstenjem, ali najčešće na njenim autoportretima vidimo tehuanski nakit koji joj je D. Rivera poklanjao. Čak i kad nisu bili zajedno ona ga je slikala kao simbol njihove večne povezanosti.
Još jedan umetnik je bio obuzet toposom nakita, Austrijanac Gustav Klimt. Ipak, za razliku od Fride, on nakit koristi čisto u dekorativne svrhe. Jedno imaju ovo dvoje umetnika zajedničko a to je iskazivanje telesnosti, ali ne čiste nagosti, već one estetske, koja je puna boja i oblika. Nakit ovde daje specifičnu notu i u centru je pozornosti, Klimtova slika Judith i Holopherne je sva u zlatu, posebno pozadina, ali svu ženstvenost pokazuje najbolje njena zlatna ogrlica, tako da i pozadina postaje nakit, ali druge vrste. Pozadina je nakit čitave slike. Klimtova omiljena boja je bila zlatna, tako da i u detalju Hygeia iz poznate slike Medicina imamo temu ogrlice koja više liči na okovanost vrata sa uzdignutom ženskom glavom. Kao poseban detalj ističe se zlatna zmija koju žena drži u ruci za koju se ne zna da li je živa ili samo figura, ali svakako nosi jednu biblijsku konotaciju ženske erotične demonolikosti. I ovo se može posmatrati iz aspekta nakita kao nečega što obiluje erosom afrodizijačkog karaktera.
Šarl Bodler je to najbolje znao kad je napisao pesmu Nakit , gde je to ono što krasi ženu, ali i ono šta ističe njenu osobenost. Posmatrana kao erotski objekat, gola, ona je ipak ukrašena, tu za posmatranje. U jednom delu cela pesma postaje jedna slika žene sa zvonkim nakitom, što je upravo prednost pesme da nam prenese zvuk. I kao da taj šum nakita daje jednu drugu dimenziju pesmi, pooštrava erotičnost, fetišizira samu telesnost. I samim tim pesnik je postigao svoj željeni cilj, plastičnost cele pesme koju upotpunjuje zvuk nakita. Iako cela pesma obiluje seksualnošću i sa njenom napetošću, naslov pesme je nakit što znači da je upravo to erotizovani objekat. Današnja umetnost ne uzima nakit kao predmet umetnosti, već od njega pravi umetnost, ali takođe diže granice koliko i šta se može smatrati pod pojmom nakita. Ipak, još od paganskih dana on nije izgubio svoju magijsku funkciju, samo je danas estetski dekorisan. Njegova povezanost sa seksualnošću je neosporna što nas još jednom povezuje sa paganskim, jer su na taj način žene zavodile i zbog toga bile zavođene. Ali da nakit prevazilazi pojam ukrasa i postaje ozbiljno estetsko pitanje je neosporno. Ex Nihilo

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License