Poale Cion Sarajevo

Bilten HOJ-a, 1.9.1994.
'POALEJ CIJON' – UDRUŽENJE JEVREJSKIH RADNIKA U SARAJEVU
Piše: CVI LOKER
Veoma malo je dosada objavljeno o cionističko-radničkom društvu "Poalej Cijon" u Sarajevu. U Zagrebu je izvesno vreme delovao „Hapoel hacair” kao podružnica palestinskog istoimenog, umereno socijaldemokratskog krila, u okviru Histadruta, t.j. radničkog pokreta jišuva i Svetske cionističke organizacije. Poznato je da su se ponegde medju cionistima skuplja le pare za fond zvani "Kapaj" (skraćenica za 'Kupat Poalej Erec Jisrael'). Medju inicijatorima tih pokušaja bili su Drago Steiner (kasnije Jakir Eventov) i Moše Schweiger (kasnije - Bar Cvi). Tek početkom 30-tih godina, nakon pojave 'Hašomer hacair'-a, koji je bio povezan s kibučkim savezom 'Kibuc arci', a politički se plasirao ulevo od MAPAJ-a (laburističke stranke, s kojom su bili u kontaktu D. Steiner, a naročito Schweiger), došlo je do osnivanja t.zv. "Lige za Radnu Palestinu", koja je zastupala sve cionističko-socijalističke struje i grupe.
U velikim jevrejskim centrima delovala je, na Jevom krilu cionizma, i stranka 'Poalej Cijon'; medjutim, u SHS ni u Jugoslaviji, s obzirom na niz objektivnih okolnosti, takva partija nije mogla da se razvije. S dičnim izuzetkom šeher Sarajeva. Tamo je na proleće 1919 godine održana I Skupština baš toga društva.
Iz sarajevskog "Jevrejskog života" saznao sam izvesne podatke na ovu temu. Od 1920 g. do 1927 g. Sarajevski 'Poalej Cijon' održavao je redovne Glavne skupštine svake godine. Takodje je organizovao izlete i "vrtne zabave" 1924, 1925 i 1926 g. Tokom leta 1920 g. održana je Ferijalna kolonija u Ivančici, s učešćem od 39 dečaka i 13 devojčica. Koloniju su vodili Jakov Maestro 'More' - kasniji nastavnik Teološkog Seminara, koji je ubijen u Jasenovcu 1941 g. - i gospodjica Schneetreppel Mondschein; pretsednik društva je tada bio Koen Romano, a tajnik Buki Finci. Na Glavnoj skupštini p.e. od 18. maja 1926 g. ustanovljeno je da organizacija ima 560 članova, od kojih 200 aktivnih i redovnih, (koji po svoj prilici plaćaju članarinu) iz još 360 'nazovi-članova'. Koji su dqvali priloge za Pogrebni fond ili su bili pripadnici Željeznog fonda. Radi se, dakle, o dve zanimljive i neobične inicijative. Ni kulturni rad nije bio zanemaren istaknuti aktivisti bili su. Kalmi Baruh, Laura Papo, zvana Bohoreta, i Albert Papo Sason. U januaru 1927 g. otvorena je društvena čitaonica, u Jelića ulici "u maloj ali vrlo ukusno uredjenoj sali".
Nadalje, 8. januara 1927 g. "održano je Sijelo u čitaonici." Društvo je imalo i svoj tamburaški zbor. Odgovoran za željezni fond - izgleda neka vrsta penzionog fonda - bio je Izidor Altarac, dok je Pogrebni fond vodio Katan. Mogao bi se čovek čuditi kako to da mladi ljudi već: pomišljaju na smrti S obzirom na sku¬poću sahrane, mora se priznati da su, u najmanju ruku, ti mladići bili dalekovidni.
Evo još zadnje zabeLeške: Krajem maja 1927 g. bila je opet Glavna skupština. Tada su izabrani sledeći časnici toga društva: Pretsednik - Papo; blagajnik Moni Finci; Revizor - Mačoro i kao "Diskutant" (baš tako stoji) - Hajim Papo.
Dalje nisam istraživao. Valjalo bi videti u 'Jevrejskom Glasu' koji je počeo izlaziti 1928g. Verovatno da je to društvo ukinuto, ili da se pretopilo u daleko bolje poznatu jevrejsku radničku organizaciju "Matatiju". Potonja je osnovana 1923 g., ali je Pravilnik (Statute) dobila tek 1926 g. O njoj ima mnogo da se priča, ali ćemo to ostaviti za drugu priliku.

JEVREJSKA DRUŠTVA U SARAJEVU

Prof. Avram Pinto. Preuzeto iz: SPOMENICA, 400 GODINA OD DOLASKA JEVREJA U BOSNU I HERCEGOVINU, Sarajevo, 1966

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License