Pogled Dr David Albala Otrgnut Iz Zaborava Istorije
albala3.jpg

POGLED: DR DAVID ALBALA OTRGNUT IZ ZABORAVA ISTORIJE
12 tajnih izveštaja
Životopis ovog lekara, oficira Srpske i Jugoslovenske vojske, najbolje je svedočanstvo o ličnosti kneza namesnika Pavla Karađorđevića i surovoj nepravdi koja je dramatično promenila sudbinu i njemu, njegovoj porodici, raljevini Jugoslaviji i njenim podanicima

Pasoš
Pasoš

Skrhan bolom zbog okupacije otadžbine i holokausta koji se širio Evropom, možda čak i u uverenju da nije učinio sve što je mogao, u Americi je početkom 1942. godine umro dr David Albala, specijalni izaslanik kneza Pavla Karađorđevića. Ovaj oficir, Beograđanin Mojsijeve vere, iskreni srpski patriota osvedočen u prethodna dva balkanska i Prvom svetskom ratu, intelektualac i poliglota, pisac i istaknuti cionista, imao je zanimljivu ulogu u spoljnoj politici Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije, a njegov boravak u SAD prvih godina poslednjeg svetskog rata baca sasvim drukčije svetlo na ljude i događaje koji su, voljom Velikog Cenzora, iščileli iz kolektivnog sećanja i školskih udžbenika.
- To je nepravda koja je morala biti ispravljena - rekao je dr Đorđe N. Lopičić, pravnik po obrazovanju, diplomata po struci, a istoričar po strasti, autor zbornika dokumenata “Dr David Albala, specijalni delegat pri Jugoslovenskom Kraljevskom poslanstvu u Vašingtonu 1939 - 1942”. - I zbog prošlosti, i zbog sadašnjosti, i zbog budućnosti. Jer, zna se da nas je prećutkivanje sopstvene povesti skupo koštalo. Naplaćali smo se onoliko…

Ispravljanje nepravde
Po rečima našeg sagovornika o dr Davidu Albali, zapravo, pisano je relativno dosta, ali gotovo niko od autora nije zašao u njegovu poverljivu misiju u SAD. Tek “otkrićem” njegovih 12 izveštaja koje je iz Vašingtona, preko Konstantina Fotića, tada veleposlanika Kraljevine Jugoslavije u SAD, odnosno dr Aleksandra Cincar-Markovića, ministra inostranih poslova, slao knezu Pavlu Karađorđeviću, dobija se puna slika i njegovog delovanja, i uloge kneza namesnika u onim burnim vremenima uoči martovskog puča i početka rata kod nas. Mada pažljivom čitaocu ne može da promakne ni sramna politika saveznika koja se otkriva u poverljivim izveštajima dr Albale.
U prologu knjige dr Đorđa N. Lopičića je kraći tekst iz pera kneginje Jelisavete, ćerke kneza Pavla Karađorđevića:
“Izvestan broj protagonista i žrtvi 27. marta 1941. godine ostavio je pisana svedočanstva koja do sada nisu štampana. Ako ne budu izvučena iz zaborava i data na uvid javnosti biće neminovno zaboravljena. Zbog toga sam rešila da pokrenem ovu ediciju. Prva knjiga je posvećena misiji dr Davida Albale, čoveka svetle uspomene, koga je moj otac, NjKV Knez Pavle, uputio u SAD 1939. godine, da pokuša preko svojih veza da obezbedi kredite za nabavku oružja jugoslovenskoj vojsci…”

Kneginja Jelisaveta kao borac za istinu
(klik za uvećanje)
Svedoci tvrde da je prilikom predstavljanja knjige decembra 2010. godine u Jevrejskom istorijskom muzeju u Beogradu, kneginja nehotice pustila suzu. Zašto?
Poznato je da je knez Pavle proglašen za “ratnog zločinca” (uz konfiskaciju celokupne imovine i zabranu povratka u zemlju), uprkos stavu Povereništva pravosuđa koji je ukazivao na pravnu nedoslednost takve odluke.
- Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora u njihovih pomagača nije uvažila mišljenje Povereništva pravosuđa da su takve zločine mogla izvršiti samo ona lica koja su za vreme okupacije od 1941. do 1945. godine bila u Jugoslaviji, dok knez Pavle nije fizički bio čak ni u Evropi do 1948. godine, kada je iz Kenije otišao u Francusku - kaže dr Lopičić. - Mada, mora se priznati da su u vreme takozvane revolucionarne pravde bili potrebni izuzetna hrabrost i stručni integritet da bi se napisao i izneo takav stav. Iz toga je lako zaključiti da je odluka Državne komisije bila isključivo politički motivisana.
Knezu Pavlu je kao zločin pripisano potpisivanje Trojnog pakta 25. marta 1941. godine. Pre svega, to nije tačno: jer, potpisali su ga Dragiša Cvetković, predsednik vlade, i dr Aleksandar Cincar-Marković, ministar inostranih poslova, a po odluci koju su doneli vlada i Krunski savet, a ne knez Pavle. Ali, svejedno, čak je i laičkom umu bilo jasno da je ovaj pakt podrazumevao neutralnost Kraljevine Jugoslavije, a ne pristupanje savezu i kolaboraciju!

- U prilog tim tvrdnjama idu i ovi izveštaji, jer upućuju na to da je knez Pavle svog poverljivog izaslanika poslao u SAD kako bi pokušao da obezbedi kredit za kupovinu isključivo odbrambenog, protivavionskog i protivtenkovskog oružja, i lovačkih aviona. Ali, uprkos vezama koje je imao u američkoj jevrejskoj zajednici i u cionističkom pokretu, ali i među vrlo istaknutim ličnostima tamošnje političke, finansijske i novinarske elite, ovo mu nije pošlo za rukom… kao 1917. godine, kada je kao član srpske vojne misije uspeo da izdejstvuje ratni kredit od čak milion dolara! Uz to, Kongres SAD je 26. februara 1940. godine doneo odluku da zajam ne može dobiti nijedna zemlja koja nije izmirila svoje ratne dugove, što se odnosilo i na Jugoslaviju.
Njegov neuspeh bio je pre posledica američkog izolacionizma, pragmatizma u spoljnoj politici, i uverenja da će rat, koji je već uveliko besneo Evropom, ovog puta mimoići SAD.
Ko je bio dr David Albala? Po rečima dr Đorđa Lopičića, zvanična biografija upućuje da je ovaj medicinar po struci vodio zanimljiv i gotovo pustolovan život, po meri vremena u kojem je živeo i događaja u kojima je učestvovao, a neke i oblikovao.

Rođen je u Beogradu 1. septembra 1886, a umro u Vašingtonu 4. aprila 1942. godine. Osnovnu školu i gimnaziju učio je ovde, u rodnom gradu, a medicinu u Beču. Diplomirao je 1910. godine. Tamo se kao student upoznao se s cionističkim pokretom, pa je izabran i za predsednika Udruženja jevrejskih studenata Balkana, što mu je omogućilo da stekne širok krug prijatelja i poznanika širom sveta.
Kao lekar, sanitetski oficir, učestvovao je oba balkanska i Prvom svetskom ratu, i to kao borac u prvim redovima. Bio je i ranjavan, preživeo je tešku kontuziju, pegavi tifus i koleru. Po okončanju rata poneo je Albansku spomenicu, kao i više naših i stranih odličja.
Srpska vlada je septembra 1917. godine kapetana dr Davida Albalu poslala u SAD kao člana naše vojne misije, gde je radio uporedo na tri polja: za okupiranu Srbiju, za pobedu saveznika i za cionističku ideju. Uspeo je da pridobije simpatije i podršku vrlo uticajne američke jevrejske javnosti za borbu Srbije, ali i za finansijsku pomoć.

Kapetan dr David Albala i major Vajs na paradi na Petoj aveniji 1918. godine za oslobađanje Palestine od turskog okupatora
Kapetan dr David Albala i major Vajs na paradi na Petoj aveniji 1918. godine za oslobađanje Palestine od turskog okupatora

Lako zaboravljeni heroj
- Takvom uspehu značajno je doprinela saradnja s dr Luisom Brandajsom, sudijom Vrhovnog suda SAD i delegatom na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine - veli dr Đorđe N. Lopičić - Zahvaljujući njemu, kod predsednika Vudro Vilsona obezbedio je za Srbiju ratni zajam u visini od tada basnoslovnih milion dolara! Verovatno je ta saradnja bila presudna i u imenovanju dr Davida Albale za eksperta za jevrejska pitanja na Pariskoj konferenciji?!
Tome je doprineo jedan zanimljiv događaj. Naime, novembra 1917. godine britanska vlada je objavila Balfurovu deklaraciju, kojom se Jevrejima priznaje pravo da osnuju svoju “narodnu domovinu” u Palestini. Dr Albala, koji se tada već nalazio u Americi, predložio je srpskom opunomoćenom ministru dr Milenku Vesniću da, u ime srpske vlade, javno podrži ovu Deklaraciju, što je ovaj i učinio već decembra 1917. godine: uputio je dr Davidu Albali pismo sa izrazima simpatija srpskoga naroda i vlade njegovoj jevrejskoj braći za nastojanje da njihova voljena zemlja uskrsne u Palestini.
- Pismo dr Milenka Vesnića bilo je napisano na engleskom jeziku pa je, zahvaljujući mudrom dr Davidu Albali, objavljeno u svim važnijim američkim novinama - kaže dr Lopičić. - A ovo je imalo politički značaj za Srbiju kao demokratsku i tolerantnu državu koja se bori protiv izazivača svetskog rata. Stav Srbije naišao je na ogromno odobravanje u najširim jevrejskim sredinama i u najuticajnijim jevrejskim krugovima u SAD. Taj stav naišao je i na veliko odobravanje najšire američke javnosti…
(U sledećem broju: Usud kneza Pavla)
Priredio Miloš LAZIĆ

http://www.ilustrovana.com/index.php

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License