Morasa Casopis Za Jevrejsko Versko Nasledje

MORAŠA

Časopis za jevrejsko versko nasledje

U Beogradu je objavljen prvi broj časopisa Moraša u biblioteci Ner micva. Mada je u ovu publikaciju na 220 stranica publikovan niz veoma interesantnih tekstova iz oblasti religije i filosofije, naznačena su samo imena lektora, grafičke obrade i štampe, autora tekstova i prevodilaca, ali je izostalo ime urednika.
Iz uvodne reči “Slovo zahvalnosti”, potpisane imenom beogradskog rabina Isaka Asiela, može se pretpostaviti da je on ovaj obiman i značajan posao - izbor tekstova, najčešće prevedenih sa hebrejskog i engleskog jezika - odabrao, uredio ovaj časopis i napisao uvodnu reč.

Slovo zahvalnosti

Poštovani čitaoci, pred vama se nalazi prvi broj časopisa za jevrejsko nasledje – Moraša. On je proizašao iz jednog drugog časopisa za jevrejsku književnost Mezuza, koji je izlazio (1999-2005) u okviru časopisa Pismo, pod pokroviteljstvom Srpskog Pen-centra U okviru Pisma postojala je i izdavačka delatnost biblioteke Ner micva (1999-2007). Osnivač i urednik Pisma bio je Raša Livada (1948-2007), izuzetan čovek, pesnik, Zemunac.
Raša je bio oličenje dobrote, čovek širokih vidika, duboke misli i blagotvornog razumevanja za svoje sagovornike. Gotovo bez daha slušao sam njegova izlaganja o doprinosu Jevreja srednjeevropskoj kulturi, umetnosti, uopšte o njihovom doprinosu duhovnoj baštini čovečanstva. Kakva dubina sagledavanja, kakva tananost! Rašina pesnička duša sva je treperila tokom tih njegovih kazivanja. Bile su to prave pesničke seanse, naravno u kafani Zlatno veslo u Zemunu, tom kultnom mestu za Rašu i mnoge od nas.
Raša je bio u pravom smislu čovek svog grada Zemuna. Sve duhovne reke ponornice koje struje tim gradom izbijale su negde u njegovoj duši. Ne po-znajem njegov stvaralački opus, ali sam siguran da te bujice neponovljivih misli, reči i stihova koje su iz njega izvirale nisu zapisane. Nekako, bio je deo jednog vremena kojeg više nismo dostojni, zato, verovatno, više i nije sa nama.
Moraša je njegovo nasledje. Neka je blagoslovena uspomena na njega. Zihrono livraha.
Isak Asiel, rabin

***

Pod naslovom “Četiri Jevrejina jedno mišljenje” na jednoj stranici časopisa navedene su reči predsednika Izraela Haima Hercoga:
“Svakog dana dvesto i četrdeset Jevreja se asimilira. To je na jedan sat deset izgubljenih Jevreja. Do dve hiljadite godine dva miliona Jevreja će biti izgubljeno u asimilaciji. Taj problem se može rešiti jedino jevrejskim obrazovanjem.”
Ahad HaAm je zaključio da je “Učenje tajna jevrejskog opstanka”. Slični su zaključci Rabi Nahmana iz Braslava i Eli Vizela. Isak Asiel preveo je sa ivrita “Rambanovo pismo” Mošea ben Nahmana sa sličnom porukom, a zatim slede tekstovi Džeralda Šredera i Arija Kaplana sa izuzetno zanimljivim temama, kao i autora nakon njih. Nemoguće je na ovako kratkom prostoru navoditi njihova imena kao i naslove, a zanemariti vredan rad prevodilaca. Stoga, dragi čitaoci, potražite Morašu, u nadi da prvi neće biti i jedini broj ovog interesantnog časopisa.

Ana Šomlo

NEKAD I SAD Godina 1 Broj 6 Novembar/Decembar 2010

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License