Nato I Jevrejsko Piranjesta Da Se Radi

Ivan Ninić

NATO I JEVREJSKO PITANJE

Nedavno je u Tel Aviv stigao novi ambasador Jugoslavije. Ali nekoliko meseci pre njega dosao je u isti grad vojni atase. Ta vest, sama po sebi, nije posebna. U Izraelu ima sedamdesetak akreditovanih ambasadora i pedesetak vojnih atasea. Oficiri od karijere vole da borave, neko vreme, kao diplomate, u ovoj zemlji. Za njih je ona atraktivna. Drzava Izrael se smatra regionalnom vojnom silom, ima originalnu stratesku doktrinu, specificnu za kolonijalne zemalje britanskog tipa, prilagodjenu savremenim uslovima ratovanja.

Izrael poseduje sopstvenu vojnu industriju i veliki je izvoznik oruzja, po obimu peti u svetu, odmah posle velikih sila. Visoka tehnologija ove zemlje u velikom stilu usavrsava zastarela sovjetska orudja istocnoevropskih zemalja. U poslednje vreme, americka vojna industrija dala je Izraelu zeleno svetlo da modernizuje i starije letilice njene proizvodnje. Takvi aranzmani vrede od 300 do 800 miliona dolara po zemlji. Posao, ne samo sto je unosan, vec omogucava Izraelu da snimi vojnu logistiku svog kupca. Sve ukupno, izraelska vojna industrija, sa ostalom pratecom savremenom visokom tehnologijom, ima dobru bazu podataka za zaineresovane strucnjake. I zato, ako se nekom oficiru ponudi da boravi u toj zemlji, on ce rado prihvatiti ponudu.

Medjutim, razlog da se demokratska vlast Srbije/CG opredelila da imenuje vojnog atasea u zemlji, u kojoj jos nije imala ambasadora, moze da se nalazi i drugde.

Listajuci beogradsku stampu, svaki pazljivi citalac zapaza da se tamo vodi zestoka polemika oko toga da li bivsa Jugoslavija treba da pristupi NATO-u ili ne, da li da se ukljuci u predvorje NATO-a, zapravo Partnerstvo za mir, ili ne. Upadljivo je da su politicari protiv ukljucivanja u tu organizaciju, vise nego sto su to vojni strucnjaci. Razume se, u demokartskoj drzavi, politicari zavise od volje biraca, a oficiri, strucnjaci, ne.

Srpski narod, a i drugi narodi na tom tlu, oduvek su bili podeljeni u svom opredelenju izmedju Istoka i Zapada. Srednjevekovni Nemanjici su svoju politiku, dobrim delom, resavali pragmaticnim udajama i zenidbama. Obrenovicevci i Karadjordjevici 19. veka takodje su vodili racuna o politickoj konstelaciji Evrope. Kraljevina Jugoslavija je grcevito zelela da racionalnoscu savlada balkanski temperament. Marsal Tito je svojom igrom, ni levo ni desno, dobro vladao dok je bio u punoj zivotnoj snazi. Ali, jugoslovenski politicari poslednje decenije, ne samo da su izgubili vizantijsku umesnost laviranja, zadrzavajuci samo surovu stranu te politike, vec su izazovom bez pokrica, upucenom celom svetu, doveli sebe u knock down poziciju, ni sami ne shvatajuci kako i zasto. Izgleda da danasnji upravljaci u Beogradu zele da isprave tu katastrofalnu politiku. Vojska zeli da se ukljuci u savremene tokove. Jugoslovenska armija je oduvek vazila za jednu od elitnijih u svetskim razmerama. Cak i u vreme povlacenja sa Kosova, nakon bombardovanja NATO alijanse i Kumanovskog sporazuma, delovala je organizovano, ozbiljno i respektabilno. U uslovima nove demokratije, ona verovatno zeli da povrati svoje mesto medju savremenim armijama sveta.

Postoji jos jedan razlog sto vojni vrh Srbije/CG zeli cvrscu saradnju sa zapadnom vojnom alijansom. Ukoliko postane njen saveznik, veruje se da Haski tribunal nece toliko insistirati na ispitivanju aktivnosti njenih pripadnika u balkanskim ratovima, poslednjih deset godina.

Ostvarenje puta saradnje sa Zapadom, preko Izraela, deluje logicno. Izraelska armija ima posebne odnose sa zapadnim armijama, narocito americkom armijom. Postoje redovne konsultacije, godisnja usaglasavanja americkih i izraelskih jedinica u Negevu. Pedesetogodisnje ratno stanje Izraela je stvorilo najspremnije kadrove, kako u obuci, tako i u tehnickoj pripremljenosti.

Imajuci sve ovo u vidu, vojni atasei u Izraelu imaju razloga da borave u ovoj zemlji.

Medjutim, dok se u Beogradu vodi polemika oko toga da ili ne pristupiti zapadnoj vojnoj alijansi, kriterijumi za pristup se poostravaju. Pored vojnih, proveravace se i moralno-politicki kvalitet drzava-aspiranata za clanstvo. Zvanicnici NATO-a ce ubuduce razgovarati ne samo o stanju naoruzanja i o vojnim formacijama, vec i o ljudskim pravima u doticnoj zemlji. Ocekivace se visoki standard u tretmanu nacionalnih manjina i verskih sloboda. Tada ce svakako doci na dnevni red i jevrejsko pitanje. Odnos prema antisemitizmu bice bitno pitanje kod svakog novog kandidata. Jedan jevrejski okrugli sto razmotrice pismene i usmene izvestaje o tim problemima iz deset novih drzava-aspiranata: Albanije, Bugarske, Hrvatske, Estonije, Letonije, Litvanije, Makedonije, Rumunije, Slovacke i Slovenije, kao i Ceske, Poljske i Madjarske, koje su vec primljene u NATO 1999. godine.

Teme koje ce se razmatrati su odnos prema Holokaustu, antisemitizam i izraelsko-arapski sukob te kako se on predstavlja u doticnoj zemlji. Interesantno je da nisu svi zvanicnici NATO-a saglasni da se dodatni kriterijumi razmatraju kod novih kandidata u toj vojnoj alijansi, ali po svemu sudeci oni ce ipak biti primenjivani. Ako se to desi, uslovi za uclanjenje u Severnoatlatsku odbrambenu organizaciju se ne samo menjaju, vec i poostravaju.

Apis 26.3.2002. godine

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License