O Zlocinima Folksdojcera U Vojvodini
lam6.png

Drago Njegovan

O zločinima folksdojčera
u Vojvodini

U ovoj, petoj knjizi edicije Zločini okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini objavljuje se integralna verzija elaborata Pokrajinske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih poma-gača u Vojvodini pod naslovom Život, rad i držanje domaćih Nemaca (folksdojčera) pre rata, za vreme rata i za vreme okupacije. Elaboratu su pridodate fotografije iz Muzeja Vojvodine u Novom Sadu i Narodnog muzeja u Pančevu, koje se odnose na ovu temu. One služe kao ilustracija nekih delova elaborata i u tom smislu se mogu smatrati istorijskim izvorom prvog reda, baš kao i dokumenti iz arhivske građe na koje se pisci elaborata pozivaju.
Elaborat Život, rad i držanje domaćih Nemaca (folksdojčera) pre rata, za vreme rata i za vreme okupacije nalazi se u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, u Zbirci istorijskih dokumenata (ranije: Arhivskoj zbirci) i može se dobiti na korišćenje pod inventarnim brojem 25864. Ela-borat je pod br. 1827 zaprimljen od strane Pokrajinske komisije za utvrđivanje zločina oku-patora i njihovih pomagača Glavnog izvršnog odbora Autonomne pokrajine Vojvodine 13. juna 1946. godine, kada je postao zvanični dokument ovog državnog organa.
Pokrajinska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini nastala je i radila u okviru jugoslovenskog i evropskog antinacističkog pokreta tokom Drugog svetskog rata. Antinacistička, antihitlerovska koalicija je još 1943. godine, najpre London-skom, a potom Moskovskom dekleracijom odlu-čila da će se nacistički zločini, dotad nezabeleženi u istoriji, dokumentarno utvrditi i da će se zločinci pozvati na odgovornost. Na osnovu toga je Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije preko AVNOJ-a (Antifašističko veće narodnog oslo-bođenja Jugoslavije), na njegovom Drugom zase-danju u Jajcu 29-30. novembra 1943. godine, doneo odluku o formiranju Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih poma-gača. Pored komisije na nivou Jugoslavije, a u sklopu odluke o federalizaciji zemlje, formirane su i zemaljske komisije za teritorije šest jugo-slovenskih federalnih republika. Potom su, u sklopu politike autonomizacije nekih delova Srbije, formirane i oblasna komisija za auto-nomnu Kosovsko-metohijsku oblast i pokrajinska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njiho-vih pomagača u autonomnoj Vojvodini.
Pokrajinska komisija formalno je osnovana 21. novembra 1944. godine, kada je određen njen sastav i delokrug rada, na čelu sa pravnikom Petrom Mijačevićem. 5
U njenom sastavu su bile anketne komisije za tri okupaciona područja na teritoriji Vojvodine: za Banat, za Srem i za Bačku i Baranju, kao i regionalne potkomisije i tzv. veća statističara. I pre formalnog imenovanja Komisije, na terenu su prikupljani podaci o zločinima okupatora i njihovih pomagača. Po formiranju Komisije ovaj rad je poprimio opšti karakter, bio je sveo-buhvatan i imao je prioritet. Mnogobrojna lica su bila angažovana u radu Komisije. Svi oni su prikupljali dokumentaciju iz neprijateljskih izvo-ra, saslušavali svedoke i izvršioce zločina, saslu-šavali oštećenike i procenjivali materijalnu štetu. Naravno, u tom periodu, a i kasnije, nije se moglo znati koliko je tačno stradalo stanovnika, od koga su stradali, kada, gde i kako, pa ni to ko je sve u tome učestvovao. Ipak, u svakom elaboratu se nastojalo da se opišu najveći masovni zločini, da se popišu do tad poznate žrtve, da se utvrdi ratna šteta, te da se imenuju ratni zločinci, dostupni (ubijeni ili uhapšeni, kojima je suđeno) i oni koji nisu bili dostupni organima nove vlasti u Jugoslaviji. Na osnovu ovih radnji vršene su ekshumacije masovnih grobnica, obeležavana stratišta, zahtevana ekstradicija zločinaca iz ino-stranstva, organizovana suđenja najodgovor-nijima.
Radi sistematizacije poslova i preglednosti prikupljene građe, Komisija je masovne zločine okupatora i njihovih pomagača podelila u više grupa: od perioda okupacije 6 do perioda povla-čenja neprijatelja, izdvajajući kao posebne grupe masovne zločine kao što su Racija u južnoj Bačkoj januara 1942, 7Akciju Viktora Tomića u Sremu u leto 1942, 8 zločine Antuna Bauera itd. Izvan ove sistematizacije, urađena su dva posebna elaborata, jedan posvećen stradanju Jevreja 9 i drugi, posvećen zločinima jugoslo-venskih, posebno vojvođanskih Nemaca (folks-dojčera), koji sada objaljujemo. Komisija je imala dobre razloge da ovako postupi, jer su Jevreji stradali u sva tri okupaciona područja na teritoriji Vojvodine (od Nemaca, Hrvata i Mađara), i jer su Nemci 10 činili masovne zločine na ovim podru-čjima, ali i na drugima, a zajedničko im je da su u Vojvodini bili zavičajni.
Elaborat je napisan sa ciljem da se opravda posleratna politika NOP-a u Jugoslaviji, predvođenog Komunističkom partijom Jugo-slavije, prema domaćim Nemcima (folksdoj-čerima). Domaći Nemci su proglašeni kolektiv-nim krivcem, zbog svoje nacifikacije 11 uoči Drugog svetskog rata, svoje petokolonaške uloge 12 tokom kratkotrajnog Aprilsko rata 1941. godine i svoje uloge, vojne 13 i ekonomske, u ratnom naporu nacističke Nemačke. Domaći Nemci su Hitleru dali skoro 100.000 vojnika, od kojih je više od jedne četvrtine poginulo. Domaći Nemci (folksdojčeri) su se više nego istakli u istrebljenju Jevreja na tlu okupirane Jugoslavije. O njihovom odnosu prema Srbima dovoljno je navesti podatak da su oni, kao i Nemci iz Trećeg Rajha, za jednog ubijenog Nemca ili folksdojčera streljali 100 Srba, a za ranjenog pedeset. Domaći Nemci (folksdojčeri) potpuno su svoju sudbinu vezali za sudbinu nacističke Nemačke. 14 Potpuni poraz Nemačke bio je i njihov potpuni poraz. 15
Većina domaćih Nemaca nije smela da čeka oslobodioce. U organizaciji Vermahta oni su se iselili iz Jugoslavije. 16 Preostali, zbog toga što nisu stigli da pobegnu ili što nisu hteli da beže, bili su logorisani sa ciljem da budu prisilno iseljeni. Odluka o proterivanju preostalih Nemaca doneta je na Predsedništvu AVNOJ-a 21. no-vembra 1944. godine. U logorima za Nemce vladale su oskudica, bolesti i smrt. 17 Najviše su umirale starije žene i mala deca.
Predajući javnosti petu knjigu u ediciji Zločini okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini, priređivač je u prijatnoj prilici da pomene imena onih koji su finansijski i moralno podržali njeno objavljivanje. To su prof. dr Ljiljana Jeremić, Dragan Bozalo i dr Nebojša Kuzmanović, kao i opština Bačka Palanka, gospodin Ljubo Vujović (Termodinamika d. o. o. Novi Sad), kao i njegovi prijatelji iz udruženja Hercegovaca i Udruženja dobrovoljaca i njihovih potomaka (1912-1918), gospodin Miloš Cvjetičanin (Likosi d. o. o. Novi Sad), gospodin Ranko Tatarević (Pan-naturala d. o. o. Sremska Kamenica), gospodin Veselin Bajčetić, gospodin Radovan Injac (Štamparija Sajnos d. o. o. Novi Sad), viši kustos Vladimir Đukanović (Muzej Republike Srpske) iz Banja-luke, gospodin Žarko Dimić, direktor Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima, prof. dr Časlav Ocić, dopisni član SANU, viši arhivista Zoran Veljanović (Istorijski arhiv u Subotici), kao i brojne kolege iz Muzeja Vojvodine. Između njih izdvajam višeg kustosa Javorku Računicu, kao i kustosa Darjuša Samija, koji su mi stavili na raspolaganje odgovarajući fond iz Zbirke foto-grafija Muzeja Vojvodine, a takođe i kolege iz Narodnog muzeja u Pančevu, a posebno viši kustos Vladimir Božović, učinili su da ovo izdanje bude sadržajnije i potpunije.
Pored toga, priređivač je zahvalan i recenzentima, prof. dr Aleksandru Kasašu i doc. dr Slobodanu Bjelici, kao i grafičkom uredniku ovog, kao i prethodnih izdanja u okviru iste edicije, gospodinu Aleksandru Kozlici, na prepoznatljivom izgledu ove knjige.
Čitaocu možemo da obećamo da će i u narednim godinama biti suočen sa novim izdanjima u okviru edicije Zločini okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini, koja će tretirati pitanja progona, logorisanja, prinudne mobilizacije, slanja u logore istrebljenja, oduzimanja imovine, i drugih oblika masovnih ratnih zločina, nastojeći da osvetlimo ideologiju nacizma/ fašizma u Evropi sredinom 20. veka i njene reperkusije u ratnoj praksi Trojnog pakta, pred-vođenog Nemačkom, na čelu sa Adolfom Hitle-rom i značajnim saradikom tzv. Novog evropskog poretka na jugoistoku Evrope, Antom Pavelićem, poglavnikom Nezavisne Države Hrvatske.
Knjigu su objavili IK «Prometej» i «Malo istorijsko društvo Novi Sad», krajem 2012. godine.

5 Vidi: Јелена Попов, Главни народноослободилачки одбор Војводине 1943-1945, Нови Сад, 1986.
6 Vidi: Драго Његован, Улазак мађарске војске у Бачку и Барању 1941, Нови Сад, 2011; Велимир Терзић, Слом Краљевине Југославије 1941. године, II, Народна књига, Београд, 1982.НИ
7 Vidi: Драго Његован, Рација. Трећа група масовних злочина, Нови Сад, 2009.
8 Vidi: Драго Његован, Акција Виктора Томића и покретни преки суд у Срему 1942, Нови Сад, 2010.
9 Vidi: Драго Његован, Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини против Јевреја, Нови Сад, 2011; Божидар Ивковић, Уништавање Јевреја и пљачка њихове имовине у Банату 1941-1944, Београд 1967; Злочини фашистичких окупатора и њихових помагача против Јевреја у Југославији, група аутора, Савез јеврејских општина Југославије, Београд 1952.
10 Јосип Мирнић, Немци у Бачкој у Другом светском рату, Нови Сад 1974.
11 Бранко Бешлин, Весник трагедије – Немачка штампа у Војводини 1933-1941. година, Нови Сад , 2001.
12 Петар Качавенда, Немци у Југославији 1918-1945, Институт за савремену историју, Београд, 1991.
13 Срђан Божовић, Дивизија „Принц Еуген“, Народни музеј Панчево, Панчево 2011.
14 Сеп Јанко, Говори и чланци (Reden und Aufsätze), Бечкерек 1944.
15 Слободан Маричић, Суседи, џелати, жртва – Фолксдојчери у Југославији, Београд 1995.
16 Документи из историје Југославије, IV, приредили Ђ. Зечевић и Ј. П. Поповић, Београд 2000.
17 Геноцид над немачком мањином у Југославији 1944-1948, група аутора, Друштво за српско-немачку сарадњу, Београд, Србија и Црна Гора, Donauschwäbische Kulturstiftung, München, Deutschland, Београд 2004.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License