Pionir Evropejstva

Aleksandra Mančić

Pionir evropejstva

Podsetnik za životopis gospodina De Voltera

Onaj ko se ne zgraža nad političkim apsurdima iz prošlosti ili sadašnjosti ne može imati revo-lucionarni nagon; ne možeto ni onaj ko smatra da su ti apsurdi samo ilustracije nekog metafizičkog zla koje svi ljudski napori mogu jedino da pogoršaju. Volterova vizija istorije je mešavina ovih pogleda. Zakonske zloupotrebe i besmislice nisu samo nepromišljeni privid, nego sasvim stvarna zla; ta zla, međutim, nisu tužni primeri čovekove pale prirode, nego dolaze od uzroka koji se mogu shvatiti i popraviti. To su koristoljublje i zloupotrebe moćnika, i neznanje masa koje podstiču izumitelji sujeverica. Naša racionalna priroda i naš urođeni osećaj za pravdu bune se protiv brutalnosti iz prošlosti čiji su tragovi u sadašnjosti i dalje previše vidljivi. Nema razloga za optimizam, naravno, jer bi to pretpostavljalo nedostatak poštenja naspram zala iz istorije, naspram tragedije koja se ponavlja sa različitim protagonistima u svim krajevima sveta; ali, nedostojna je i nepristojna i malodušnost, jer napori tolikih časnih ljudi koji su se suprotstavili tiraniji, tolikih učenih ljudi koji su se borili protiv neznanja i sujeverja, pojedinih vladara koji su omogućili periode srazmernog blagostanja između mnogo češćih epizoda varvarstva, sve to pokazuje da je moguće pozitivno uticati na kretanje sudbine i polako ublažavati njene najgore težnje.
Španski filozof Fernando Savater zapisao da je "Volterovo remek-delo bilo izum modernog intelek-tualca, ličnosti koja je pomalo politički agitator, u velikoj meri prorok i u ne manjoj meri ispovednik". Volter je bio jedan od prvih Evropljana koji su svesno hteli da to budu. Bio je to po dugim boravcima daleko od svoje zemlje: obrazovao se u Holandiji i u Engleskoj, živeo u Prusiji, na dvoru Fridriha Velikog, sklonio se u Ženevu, zatim na granicu Francuske i Švajcarske.
Ali, Volter je naročito bio pionir evropejstva zato što je na svom imanju u Ferneu uspostavio neku vrstu slobodne teritorije na kojoj se svakodnevno radilo na kulturnom bratimljenju celog kontinenta sa ostatkom civilizovanog sveta: sam je sebe nazivao "gostioničar celog sveta" i govorio o "manufakturi mišljenja" koju je sagradio u svojoj kući. Tu su na hodočašće dolazili i Škotlanđanin Bosvel i Italijan Kazanova, Španac markiz Mora i Nemac Grim, kao i Amerikanac Bendžamin Franklin, i mnogi drugi, iz svih krajeva sveta; odatle je Volter vodio prepisku sa Francuzima, Nemcima, Špancima, Italijanima, Švajcarcima, Rusima, Amerikancima, kao i sa kineskim carom… Volter je veliki Evropljanin i po iluzijama u vezi sa ujediniteljskom snagom Evrope, u kojoj pre svega vidi kulturnu zajednicu "te zemlje sastavljene od mnogih nacija". Po njegovom mišljenju, "Evropljani su onakvi kakvi su bili Grci: ratuju među sobom; ali u svojim razmiricama čuvaju toliko obzira i najčešće toliko uljudnosti, da često Francuz, Englez i Nemac, kada se sastanu, izgledaju kao da su došli iz istog grada".
Engleski esejista Liton Streči zabeležio je: "Baš kao što moderna Nemačka počinje dolaskom Fridriha na pruski presto, tako i moderna Francuska počinje od trenutka kada se Volter nastanio na obalama Ženevskog jezera: ukrštanje ova dva znamenita života predstavlja jedan od najneobičnijih i najslavnijih incidenata u istoriji." Volterova uloga proslavljenog pisca, pesnika, dramaturga i filozofa pružila mu je priliku da oseti pažnju najznamenitijih ljudi svoga vremena.
Sa tog stanovišta i sa takvim iskustvom, Volter je napisao svoj Podsetnik, autobiografski zapis i portret nemačkog vladara Fridriha II, ne naročito pun poštovanja, i veselu i mračnu sliku evropskih kraljevskih dvorova. Napisan podrugljivim tonom po kojem je bio čuven, Podsetnik za životopis gospodina de Voltera otkriva nov pogled na međunarodnu politiku i istoriju XVIII veka. Volter je svoj rukopis uništio, ali je njegov trag ostao sačuvan. Prepisivan, kraden, vraćan, selio se od prijatelja do prijatelja, od dvora do dvora, kako bi za nas sačuvao ovu povest koja je, u neku ruku, premašila svoje vreme i dobacila do našeg stoleća.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License