Imanuel Volerstin
Pobednici i gubitnici u
izraelsko-palestinskom zastoju
Svako onaj ko misli da će biti bilo kakve značajne promene u status quo odnosima Izraela i Palestine pati od mnogobrojnih zabluda. Izraelska vlada je odlučno protiv stvaranja palestinske države, čak i slabe pales-tinske države, a ovaj stav ima podršku velike većine izraelskih Jevreja. Palestinski lideri su više podeljeni. Ali čak i najsusretljiviji nisu voljni ni da razmotre nešto manje od države unutar granica iz 1967. s Istočnim Jerusa-limom kao glavnim gradom. Ostatak sveta ne može da pomeri s mesta nijednu od ovih strana. Ovo se zove zastoj.
Pitanje je ko dobija a ko gubi ovim zastojem? Izraelska politička elita izgleda da je ubeđena da će dobiti. Postoji velika grupa koja je toliko odlučno iredentistička da bi sporazum o miru shvatila kao istinsku katastrofu. Izraelci su uvek mislili da će, ako kopaju po tim svojim brdima, ostatak sveta (uključujući arapske Palestince) pristati na to što oni zovu »realnost na terenu«.
Ova politika je dugo uspevala, do sada. Pa zašto je menjati? Međutim, sve više glasova prijateljske podrške upozorava ih da se svetska politička klima izmenila, i to ne u korist Izraela. Oni ističu da alternativa dvodržavnom rešenju jeste jednodržavno rešenje, jer će, u jednoj državi, Jevreji ubrzo postati manjina. U ovom slučaju, ako bi postojalo univerzalno priznanje, država više ne bi mogla biti »jevrejska država«. A ako bi priznanje bilo uskraćeno ne-Jevrejima, država ne bi mogla biti sma-trana, čak ni izdaleka, demokratskom.
Upravo je nedavno jedan dobro poznati prijateljski podržavalac Izraela, Tomas L. Fridman, napisao članak u Njujork tajmsu, koji je izazvao veliko komešanje. Pod naslovom »Voziti u pijanom stanju u Jerusalimu« on je prekorio američkog potpredsednika Džozefa Bajdena što nije napustio Izrael odmah pošto je njegov dolazak bio pozdravljen uvredljivom objavom da se nova jevrejska naselja planiraju u Istočnom Jerusalimu. Fridman kaže da je Bajden morao da kaže Izraelcima: »Prijatelji ne dozvoljavaju svojim prijateljima da voze pijani. A upravo sada vi vozite pijani«.
Drugi dugogodišnji prijatelj, Lesli H. Gelb, objavio je blog pod naslovom »Izraelci se igraju vatrom«. U njemu je predvideo: »Izraelske vođe neće voleti kuda će ih odvesti njihov mali šamar (Bajdenu)«.
Pa zašto Bajden nije uradio to što Fridman sugeriše? Postoje dve vrste odgovora. Odgovor je dao Uri Avneri, jedan od nekoliko doslednih izraelskih kritičara vladinih stavova u vezi s ovim pitanjima. On je rekao da je izraelska vlada još jednom pljunula u lice SAD. Završio je svoj članak starom poslovicom: »Kad pljunete u lice slabića, on se pretvara kao da pada kiša. Da li je ovo pri-menjivo na predstavnika najmoćnije sile sveta?«
Drugi odgovor se krije u stvarnosti politike SAD. Obama, kao i predsednici SAD pre njega, još ništa oz-biljno nije uradio, osim što neprekidno ponavlja priču o večnoj podršci Izraelu, čak iako mnogi Izraelci misle da nekoliko njegovih pokušaja približavanju Arapima (kao što je, na primer, njegov govor u Kairu), je već previše. Baš je nedavno rođak izraelskog premijera optužio Obamu, na izraelskom armijskom radiju, da je na osnovu tog govora antisemita.
Vlada SAD ne radi ništa naročito, nikada i nije, jer je podrška za izraelsku tvrdu liniju naširoko i nadaleko rasprostranjena u SAD. To nije jedino snaga nečega što je značajan i agresivan proizraelski lobi, AIPAC. To nije i samo zato što je hrišćanska desnica usvojila super procionističku poziciju. To je zato što su vodeći demo-kratski političari duboko posvećeni takvoj podršci, a Oba-ma ima dovoljno problema s mnogim demokratskim poli-tičarima da nije rad da se bori s njima na još jednom frontu.
Da li će vlada SAD nastaviti s ovom politikom? Podrška Izraelu ozbiljno je izgubila ugled u Zapadnoj Evropi u poslednjoj deceniji, zbog tvrdokornosti, bešćut-nosti i tiranije u izraelskom ponašanju prema pales-tinskim Arapima – najupadljivije u Gazi, ali ne samo tamo. Podrška za izraelske tvrdolinijaške pozicije takođe je oslabila među značajnim delovima jevrejske populacije u SAD. A sada, izgleda, nastaje i novi izvor kritike.
Mark Peri je otkrio, u jednom članku u Forin polisi, da je 16. januara tim starijih oficira iz Centralne komande SAD, ili iz CENTCOM-a (odgovorne za Srednji istok), informisao predsednika Udružene komande štaba, admi-rala Majkla Malena, o zabrinutosti generala Dejvida Petreusa, koji je na čelu CENTCOM-a, o izraelsko-palestinskom zastoju. Izgleda da su Petreus i njegovi oficiri neprekidno dobijali kritičku poruku od arapskih lidera koje su sretali. Petreus je zaključio: »Ameriku ne samo da vide kao slabu, već se i njen vojni položaj u regionu razara«. Ukratko, zastoj je naškodio i vojnim naporima SAD u Iraku i Avganistanu.
Perijev zaključak: postoji nekoliko vrlo moćnih lobija u Vašingtonu – Nacionalna streljačka asocijacija, Američka medicinska asocijacija, advokati i, naravno, AIPAC. »Ali nijedan lobi nije toliko značajan, ili toliko moćan, kao što je vojska SAD.« Petreus upozorava Malena: »Američki odnos s Izraelom je značajan, ali ne toliko značajan koliko su životi američkih vojnika«. Pošto je Petreusa na taj položaj postavio Džordž V. Buš, a američka desnica ga videla kao čvrstog tvrdolinijaša u vezi s vojnom ulo-gom SAD na Srednjem istoku, teško da ga sad mogu optuživati da se »prodao«.
Izraelska nepopustljivost plaćena je kratkoročno. Ali, srednjoročno, ona je samoubilačka – kao što su Fridman i Gelb pokazali, a Petreus istakao. Izraelski tvrdolinijaši bili su spremni da žigošu svakog ko ih ne podržava 101%. Ali ako misle da sada mogu da pobede nazivajući Fridmana i Gelba »samomrzećim« Jevrejima, a Petreusa »antisemitom« onda se oni čak više varaju nego što mislim. Gelb je završio svoj blog upozorenjem: »Izraelski lideri nemaju vremena da testiraju dubinu i stabilnost američke podrške njihovoj zemlji«.
Natanjahu je otišao u Vašington da vidi da li može da umiri ljutitog predsednika Obamu. Izgleda da nije uspeo.
Svet se neumoljivo kreće prema jednodržavnom rešenju (kao u Južnoj Africi) svejedno da li je to mudro ili ne, svejedno da li je vlada SAD spremna ili ne da preduzme istinski tvrdu liniju s Izraelcima, i svejedno da li izraelsko vođstvo to smatra malo prihvatljivim ili ne.
Prevela Borka Đurić, Republika