Nekad I Sad Prica

Ana Šomlo
Nekad i sad
Svanulo je, ali je u sobi mrak. Obistinila se već dva dana najavljivana vremenska prognoza. Stigla je š' ara, pustinjska oluja iz Egipta. Vetar nosi žuti pesak 120 kilometara na sat. Njega dostižu povremeni snažni pljuskovi. Blato se lepi za prozore. Lome se ogromna stabla eukaliptusa. Provirujem koz šalone. Nebo se jedva izdvaja vidikom od tamnog mora iz koga izbijaju ogromni talasi kao nemani. Dobar izgovor da danas ne izlazim iz kuće i provedem ceo dan nad knjigom.
Počinjem sa paralelnim čitanjem Tore - Petoknjlžja na hebrejkom i srpskom. Zadivljena sam preciznim prevodom Starog zavjeta Đure Daničića. Ako dobro pamtim, kasnije ću to proveriti, on je prevod sa hebrejskog na grčki, a sa grčkog na nemački - preveo na naš jezik. Gotovo da je za svaki izraz na ivritu napisana adekvatna srpska reč. Citam priču o Josifu i njegovoj braći koja su ga prodala trgovcima iz Misira, pa im je on posle, kada je postao faraonov savetnik, a u zemlji Hanasko, nastala glad, darivao žito, ne otkivši im svoje poreklo…
Medjutim, pada mi na um nedavno objavljen tekst u ovdašnjim novinama Haarec, povodom istraživanja zidina u Jerihonu profesora Zeeva Hercoga, da se stavlja pod sumnju biblijska pretpostavka da su Izraelićani bili u egipatskom ropstvu i da li je čitava priča o egzodusu istinita. Tako su, moda, Josifova braća, ukoliko ih je imao, nevino okrivljena.
Ali, to nije sve. Nauka napreduje, bavi se i modernim vremenima, mada su se neki od nas rodili i pre njih. Cenjeni engleski istoričar, takođe profesor, Deevid Irving, obbavijuje knjige u kojima tvrdi da je i Holokaust izmišljen, a da je siroti nemački narod nepravedno osuden. On, naravno, ne pobija činjenicu da se nešto nekim Jevrejima događalo, ali nema ni govora o masakru šest miliona ljudi. Sam je bio u Drezdenu, doduše posle rata, i konstatovao činjenice. Po njegovom mišljenju te neverovatne brooke su rezultat međunarodne jevrejke zavere koja pokušava da omalovaži njegov naučni rad. I ne samo to. Dake, naš anonimni autor Fonda za razvoj demokratije mogao bi na istu temu da saradduje sa doktorom Deevidom Irvingom. Dokumentarni filmovi k]e su Nemci sami snimali u Aušvicu, Bergen Belzenu, Mauthauzenu i drugim logorima smrti su, dakle, fotomontaža, a arhiv Jad vašema u Jerusalimu, Muzeja holokausta, lažan.. Intervjui koje sam vodila za Špilbergov muzej sa preživelim izraelskim logorašima, doseljenicima iz Evrope, su izmišljeni. A delovali su tako istinito. Da je gospodin Tuđman živ, mogao bi se ukkjučiti sa svojim istorijskim nalazima o Jasenovcu u ove nove naučne postavke.
Dok čitam Daničićev prevod Starog zavjeta, zapažam da mu je jezik jekavski. Tražim u Prosvetinoj Enciklopediji odrednicu Stari zavjet, ali je ne nalazim. Obavljena je 1968. godine, kada smo se još borili protiv mračne religije. Tražim odrednicu, posvećenu Đuri Daničiću (1825-1882) - predstavljen je kao "najveći srpsko-hrvatski filolog'" Onda još nisu shvatili da su to dva različita jezika. Naznačeno je i da je napisao Malu srpsku gramatiku (1850) i Osnove srpskog ili hrvatskog jezika (1876), malo je nejasan naslov ovog dela. Ili je srpski ili hrvatski. Ali, ni naša lingvistika ili filologija nije bila tako razvijena u to veme, pa se i moglo pisati ili - ili. Danas to ne bi proško Razmišljam o tome kako smo se obogatili znanjem u poslednjoo deceniji. Ne samo što smo se najzad dokopali sopstvenog jezika, već smo olako stekli i dva strana. Pre neki dan sam u knjižari, kod Semackog u Tel Avivu, sasvim slučajno naletela na Bosansko-hebrejki riječnik. Kroacija već ima svoj. Sama sam omaškom sastavila Srpskohrvatsko-hebrejski rečnik, za šta su me svojevremeno kritikovali na zagrebačko televiziji. Neki su mi prijatelji iz Croatie predlagali da sama prevedem svoj rečnik na riječnik, ali ja sam im obasnila da ne znam perfektno taj jezik. Tako mi nije jasno kojim je jezikom pisao Daničić. U njegovoj bibliografiji, gde su mnoga dela navedena, nigde ne piše da je preveo Stari zavjet 1865, niti da ga je uopšte preveo. Taj sam podatak našla u nekim svojim starim beleškama sa studija i, s obzirom da je ovo lični dnevnik, dozvoljavam sebi da sam kao mlada studentkinja mogla i negde da pokupim neproverene podatke. Ovde, u Nataniji, ne znam gde bih mogla da proverim da li su tačni. Ono što me je, međutim, zapanjilo u ovoj odrednici je da je Đura Daničić bio bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu i profesor Velike škole, ali i prvi seketar JAZU u Zagebu. Nije li to bilo nesmotreno?
Ova me jezička razmatranja razdvajaju od osnovnog štiva kome sam posvetila svoje jutro. Istovremeno, pogled mi je uperen na TV ekran, gde saznajem da se pustinjska oluja, kao uragan, okenula iznenada u pravcu Kavkaza, što ne znači da nam se neće vratiti svojim kružnim putem u Nataniju. Najviše štete, kako čujem, napravila je u Beerševi, ili, kada već čitam Stari zavjet, da upotrebim i u njemu prihvaćen izraz Vir Saviju (Sedam izvora), grad koji leži na granici pustinje Negev, na putu ka Crvenom moru i Ejlatu.

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License