TRANSKRIPCIJA I PREVOD: MATHIAS HANNAU
PRETRES-046-03
[edit]O SUĐENJU
Pitanje: I zato?
Odgovor: I zato sam seo za moju pisaću mašinu u kancelariji bolnice za ratne zarobljenike i napisao sledeću potvrdu: Ovde ima i pečat, na vrhu: „Centralna vojna bolnica, Beograd, Bolnica za ratne zarobljenike“, nemački pečat – na papiru stoji: „Potvrda, dr Hinko Salz je bio zaposlen kao lekar i kao nemački tumač“ – napisao sam˙nemački tumač da bi se posumnjalo da sam možda Nemac. – „On je sve vreme ispunjavao dužnost vredno i savesno. Gornje pomenuti je sada otpušten iz službe u ovoj bolnici da bi se vratio svom domu u Laibachu, Ljubljani.“ Ovaj papir sam odneo generalu i zamolio ga da potpiše. Evo, ovde je potpis, Glavni lekar, dr Jerko Terpkovic.
Pitanje: Da li želite da predate ova dva dokumenta. Da li želite da ih zadržite?
Predsednik sudskog veća: Neka ih zadrži.
Svedok Salz: Samo sam želeo da iskažem zahvalnost dr Sprungmannu. Završiću sa još nekoliko reči o ovom papiru.
Državni tužilac Bar-Or: 31. juna 1941. godine napustili ste Beograd, zar ne?
Svedok Salz: Da.
Pitanje: Prebegli ste na jug, teritoriju okupiranu od Italijana?
Odgovor: Da.
Pitanje: Odvedeni ste u Italiju?
Odgovor: Da.
Pitanje: Od strane Italijana?
Odgovor: Od strane Italijana.
Pitanje: Odatle ste stigli u Švajcarsku?
Odgovor: Da, dospeo sam do Švajcarske.
Pitanje: Kada ste stigli u Švajcarsku?
Odgovor: 18. ili 19. septembra 1943. godine.
Državni tužilac Bar-Or: Hvala Vam lepo.
Predsednik sudskog veća: Dr Servatius, imate li Vi neko pitanje svedoku?
Dr Servatius: nemam nikakvih pitanja.
Sudija Halevi: Rekli ste da ste se prijavili tog dana zato što ste znali da ste registrovani u kartoteci kao Jevrejin?
Svedok Salz: Da.
Pitanje: Kada ste registrovani i od strane koga?
Odgovor: Želeo bih da korigujem ovu tačku toka istorije: Kada sam registrovan, registracija se izvršila ne na Tašmajdanu, (kao što neki određeni dokumenti koje sam prščitao kažu) već na Kalemegdanu. To je bila tvrđava i u njoj jedan jarak, i u njemu sam ja zajedno sa mnogim drugim Jevrejima registrovan. Sećam se da je vršilac dužnosti registracije bio gestapovac po imenu Vinszent; tu sam saznao njegovo ime.
Pitanje: Kada ste registrovani?
Odgovor: To bi moglo biti otprilike od sredine do kraja aprila.
Pitanje: Što će reći svi Jevreji su bili registrovani tada.
Predsednik sudskog veća: Hvala, dr Salz, završili st evaše svedočenje.
Državni tužilac Bar-Or: Želeo bih da pozovem gospodina Aleksandra Arnona.
(Svedok polaže zakletvu)
Predsednik sudskog veća: Vaše puno ime i prezime?
Svedok: Aleksandar Arnon. Prezime je Arnon.
Predsednik sudskog veća: Da li razumete hebrejski?
Svedok Arnon: tražim dozvolu da odgovaram na pitanja na srpskohrvatskom ili nemačkom jeziku.
Predsednik sudskog veća: Gde živite gospodine Arnon?
Svedok Arnon: U Tel Avivu.
Državni tužilac Bar-Or: Koliko imate godina?
Svedok Arnon: 63.
Pitanje: Gde ste živeli do izbijanja rata u Jugoslaviji, 10/4 1941?
Odgovor: U Zagrebu.
Pitanje: Čime ste se bavili u Zagrebu?
Odgovor: Imao sam više zanimanja. Prvo sam bio sekretar Jevrejske zajednice u Zagrebu.
Onda sam bio direktor HICEM-a, organizacije za emigrante. Kasnije sam bio teritorijalni direktor JOINT-a, generalni sekretar Teritorijalnog komiteta za pomoć izbeglicama.
Pitanje: Kada govorite o Teritorijalnom komitetu, da li mislite na celu Jugoslaviju?
Odgovor: Da.
Pitanje: želeo bih da kažete sudu, što je moguće ukratko, o ovoj prvoj godini, posle aprila 1941., o tome šta ste videli, šta ste radili, šta ste saznali iz prve ruke o proganjanju Jevreja
Odgovor: Da bih mogao da predstavim pravu sliku o događajima u Jugoslaviji, uzeću sebi za pravo da napravim uvod o strukturi jugoslovenske jevrejske zajednice.
Pre Drugog svetskog rata živelo je 75 000 Jevreja u Jugoslaviji, što će reći 1,5% celokupnog stanovništva Jugoslavije. 75 000 Jevreja je bilo organizovano u 117 autonomnih jevrejskih verskih zajednica koje su bile ujedinjene u Federaciju jevrejskih zajednica u Beogradu a ortodoksne zajednice u Federeciju ortodoksnih jevrejskih zajednica. Jevreji Jugoslavije igrali su važnu ulogu u ekonomskom, socijalnom i kulturnom životu Jugoslavije – nešto manje u političkoj sferi, osim u Srbiji gde je dvoje Jevreja predstavljalo Jugoslovensku narodnu stranku pre Prvog svetskog rata. Jevreji Jugoslavije su imali zdrav cionistički život – 102 jevrejske zajednice su imale cionističku većinu. Cionisti su imali obdaništa i osnovne škole kao i teološki seminar u Sarajevu. U stvari latentnog antisemitizma bilo je samo u hrvatskom delu Jugoslavije.
Predsednik sudskog veća: Mislim da ću skratiti uopštenu sliku, čuli smo već na početku suđenja potpuno razmljiv opis prilika, možda sveok ne zna to, i to ne samo kada je Jugoslavija u pitanju, i mi ne možemo zadirati u detalje. Svakako to i nije cilj svedočenja.
Državni tužilac Bar-Or: Nisam još došao do tačke gde bih počeo sa pitanjima.
Predsednik sudskog veća: Moja opaska nije bila namenjena Vama već svedoku zato što vidim da i on ide dalje od onoga što Vi želite da pitate.
Državni tužilac Bar-Or: Obećavam časni sude da ću ga odmah prekinuti ako vidim da on ide u širinu. Ja sam u stvari želeo da govorim o Hrvatskoj sada i ja ću uputiti svedoka na to. Upravo je rekao, i ovde bih zaista želeo da on govori o tim događajima, da je latentni antisemitizam u stvari postojao samo u Hrvatskoj. Moje pitanje je: Da li ste Vi bili u Hrvatskoj 10. aprila 1941. godine?
Svedok Arnon: Da.
Pitanje: Šta se dešavalo prvih dana u Zagrebu? Molim Vas, recite sudu o osnivanju NDH, do te mere dotle je to povezano sa proganjanjem Jevreja tamo.
Odgovor: 10. aprila 1941. u 3 sata po podne, nemačke snage su ušle u Zagreb. U 5 sati Maršal Kvaternik je proglasio NDH. 11. aprila u 11 sati pre podne prvi gestapovac je došao u kancelarije Jevrejske zajednice gde sam ja radio. To je bilo veče Pesaha i mi smo delili mazot kao i pomoć.
Pitanje: I on je konfiskovao sav novac zajednice?
Odgovor: Proglasio je da je cela zgrada, na dva sprata, konfiskovana i da su svi prisutni uhapšeni. Saopštio je i da sve to važi i za Hevru Kadišu, u susednoj zgradi, zajedno sa emigratskim komitetom. Počelo je ispitivanje koje je trajalo satima.
Pitanje: Šta je bio predmet ispitivanja?
Odgovor: Odmah sam znao da su sve arhive zajednice pregledane tokom predhodne noći pošto je on postavljao pitanja koja su direktno bila vezana za predmete na kojima sam ja radio.
Pitanje: Šta kada je u pitanju novac u kancelarijama zajednice u to vreme?
Odgovor: Bilo je oko 700 000 dinara u prostorijama zajednice. On ih je odmah konfiskovao i zapečatio kasu sa crvenim pečatom na kojemu je stajalo „GESTAPO – Geheime Staatspolizei“, što se moglo videti.
Pitanje: Odmah posle ovoga preduzete su stroge mere protiv Jevreja u Hrvatskoj?
Odgovor: Faktički, ne. Novine su počele da huškaju protiv Jevreja već iste večeri. Na prodavnicama se mogao videti natpis „Jevrejima – Ulaz zabranjen“ i slično.
Pitanje: Koji su bili aktivni elementi u stanovništvu u vezi anti-jevrejskih dela u Hrvatskoj?
NASTAVLJA SE…
