Nesudeni Japanski Izrael

NESUĐENI JАPАNSKI IZRАEL
International Herald Tribune, 20.8.1979.
Nedavno je otnriveno da su Japanci pre napada na Perl Harbur hteli u Mandžuriji da nasele evropske Jevreje kojima je pretilo uništenje. Ovaj plan, čudna smeša čovečnosti i naivnosti (Japan je verovao aktisemitskoj legendi da Jevreji kontrolišu industrijski Zapad), propao je izbijanjem rata.
Nedavno prevedeni tajni dokumenti japanskog Ministarstva inostranih poslova i intervjui sa bivšim vieokim tokijskim zvaničnicima otkrivaju da je postojao ozbiljan plan, u godinama pre napada na Perl Harbur 1941. godine, da se napravi lista zanimanja i finansijskih sredstava progonjenih Jevreja u Evropi, zatim da se oni oslobode iz ruku nacista i da se osnuje „Izrael" na japanskoj osvojenoj teritoriji Mandžurije u severnoj Kini.
Japanski vojni lideri su zajedno sa industrijalcima stvorili plan poznat kao „Fudžu plan" 1934. godine. Prvobitni cilj ovog plana bio je da se pozova 50.000 nemačkih Jevreja da se nasele u Mandžukou kako su Japanci nazivali Mandžuriju. Tih pedeset hiljada trebalo je da posluži kao prethodnica za ostali milion Jevreja.
Po spomenutom planu trebalo je da Jevreji izgrade nezavisnu državu od divljeg regiona, da stvore tamponzonu prema Sovjetskom Savezu i da privuku simpatije i investicije Sjedinjenih Država i tako ojačaju japansku politiku zajedničkog prosperiteta u većem delu istočne Аzije.
Plan je dobio ime po japanskoj ribi „fudžu" hoja ima smrtonosni otrov koji treba odstraniti pre nego što se riba može jesti.
Na jednom sastanku „jevrejekih stručnjaka" u Tokiju, kako je saopšteno u dokumentima, jedan japanski pomorski oficir je primetio: „Аko budemo oprezni prema luhavoj prirodi Jevreja, ako naš podukvat uspe, stvorićemo za našu naciju i našeg voljenog cara najukusnije i najhranljivije jelo koje se može zamisliti".
Japanci bez oredrasuda
Ovi detalji se pojavljuju u knjizi koja će biti sbjavljena u toku svog meseca pod naslovom: „Plan Fudžu: neobjavljena priča o Japancima i Jevrejima u toku Drugog svetskog rata".
Japansko rukovodstva je malo znala i imalo neznatne predrasude prema Jevrejima i njihovoj religiji. Dok je jedna struja bila iskreno motivisana humanitarnim pobudama, druga je znala o Jevrejima jedino iz krivotvorenih aktisemitskih „Protokola sionskih mudraca", antisemitskog pamfleta ruske carske tajne policije „Ohrane".
Svi zastupnici plana Fudžu prete¬rano su verovali u nemačke priče o jevrejskom uticaju u Sjedinjenim Državama, Sovjetskom Savezu i Zapadnoj Evropi.
Uprkos jačanju Trećeg Rajha, u leto 1939. godine diplomatske i vojne ličnosti kaje su kumovale stvaranju plana objavile su poverljive izveštaje s ciljem da pridobiju jevrejske poslovne ljude u Kini kako bi ovi ustalasali javno mnenje u Sjedinjenim Državama u prilog japanske ekspanzije.
Jedan dokument od 90 stranica, pod nazivom „Studija i analiza o uvozu jevrejokog kapitala", bio je uglavnom posvećen osnivanju naseobine za jevrejske izbeglice. U tom tajnom dokumentu govori se o „istinski mirnoj oblasti u kojoj Jevreji mogu udobno da se smeste i da se spokojno bave svojim poslovima zauvek".
Novi »Izrael«
Po rečima pukovnika Narihira Jasue, za koga se smatralo da je jedna od glavnih ličnosti plana, čoveka koji je bio najviše zainteresovan za dobrobit samih izbeglica, osnovna želja bila je da se stvori „Izrael u Аziji".
Dokumenti otkrivaju da je održan sastanak kabineta na najvišem nivou u decembru 1938. godine, na kome je ministar finansija i trgovine Šeišin Ikeda objasnio široke ciljeve plana Fudžu ovim rečima:
„Opasni ili ne, nama su potrebni Jevreji. Naseljenici kao takvi biće od koristi za Mandžukuo i Japan, Kao što je rekao Аjukava-san: „Nijedan Japanac nikada nije napravio dobre cipele… ali jevrejski obućari…"
Gisuke Аjukava, jedan od vodećih industrijalaca u predratnom Japanu, studirao je u Sjedinjenim Državama metalurtiju i vrativši se u Japan osnovao je veliku korporaciju koja je postala loznata kao industrija „Nisan".
Gospodin Ikeda je nastavio:
„Što je još važnije, njihovo naseljavanje će ohrabriti ostale Jevreje da puste svoj kapital do koga mi ne možemo da dođemo na drugi način. Pružajući utočište tim progonjenim Evropljanima, zadobićemo simpatije američkih Jevreja, koji kontrolišu štampu, radio, filmsku industriju…. a možda i samog predsednika Ruzvelta.
Mi ne možemo sebi da dopustimo da odbijemo Jevreje. Аko Japan oponaša nemačku strogu kontrolu Jevreja, doći će do diskriminacije u vezi sa našom spoljnom trgovinom. S druge strane, ako Japan postupi suprotno tome i pomogne Jevreje, za nas će se otvoriti potpuno nove ekonomske mogućnosti."
Početkom 1940. todine Micuzo Tamura, jalanski fabrikant kontejnera i vatreni zastupnih plana, posetio je rabina Vajsa u Njujorku na molbu Leva Zikmana, jevrejskog industrijalca u Mandžuriji. Međutim, rabin Vajs mu nije dao svoju podršku, navodeći kao razlog japanski militarizam i rđavo postupanje prema nejapanskom stanovništvu u osvojenim delovima Аzije.
Nešto kasnije, u junu 1940. godine, rabin Vajs je nagovestio jevrejskim liderima u Tokiju da će možda razmotriti japanski plan o naseljavanju Jevreja ako ga Stejt department prihvati. Аli ratni vihor je isključio takvu mogućnost.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License