Od Jerusalima, zenice vaseljene do podeljenog Jerusalima
(Čitajući Kaplana i Vasersteina)
Jerusalim je glavni grad Izraela i sveti grad jevrejskog naroda. Prvi put se pominje u Egipatskim proklinjanjima iz 19-18. veka pre nove ere. U doba kralja Davida, oko 1.000 g.p.n.e., grad se zvao Jebus. Jerusalim se pominje u Postanju kao Salem. Središnje mesto i značaj Jerusalima u judaizmu rezultat je vladavine kralja Davida. Posle njegovog osvajanja grada, on se u Bibliji naziva Davidov grad. Nakon toga je Jerusalim promenio mnoge vladare. Prvo veliko uništenje bilo je 586. g.p.n.e., a obnovljen je četrdesetak godina kasnije.
Vremenom Jerusalim postaje simbol najuzvišenijih vrednosti i težnji judaizma. Jeremija prorokuje da će se u budućnosti Jerusalim zvati presto Gospodnji.
Posle rimskog razaranja Jerusalima 70. godine n.e., njegova uloga u nacionalnom životu Jevreja se smanjuje. To je vreme nastanka velike dijaspore i grad postaje simbol duhovne slave. Jerusalim u liturgiji i ritualu zasniva mesijansku obnovu jevrejske zajednice u Erec Israelu. Jedan deo potpornog zida Hrama, koji su srušili Rimljani, postaje tokom godina omiljeno svetilište za molitve i tugovanja. To je danas Zapadni zid (Kotel maaravi) ili Zid plača. Nakon ustanka Bar Kohbe 132. godine Jevrejima je bilo zabranjeno okupljanje na tom mestu. Jerusalim postaje središte hrišćanskog sveta, najviše zahvaljujući vizantijskim vladarima, koji su želeli da ovekoveče poslednje godine Hristovog života, vezane za ovaj grad.
Muslimani osvajaju Jerusalim 638. godine, a Krstaši ga preuzimaju 1.099. i vladaju do 1.187. godine.
Jevreji su živeli u Jerusalimu u daleko povoljnijim uslovima za vreme vladavina raznih muslimanskih naroda nego u vreme vizantijskih, a naročito krstaških osvajača. Od pada Krstaša do 1917. godine, jevrejsko stanovništvo Jerusalima se stalno povećava. Britanci su osvojili Erec Israel 1917, uspostavili mandatnu upravu i Jerusalim proglasili glavnim gradom Palestine. Od tada počinje širenje grada van gradskih zidina.
U Ratu za nezavisnost 1948, jezgro Jerusalima, Stari grad, pripao je Jordanu.
Grad je ponovo ujedinjen u okviru Države Izrael 7. juna 1967. godine.
Rabi Nahman: Kuda god krenem, na putu sam za Jerusalim
Kada Jevrejin kaže Sledeće godine u Jerusalimu time ne izražava samo nadu da će mu biti omogućeno da poseti Sveti grad, ili čak, da se tamo nastani. To je vapaj za celokupnu budućnost jevrejskog naroda i sveta uopšte. Tako je Jerusalim tesno povezan sa krajnjom budućnošću i dolaskom mesije. Vera u dolazak mesije čini da Jevrejin bude optimista kada je u pitanju budućnost. Mesija neće biti nadljudsko biće, nadčovek, već ličnost sa izuzetnim upravljačkim sposobnostima. Upravo je taj mesijanski optimizam doveo do uspona cionizma. Postoji predanje koje kaže da će okupljanje izgnanih i ponovna izgradnja Jerusalima biti dva najvažnija znaka koja nagoveštavaju dolazak mesije. Predanje govori da će se najpre mali broj izgnanih vratiti u Svetu zemlju, a da će potom Jevreji preuzeti upravu nad Jerusalimom i iznova ga izgraditi. Zato se na oslobodjenje Jerusalima i njegov povratak Jevrejima gleda kao na prvi nedvosmisleni znak celokupnog izbavljenja. Postoji proročanstvo da će se oko Jerusalima voditi “rat Goga i Magoga. Kada drugi narodi čuju za uspehe Jevreja, okupiće se blizu Jerusalima u bitku protiv njih, a predvodiće ih kralj Magoga. Ova bitka će simbolizovati konačan rat izmedju dobra i zla, a u Jerusalimu će sve zlo biti na kraju savladano.
Jerusalim će postati duhovno središte celog čovečanstva. To je najavio prorok Isaija.
Podeljeni Jerusalim
U nedavno objavljenoj knjizi Bernarda Vasersteina Podeljeni Jerusalim govori se o višestrukoj podeljenosti toga grada, od verske do nacionalne. Jevreji, hrišćani, muslimani, sve tri monoteističke vere pretenduju na svetost i neophodnost da vladaju ovim gradom. Isto tako i dva naroda, Palestinci i Izraelci doživljavaju Jerusalim kao svoj glavni grad. Po Vasersteinu, religiozni konflikt je bitniji od nacionalnog i, prema tome, internacionalizacija Jerusalima je imanentnija. Medjutim, ako se ovaj problem gleda iz ugla binacionalnog konflikta, on se svodi na spor dva naroda. Pisac je više sklon verovanju da religiozni značaj Jerusalima nadjačava nacionalni spor i zato predlaze i razrešenje spora slično vatikanskom. Grad Vatikan kao model za razrešenje Jerusalima je središnja ideja knjige. Taj spor se, u slučaju Vatikana, rešavao dva veka, pa i za Jerusalim ima nade da se razreši kao jedna prestonica dveju država. Vaserstein smatra da je vatikansko razrešenje čvora povoljnije od onog, recimo, u Belfastu ili Nikoziji.
(Aryeh Kaplan: Jerusalem-the Eye of the Universe / Arije Kaplan: Jerusalim-zenica vaseljene, Književno društvo Pismo; Bernard Wasserstein: Divided Jerusalem)
Priredio Ivan Ninić