O Sinagogama U Nisu Radovi Jasne Ciric

SINAGOGA U NIŠU 20.01.2002.
Smatra se da je prva niška sinagoga ili molitveni dom podignuta 1695 god., iste godine od kada postoje i prvi pisani podatci o niškoj jevrejskoj zajednici.
1765 god. na položaj niškog rabina dolazi Rahamim Naftali Gedalja, mudar i energičan čovek, koji je mnogo doprineo razvitku verskog duhovnog i kulturnog života male jevrejske zajednice u Nišu. Smatra se da je imao svoju Ješivu gde je vaspitavao generacije pobožnih Jevreja. Službovao je 16 godina, a smatra se da se njegov grob nalazi na današnjem jevrejskom groblju u Nišu.
Prva sinagoga je sazidana 1801 god., za vreme službovanja pomenutog rabina kada je i posvećena.
U doba Turaka, između dva drvena mosta na Nišavi, prostirala se jevrejska mahala. Turske vlasti koje su dale dozvolu za njeno osnivanje nazvali su je Čivutana. Mahala je imala ješivu - jevrejsku školu, sinagogu, rabinovu kuću, obredno kupatilo, zgradu jevrejskog doma i mnoštvo prizemnih kuća. U velikom požaru koji je izbio 15.augusta 1879 god., cela jevrejska mahala je izgorela.
Krajem XIX veka pominje se velika sinagoga "El Kal Grande" i mala sinagoga "El Kal Čiko", u nekadašnjoj Davidovoj ulici. Takode se može naći da je u to vreme u Nišu bilo 11 rolni Sefer Tore, 9 rolni Tore u velikom i 2 rolne u malom hramu. Početkom XX veka jedna je Tora proglašena za "pasul"- neupotrbljivu.
Po završetku Prvog svetskog rata odlučeno je da se sazida nova sinagoga, jer je stara bila sklona padu. U meduvremenu su stari hram malo prepravili i on je još dugo služio svojoj funkciji.
Aprila 1924 god. počelo se sa gradnjom sinagoge, kamen temeljac svečano je položen 18. maja 1924 god., ali je radove poremetila eksplozija zaostale nemačke bombe. Zidana je od novčanih sredstava Jevreja koji su u Nišu živeli, zidana je na placu Jevrejske veroispovedne opštine u Davidovoj ulici br.2. Smatra se da je projektant ove sinagoge bio arh. Jaša Albala iz Beograda, mada postoji mogućnost da su je projektovale arhitekte iz Beograda, Milan Kapetanović i Viktor Azriel. Sinagoga je bila pro strana, sa otvorenom galerijom za žene.U proleće 1925 god. zgrada je završena, tada se mogla tek porušiti stara sinagoga.
Rabin Avram Daniti, kaže za Jevreje Niša: "Bili su oduvek vrlo pobožni, i prva im je briga bila Hram i vršenje verskih obreda. Mnogo su vremena provodili u ješivama čitajući pobožne knjige i slušajući pripovedi, koje su održavale i održavale do danas jednu retku pobožnost u opštini".
Iznad ulaznih vrata sinagoge, pored Magen Davida koji je tu stajao, pisalo je "OVO SU BOŽIJA VRATA PRAVEDNI NEKA UĐU".
Do početka Drugog svetskog rata, sinagoga je služila svojoj funkciji. Za vreme rata Nemci suje koristili kao magacinski prostor, a posle rata ona nije bila u funkciji. Niko se od Jevreja koji su tu živeli nije vratio u svoje domove. Majo Mevorah je do 1948 god., zgradu sinagoge čistio i održavao, a posle njegovog odlaska za Izrael 1948 god., zgrada je zatvorena.
1970 god. Jevrejska opština je bila uslovljena, da zgradu sinagoge proda ili će joj se zbog neupotrebe zgrada oduzeti. Te godine zgrada sinagoge prodaje se Narodnom muzeju u Nišu, pod određenim uslovima. Narodni muzej se obavezao da će zgradu sinagoge čuvati, koristiti isključivo u kulturne svrhe i da će postaviti spomen tablu sećanja na Jevreje koji su tu živeli a nikada se posle Drugog svetskog rata nisu vratili u svoje domove.
Zbog arhitektonskih i istorijskih vrednosti, zgrade sinagoge je stavljena pod zaštitu države 1986 god.
U jesen 2001 god. krenulo se sa sanacijom i renoviranjem, oronule i naprsle sinagoge. Trenutno onako "ranjena"-, čeka proleće ili neke bolje dane za renoviranje.
20.01.2002 god. Niš
Jasna Cirić

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License