Nemacko Bombardovanje 6 Aprila 1941

C. L. Sulcbergera (1912-1993). je u Beogradu zateklo i nemačko bombardovanje, 6. aprila 1941. godine. U svojim memoarima, Sulcberger je te dane ovako opisao:
"Negde oko jedan sat posle ponoći, 6. aprila, platio sam svoj hotelski račun i pri tom promenio na stotine dolara da isplatim velike telefonske račune. Još pre zore hotel "Srpski kralj", sa svim bogatstvom u njemu, izgoreo je do temelja… Prestonica je bila divno seljačko mesto. Mirisala je po magli, znoju i mesu. Na stotine kola klopotalo je ulicama, a vukli su ih konji ukrašeni praporcima. Rano ujutro ulicama su prolazila stada volova. Čula se stalna škripa malobrojnih automobila, od kojih je svaki imao po dve trube - jedna je služila za zastrašivanje ljudi i životinja, a druga, ručna, pritiskala se jedanput, dvaput ili triput, već prema tome u kome je pravcu vozač želeo da krene. Seljaci iz unutrašnjosti, u opancima, sa šajkačama na glavi, u odelima i kaputima od domaćeg sukna, s debelim i šarenim vunenim čarapama na nogama, ćuteći su koračali ulicama, praćeni svojim poslušnim ženama natovarenim zavežljajima.
Naveče bih s prijateljima odlazio u jednostavne gostionice što su ih nazivali kafane, hranio se jagnjetinom na ražnju ili ćevapčićima s lukom, i sladio orijentalnim kolačima, a pio sam velike količine crvenog vina i šljivovice, bezbojne rakije od šljiva. Bilo je tu i bezbojnog belog vina, koje se proizvodilo u 40 milja udaljenom Smederevu, a koje smo pili i tamo, pod zidinama stare tvrđave na Dunavu, jer je ono gubilo ukus čak i kad se prenosilo na tu kratku udaljenost do Beograda.
U kafanama su svirali vatreni orkestri, a Ciganke su igrale i pevale tužne pesme. Bio je običaj da se u znak zadovoljstva ustane i ispijena čaša razbije o zid. Svaka kafana držala je jednog ili dvojicu ljudi kojima je jedini posao bio da skupljaju taj krš od razbijenih čaša. Vino je bilo jeftino…

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License