Nekad I Sad Godina 1 Broj 6 Novembar Decembar 2010

NEKAD i SAD
Književnost, umetnost - život
Godina 1, Broj 6/2010

Redakcija: Ana Šomlo, Ela Krstić, Ivan Ninić
Adresa: Shlomo Hamelech 6/21
42268 Netanya, Israel
Telefon: +972 9 882 61 14
e-mail: li.ten.noisivten|cinin#li.ten.noisivten|cinin

Godišnja pretplata za 6 brojeva je 150 NIS.
Za inostranstvo: 40 EUR za Evropu
i 70 US $ za vanevropske zemlje.
Na ček treba naznačiti: Ana Ninić
Kwik Kopy Printing, Netanya

NEKAD I SAD
Književnost, umetnost - život
Godina 1 Broj 6 Novembar/Decembar 2010

NEKAD I SAD – POSLEDNJI PUT

Navršila se godina – šest brojeva lista “Nekad i sad”. Nastojali smo da, kao što smo u prvom broju nagovestili, objavljujemo tekstove iz književnosti, umetnosti, o životu. Tako i u ovom, poslednjem broju, možete da pročitate nastavak Priče Josefa – Tomija Lapida “Sećanja posle moje smrti” koja je zainteresovala naše čitaoce, pa će verovatno jednog dana biti objavljena i cela knjiga na srpskom jeziku. Zatim sledi razgovor Zorana Miljatovića sa Davidom Albaharijem, pod naslovom: “Strepim od velikog sukoba”, kao i “Jesenje misli”, tužne, našeg pisca koji živi u Kalgariju.
Joseph Gottfried posetio je nedavno Izrael i napisao svoje utiske sa najnovijeg putovanja, mnogo impresija, ali i duhovitih asocijacija koje ovom autoru nikada ne nedostaju.
Za sve one koji prate zbivanja na “Bejahadu 2010” predstavljen je u “Nekad i sad”, tako da ćete saznati o čemu je bilo reči, muzici i slici na ovogodišnjem susretu u Opatiji. Medju zanimljivim susretima, treba svakako pomenuti Predraga Matvejevića koji je nastupio sa svojom novom knjigom “Kruh naš“. Rad Zlatka Boureka pratimo od 1960, a sada se pojavljuje na Bejahadu sa predstavom zagre-bačkog lutkarskog pozorišta “Jedini neuspeh Adolfa H.” Reč je, naravno, o Hitleru, a duhovitost i cinizam ovog, pre svega karikaturiste, izazvala je snažan aplauz opatijske publike. U našem časopisu je data i opširna Bourekova biografija i bibliografija tako da se čitaoci mogu podsetiti njegovog bogatog opusa.
Koncert azerbejdžanskog pijaniste Davida Gazarova i proslavljenog vibrafoniste Boška Petrovića, koji su odsvirali u džez maniru kompoziciju Oskara Petersona, improvizujući bez zajedničke probe, kako kažu, svoj nastup, koji je delovao kao muzički dijalog dva prijatelja, izazvao je frenetični aplauz publike.
U sklopu “Bejahada” otvorena je izložba jednog od najznačajnijih savremenih slikara na prostoru bivše Jugoslavije Vladimira Veličkovića. Preneli smo zanimljiv intervju iz Novog lista koji je sa njim vodila Svjetlana Hribar, autora i drugih tekstova o "Bejahadu 2010". O ovogodišnjoj Jevrejskoj kulturnoj sceni moglo bi se daleko više pisati, ali dr Vladimir Salamon, osnivač ove manifestacije, obja-viće sa svojim timom, kao i uvek, posebnu publi-kaciju o dogadjajima u Opatiji.
Dobitnik nagrade SEEMO-a za doprinos razu-mevanju za 2010. godinu je dugogodišnji novinar Radija Slobodna Evropa i urednik emisije “Most” Omer Karabeg. Ovu izuzetnu ličnost novinarstva pamtimo sa ekrana beogradske televizije, gde je svoju žurnalističku karijeru Omer započeo. Suština njegovog stila je istina i hrabrost da je svojim glasom i perom saopšti, što se može pročitati i iz razgovora sa njim, pod naslovom “Nešto je ipak ostalo od moje domovine”.
Da nije sve pozitivno i samo uspeh, prikazan u našem listu, objavili smo i Odluku Višeg suda u Beogradu “Zabranjena knjiga”. Reč je o knjizi “Mit o holokaustu”, antisemitskog sadržaja, u kome se tragični dogadjaji uništenja Jevreja za vreme Drugog svetskog rata predstavljaju kao laž. Izdavač je Zuhora Beograd. U novinama “Danas” smatra se da je problem primeniti ovu zabranu. U mnogo čemu zabrane su dosledne i u činu, ali ne kada je antisemitizam u pitanju.
Zatim slede informacije o dobitnicima najznačajnijih književnih nagrada, Nobelovoj Mariu Vargasu Ljosi i Mišelu Ulbeku nagrada Gonkur za roman “Mapa i prostor”, prevod priče mladog izraelskog pisca Etgara Kereta “Patike”, a uz to još rubrika iz kulture, književnosti i života, naveli smo samo deo naslova i autora. A, zna se – kraj je uvek najinteresantniji!
Ne baš uvek, kraj objavljivanja “Nekad i sad” daleko je od toga da bude zanimljiv. Pa, šta je uzrok prekida našeg rada? Novac, kao i obično. Iako smo dobijali mnoge pohvale, broj pretplatnika nije dovoljan da obezbedi štampu i poštarinu. Možda je krivica i do redakcije koja je smatrala da putem interneta šalje "Nekad i sad", kako bi privukla čitaoce, a oni i nadalje očekuju da besplatno čitaju naš list.
U konsultovanju sa nekim pretplatnicima i saradnicima koji nam pružaju punu podršku, pa čak nude i materijalnu pomoć da nastavimo rad, ipak smo zaključili da ne možemo da se obavežemo na redovno izlaženje časopisa jer nema dovoljno pretplatnika koji obezbedjuju plaćanje štampe i poštarine. Zahvaljujemo se svim čitaocima i sarad-nicima koji nam se javljaju i spremni su da nastave saradnju sa nama, koja nažalost ne može da se realizuje.

Ana Šomlo

Jair Lapid SEĆANJA POSLE MOJE SMRTI Priča Josefa-Tomija Lapida 4

Strepim od velikog sukoba

Jesenje misli: Šekspir je lepo zapisao: Bednici nemaju nikakav drugi lek osim nade

Ana Šomlo

UVEK OVDE, PONEKAD TAMO

"PEŠIĆ I SINOVI", Beograd, Topličin venac 17
Tel. 381 11 21 83 740; e-mail: ten.cbuy|1irtimid#ten.cbuy|1irtimid;
moc.liamg|cisep.acev#moc.liamg|cisep.acev