Morduh Novogorodski
Krajem 1915. godine, posle povlačenja kroz Crnu Goru i Albaniju, kod sela Arte, nedaleko od pristaništa varoši Valone, obrazovan je logor-prihvatilište iz koga su prebacivani na Krf odredi srpske vojske koji nisu bili transportovani iz San Đovanija (Sveti Jovan Meduanski) i Drača Kroz ovaj logor kraj Valone prošla je polovina svih efektiva srpske vojske, kao i izvestan broj stoke iz vojnih zaprega.
Stanje u logoru bilo je veoma teško. Potpuno iscrpljeni od gladi, bojeva i marševa koje su izdržali od Save i Dunava do Valone, vojnici su naprezali poslednje snage da se ukrcaju u lađe i prebace na Krf. Ali, mnoge od njih snaga je izdavala i umirali su nadomak spasenja Logor se pret-vorio u pakao. Neprijatelj ga je tukao bombama iz svojih aviona, a u samom logoru pojavila se jedna vrsta epidemije kolere koja je stvarala nove žrtve. Pomoći od saveznika nije bilo. Iz straha od zaraze, Italijani su doturali na motkama preko ograde izvesne količine hrane, držeći se na „pristojnom" odstojanju. Od bolesti i iznemoglosti umi-ralo je više ljudi svakog dana iz svakog ešalona za ukrca-vanje. Kako logor nije imao svoga lekara, bolesnici koji su zaostali iza svojih jedinica, bili su u strašnom položaju, lišeni svake lekarske pomoći. I sami iznureni, lekari, koji su stizali u logor sa svojim jedinicama hitali su da se što pre ukrcaju na brodove. Komandant logora, major Milorad Petrović54 bio je bespomoćan, ne uspevajući da dobije lekarsku pomoć za bolesnike.
Usred te teške situacije naišao je ešalon Timočke divizije drugog poziva u kome se kao trupni lekar artiljerije nalazio sanitetski poručnik dr Morduh Novogorodski, poreklom poljski Jevrejin. Kad je saznao za stanje u logoru, taj plemeniti čovek sam se javio komandantu logora i izjavio mu da želi da primi dužnost logorskog lekara dokle god to bude potrebno. Radio je s najvećim požrtvovanjem, činio sve što je bilo mogućno i ostao do kraja dok logor nije rasformiran, pošto se i poslednji odred srpskih vojnika ukrcao na brodove i prevezao na Krf.
General Petrović govori sa najvećim divljenjem o ovome heroju dužnosti čije je čovekoljublje bilo isto toliko veliko koliko i njegova skromnost.55
Iz knjige JEVREJI ZA SLOBODU SRBIJE 1912-1918
