O Tumacenju Bajki Ruze Lerinc

Nada Todorov

O TUMAČENJU BAJKI RUŽE LERINC
(Počeci teorije recepcije)

APSTRAKT
Biografija Ruže Lerinc pokazuje uspešan životni put koji je obogaćen ne samo pedagoškim, već i stva-ralačkim radom. Mučenička smrt, u Drugom svetskom ratu, samo zbog toga što je bila Jevrejka, prekinula je životno stvaralaštvo jednog divnog prosvetnog radnika. Njeno najznačajnije delo jeste Mašta malog deteta, objavljena u Beogradu. Knjiga je vredna pažnje zbog novina koje je autorka pružila u naučnom smislu, posebno kada je u pitanju začetak teorije recepcije. U ovom prikazu ćemo posvetiti pažnju ovoj knjizi, i njenom naučnom radu Bajka i dete.
KLJUČNE REČI: bajka, istraživanje, recepcija, mašta, učenici, nastava
Knjiga Ruže Lerinc Mašta malog deteta objavljena je u Beogradu 1937. godine. Ona nije obimna, ali je u vreme izlaženja verovatno bila značajno štivo za prosvetne radnike. Ako se pogleda bibliografija izdanja iz tog perioda, jasno je da je broj knjiga objavljen iz oblasti pedagogije i psihologije dosta oskudan. Autorka je odlično poznavala naučna dostignuća mnogih psi-hologa i pedagoga vezanih za dečji razvoj, a posebno maštu i fantaziju. U svoju knjigu je ugradila, pored njihovih, i svoja zapažanja, koja su u odnosu na tradi-cionalnu nauku, predstavljala novinu.
U knjizi je pošla od naučno poznatih činjenica da dete do sedme godine živi u svetu fantazije. Brižljivo prikupljena građa o stvaralačkoj funkciji dečje fantazije do sedme godine života, podeljena je u četiri poglavlja. U Uvodu autorka konstatuje koje su osobine dečje mašte i ukazuje na njen značaj: „Detetu je mašta prožela ceo život; obuhvatila svojom aktivnošću dane detinjstva, uvodi ga u život, proširuje mu uzane vidike, pruža mu duhovna bogatstva. Mogli bismo reći da je mašta onaj čarobnik koji čini da nam iz daleke prošlosti detinjstvo izgleda kao neki izgubljeni raj, ako samo nije bilo zaista vrlo nepodnošljivo svojom bedom i nevoljom. (Mašta malog deteta, str. 3.) .
Prema navođenju ovog pedagoga, u mašti sudeluju pamćenje, volja i osećanja; mašta podstiče na stvaralački rad, putem nje se grade „vazdušne kule” koje su neophodne za svako dete u građenju vizije njegovog budućeg života. Osobine dečje mašte su iluzionizam, ejdetske slike i kombinovani rad. Dete živi u carstvu iluzija do sedme godine i ono postepeno uočava da njegove fantazije ne odgovaraju stvarnosti. Ono sve više postaje svesno da postoji granica između mašte i realnosti.
Za nas je posebno značajan treći deo knjige u kome je prikazan odnos autorke prema bajci. Priče i bajke su izuzetno značajna književna dela za estetski i intelektualni razvoj dece. Bajka odgovara prirodi dečje duše, bogati njegov život. Po svojim osobinama bajka je pogodna za fantaziju malog deteta i ono tokom razvoja shvata da su zbivanja izmišljena. Do tog trenutka sazrevanja, treba mu dozvoliti da uživa u čarobnom svetu ove literarne tvorevine, da živi bezbrižno u pričama o džinovima i patuljcima, vilama i vilenjacima. U bajci dete uočava teškoće, strah, napuštanje, lišavanje. Dete uočava likove, fabulu, fantastično i čudesno.
Polazeći od navedenih vrednosti, autorka naglašava: „Lišiti dete bajke značilo bi nemati dovoljno shvatanja za osobine njegovog unutrašnjeg života. Dok u njemu živi onaj snažni iluzionizam, ono ima težnju da ga zadovolji. Kao što uopšte dete ne voli mirovanje, ne voli isto tako da mu mašta bude nezaposlena. Bajka odgovara svojom prirodom odlikama njegove mašte, ona mu daje mogućnost da gleda unutrašnjim okom događaje koje bajka iznosi i tako je zaposli. Dok ono, probijajući se tek postepeno shvatanju i razumevanju stvarnosti oko sebe, ima još svoj svet, različit od nje, bajka mu nije ni čudna ni neverovatna. Kaogod što detetu neće pasti na um da nas pita gde i kada je živeo taj i taj kralj, ta i ta vila, tako isto ono se neće upuštati da ispituje mogućnost i nemogućnost onoga što iznosi bajka, niti će nas, prešavši tu stadiju života, proglasiti za lažljivce i varalice što smo njegove prve godine zaslađivali onim lepim proizvodima mašte. Isti onaj stav što ga ima dete prema različitim ulogama u igri, ima ga i u bajci.“ (Isto, str.41).
Stvaralačka mašta se javlja, smatra Lerincova, baš pod uticajem bajke, a to se posebno ispoljava u dečjim igrama. Igra je svet kroz koji deca razvijaju motorne aktivnosti, predstave, želje i težnje. Ruža Lerinc je ispi-tivala maštu dece, na veoma zanimljiv način. U po-slednjem poglavlju knjige dati su različiti crteži koji su povezani sa istraživanjem autorke o dečjoj mašti.
Analiza ove knjige pokazuje da je autorka izvanredno poznavala tajne dečjeg razvoja. Njena kreativnost se posebno uočava u poslednjem delu kada je vršila samostalno istraživanje. Ruža Lerinc nije bila samo obrazovana, već i nadarena žena. Njeno interesovanje za bajke, koje je pokazala u ovoj kratkom prilogu dečjoj pedagogiji i psihologiji, pokazuje povezivanje teorije i istraživanja, što je veoma značajno u naučnom smislu. Rad je dokaz i upornosti i znanja. Da autorka nije bila dobar istraživač, knjiga se ne bi objavila.
Ovo interesovanje za bajke za nas je posebno zanimljivo, jer je ono predmet njenog drugog naučnog rada Bajka i dete, objavljenom u uglednom srpskom časopisu Učitelj 1940. godine. Rad predstavlja zanim-ljivo otkriće. U uvodu ovog rada, autorka navodi razloge koji su je podstakli na istraživanje:
„Kada se 1936. gоdine pojaviše u Učitelju rasprave o bajci, naumila sam da i ja u tome sudelujem. Izabrala sam drugi put no što su učinili njeni protivnici. Obratila sam se onima koji su u toj stvari najmerodavniji: deci. To sam učinila na dva načina: a) izvršila sam pismenu anketu među malim brojem svojih učenika IV razreda učiteljske škole o tom predmetu, b) usmenu u vežbaonicama i to kombinovanom odeljenju u kome se nalaze deca od I do IV razreda. Tu usmenu analizu izvršila sam dva puta. Prvi put sam ispitivala dvadeset i četiri deteta, drugi put dvadeset i pet. Dakle, dok se druga anketa osniva na neposrednom ispitivanju dece, prva se obraća sećanju na detinjstvo. U ono vreme nisam objavila rezultat svog rada“. (Bajka i dete, strana 528)
Kasnije autorka vrši dodatno istraživanje u trećem razredu, u koje je uključila dvadeset i četiri učenice i četiri učenika. Ona piše o gradivu koje dete usvaja i daje OSNOVE RECEPCIJE bez koje se ne može zamisliti današnja, savremena nastava: „Kada ocenjujemo koliko izvesno gradivo vredi u procesu obrazovanja, koliko razvija s obzirom na svrhu, treba, prirodno, imati na umu ono što to gradivo u sebi ima i onoga kome se pruža. Može neko gradivo da ima po sebi i onoga koji ga bira drugu vrednost, a da bude bez značaja, za onoga koji treba da ga primi. Tek ako izabrano sredstvo odgovara onome ko ga prima, vršiće ono svoj uticaj na nj. (podvukla N:T.) Kao što nećemo odojčetu dati hrane koju ono ne samo što neće moći da svari, već joj čak ni ukusa neće moći da oseti kad mu je stavimo u usta, isto tako bi bilo izlišno da duši odraslijeg deteta pružamo hranu koju ono ne može da primi.“ (Isto, str. 528)
U daljoj analizi Ruža Lerinc staje u odbranu bajke kao vaspitnog sredstva, navodi slučaj Getea, kome je majka čitala svakodnevno bajke. Za nju je ovaj književni žanr specifičan posebno po pokretanju dečje stvaralačke mašte. Za nas je posebno zanimljivo ovo istraživanje, jer ono prethodi Jausovom modelu recepcije: pisac – delo – čitalac. Ruža Lerinc je smatrala da su učenici četvrtog razreda učiteljske škole dovoljno odrasli da opišu svoj doživljaj bajke, svoja sećanja na doživljaje bajke iz detinjstva. „Njih šestoro od ispitanika sećaju se da nisu te bajke razlikovali od stvarnosti, a dva su se katkad osećali nejasno da njihova sadržina nije stvarna, ali su i onda kada bi im njihovi stariji potvrdili da priča zaista nije istinita, voleli da je slušaju. Osećali su i strah slušajući ih, no ipak su žudno želeli i uživljavali se u njih”. (Isto, 529) Ruža Lerinc navodi i pojedinačne odgovore. ”I pored sveg straha što sam ga osećala pri slušanju takve priče i sna koji mi se redovno iza takvog pričanja javljao, volela sam da slušam mnogo o tim stvarima” (jedna učenica) . (Isto, str, 530)
„Neki ispitanici“, navodi Ruža Lerinc, „govore o živosti kojom su predstavljena lica iz bajki. Ispitanici su imali utisak kao da ih vide, a ispoljavali su prema njima izrazita osećanja. Junaci tih priča su vile, veštice, kraljevići, kraljevi. Priče bude saosećanje, zahvalnost (Kraljević spasava Pepeljugu), osećanje pravde (mržnja na vuka u Crvenkapi) i strah. No, ni strah od Cigana koritara nije ništa manji, kaže jedan ispitanik. Strah ne izazivaju tajanstveni junaci bajke, već i ljudi koje dete viđa i kojima ga plaše“.(Isto, str. 530)
Prve bajke, smatra Ruža Lerinc, kao što su Crvenkapa, Koza i sedam jarića utiču poučnije na decu od roditeljskih saveta. Bajka je konkretna priča i sliko-vito pokazuje rezultate neposlušnosti. Saveti i uputstva su ponekad blede reči i njih dete brzo zaboravlja. Bajka pokreće misli i osećanja, utiče na dete u stvaranju estetičkih i etičkih vrednosti. Ovo književno delo postiže to slikanjem sredine i zaronjavanjem u dubine života duše. „Eto“ - kaže autorka – „tako bajka uvodi dete u život bića sličnim, bliskih njemu i slikajući mu svojim prostim ali snažnim bojama situacije u kojima su ta bića, poučava ga i daje mu saznanja i iskustvo. O tome priča jedna učenica ovako: 'Sećam se samo sa kakvim sam raspoloženjem slušala Pepeljugu. Danas nema neke druge Pepeljuge koja bi mogla da probudi ono isto raspoloženje koje sam imala pri slušanju iste. Ja sam se srođavala sa onim ličnostima, činilo mi se da sam Pepeljugu sretala idući crkvi, a da je ona maćeha bila negde iza naše kuće. Tronuta onim osećanjima, strahom koji sam osećala kad je pastorka kradom išla u crkvu i onda izgubila papuču, i zadovoljstvom gledajući Pepe-ljugu pored carevića, nisam znala ništa iza toga da pitam; tražila sam da mi se još priča…”. (Isto, str. 530) Ova razmišljanja Ruže Lerinc prethode tvrdnjama Bruna Betelhajma o delotvornom uticaju bajki na razvoj dečje psihe. U knjizi Značenje bajki ovaj autor je, između ostalog, uzeo Pepeljugu kao osnovu svojih tumačenja o povezanosti bajki i dečjeg razvoja. Po Betelhajmu bajka pomaže detetu da upravlja jakim emocijama, usmerenim na najbliže. To je moguće ostvariti deobom istog lika na dva različita bića. U slučaju da jedno odbaci, drugo će prihvatiti.
Ruža Lerinc nije mnogo napisala, ali je mnogo rekla. Ona ističe etičku vrednost bajki, svesna da su se mnoge etičke norme razvijale uz pomoć književnih dela. Fantastičan svet bajki nastanjuju stvarna i čudesna bića, vile, zmajevi, veštice. Realna bića su etički označena kao dobra i zla. Prepušteni su dečjoj mašti da ih zamišlja i u svom svetu dograđuje.
U daljoj analizi autorka se zalaže za pričanje bajki, jer ih smatra dragocenim vaspitnim i estetskim delima. Svojim ispitivanjem ona je potvrdila da je bajka učenicima potrebna, ona je duševna hrana. Rad autorka završava sledećom konstatacijom: „I ako opazimo da neko dete ne voli bajku, ili da ona na njеga rđavo utiče, ne treba da je pričamo, jer i ona je samo sredstvo kao i sve drugo u vaspitnom radu. Služimo se njom kada pozitivno utiče, odbacimo je gde škodi, ali nemojmo hteti da dušu deteta što pre pošto se razvila, stavimo u svoje kalupe. Nemojmo hteti, da dete bude praktičan čovek, čovek stvarnosti u doba kada mu je stvarnost dalja no fantastična bajka” (Isto, str.533)
Postoji izvesna povezanost između trećeg dela knjige Mašta malog deteta i naučnog rada Bajka i dete, posebno u isticanju značajnih komponenti razvoja mašte do sedme godine života i svesnog i nesvesnog uticaja bajki na emocionalni život dece.
U stilu Ruže Lerinc prepoznatljiva je ne samo nauč-nost, već i nežnost koju ona ispoljava prema deci. Njen rad nema veliki uzorak istraživanja, ali je pionirski. Mi ne tvrdimo da takvih istraživanja nema još u ovom periodu, ali, za sada, nismo ništa slično našli. To upućuje na zaključak da je Ruža Lerinc imala izuzetne istraživač-ke potencijale. Oba rada su vredna pažnje, jer pokazuju izvanrednu erudiciju, suptilnost i darovitost autora.
Napred je rečeno da je istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u naučnom radu Bajka i dete, pionirskog karaktera, jer Ruža Lerinc otvara pitanje književnog dela kao komunikatora i na taj način ona prethodi Jausovoj teoriji recepcije. Iako ona taj termin ne spominje, osnova recepcije se jasno uočava. Pojam recepcije je dominantni činilac procesa komunikacije, ona u savremenoj estetici predstavlja minuciozno ispitivanje reakcija koje se odvijaju u svesti primaoca.
Svoj rad je ova autorka objavila 1940, godine u Učitelju koji je bio ugledan, ali i praćen časopis. Hans Robert Jaus (1921 –1997) teoriju recepcije objavljuje u Americi osamdesetih godina dvadesetog veka. Njegovoj teoriji su prethodili radovi Romana Ingardena i Feliksa Vodičke (1909-1974). Ovaj češki strukturalista nas uvo-di u pojam konkretizacije književnog dela. On smatra da se estetska realizacija ostvaruje tek pošto je delo pročitano. Svi ovi radovi su objavljeni nakon radova Ruže Lerinc.
Ruža Lerinc ukazuje na odnose između književnog dela kao komunikatora, čitaoca i pisca. Kao dugo-godišnji prosvetni radnik, ona je shvatala problem školske lektire, jer u svakom nastavnom planu i pro-gramu postoje dela koja deca ne prihvataju. U literaturi nismo naišli na slično tumačenje.
Koliko je autorka bila povezana sa nastavnim procesom, pokazuje onaj deo teksta koji smo podvukli. Njeni stavovi su aktuelni i danas, posle sedamdeset godina. Književnost nije samo izvor lepote i spoznaje, ono je i sredstvo vaspitanja. Adekvatni strukturni modeli u nastavi usklađuju se sa recepcijskim mogućnostima učenika. Savremena nastava u središte stavlja učenika. U teoriji recepcije težište je takođe na čitaocu – učeniku. Učenik svojim poimanjem i doživljavanjem utiče na život dela. To upravo dokazuje i Ruža Lerinc.
Njena istraživanja pokazuju koliko je značajno da učenik prihvati delo, da on shvati njegovu lepotu i suštinu. Povezivanje teorijskog znanja sa istraživanjem ovde je dalo značajan doprinos. U vreme nastanka istraživanja, koncept nastave je bio drugačiji – učenik nije bio stavljan u centar obrazovnog procesa. Ruža Lerinc je shvatila, kao verovatno dobar praktičar u nastavi, da svako nametanje sadržaja utiče na manje postignuće. Učenik treba da ima zadovoljstva u radu. Zato je ovo istraživanje značajno, jer ukazuje na ulogu recepcije. Utvrđivanje kako dete doživljava bajku samo potvrđuje značaj koji autorka pridaje neophodnoj komunikaciji između pisca, dela i čitaoca. Nismo pronašli ni u jednom tekstu, niti radu iz tog perioda, implicitno ukazivanje na te relacije. Očigledno su neprimećeni aspekti vrednosti bajke za maštu i razvoj deteta, za njegovu recepciju, postali za ovog istraživanja estetski relevаntni. Ruža Lerinc pomera ugao posma-tranja književnih dela.
Danas, posle sedam decenija, može se sa dovoljno distance vrednovati delo Ruže Lerinc. Poznati su detalji u njenoj tragičnoj sudbini. Zna se da se i mali broj žena naučno bavio pitanjima psihologije, estetike, pedagogije u međuratnom periodu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Njen rad nije ostao nezapažen, što pokazuju i neki prikazi iz tog perioda. Naša nastojanja da prona-đemo neki njen rad u Zorici i Vencu, u periodu od 1920-1940. godine nije dao rezultate. Neki izvori kazuju da je tamo objavljivala radove, odnosno svoja književna dela. Moguće je da se u Vencu potpisivala pseudonimom ili inicijalima, jer ima nekoliko tekstova koji su potpisani sa R.L. Sigurno bi ovakav podatak bio dragocen za sagle-davanje njenog kompletnog rada, a mogućnost pozi-cioniranja u okvire književnosti toga perioda lakše i naučnije.
Ovaj rad je pisan sa ciljem da se odužimo jednoj vrednoj i darovitoj naučnoj radnici čije su ideje bile novina u periodu kada su nastale. Ovo je i dar za večnost Ruži Lerinc koja je kratko vreme bila profesor čuvene somborske Preparandije, u kojoj su učili mnogi poznati srpski intelektualci: Joakim Vujić, Isidora Sekulić, Jovan Dučić, Milan Jugović, itd. Ubeđeni smo, da je ova učiteljica, snagom svoje erudicije i intuicije, očekivala da bude meta divljanja nemačkih hordi u Aleksincu. Njena tragična smrt je sigurno prekinula mnogo nena-pisanih stranica, a možda uništila i mnogo napisanih. Možda nam Talmud pomogne na kraju: „Jer pouku dobru vam dadoh, ne napuštajte nauk moj“.

LITERATURA
1. Ruža Lerinc (1937): Mašta malog deteta, Savremena pedagoška biblioteka, Zavod za savremenu pedagogiju, viša pedagoška škola, Beograd, Izdavačka knjižara Rajković, Beograd
2. R. Lerinc, Bajka i dete, Beograd, Učitelj, 1940, 9-10, 529 – 533..
3. Na ratištima i stratištima, prosvetni radnici poginuli u narodnooslobodilačkoj borbi (1985), Beograd, knjiga 1, 535 –
Prof. dr Nada Todorov
ALFA UNIVERZITET, Fakultet za strane jezike, Beograd

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License