Meduratna Jidis Avangarda U Poljskoj Jung Jidis

Biserka Rajčić

MEĐURATNA JIDIŠ[
AVANGARDA U POLJSKOJ

Jung jidiš

Jung jidiš (Mladi Jevreji), kao grupa, nastala je februara 1919. kada je u Lođ iz Rusije došao Mojše Broderzon, pisac i slikar, formirani avangardista, mada su jevrejski slikari počeli da se okupljaju i udružuju i pre toga, oko Viktora Braunera. Pored njih grupu su činili pisci, kritičari, publicisti, slikari, grafičari, vajari, kom-pozitori, pozorišni umetnici; pisci i kritičari: Ichak Kacenelson, Uri Cvi Grinberg, Meleh Ravič, Abraham Štern, Heršele (Herš Danjelevič), A. Šmulovič, Haim Fuks, David Zitman, Haim Lajb Žitnjicki, Haim Krul, Abraham Najman, Jakub Apenšlak; likovni umetnici: Jankjel Adler, Marek Švarc, Henrik Barćinjski, Natan Špigjel, Pola Lindenfelduvna, Dina Matusuvna, Ida Brauneruvna, Zofja Gutentažanka, Salomon Blat, Artur Šik, Henrik Berlevi; kompozitor Henrik Kon (pseudonim Henoh Kon). Od marta do decembra grupa je objavila šest brojeva istoimenog časopisa, u tiražu od 500 primeraka. Iste godine objavili su jedini broj mesečnika Heftn far literatur un kunst, dva toma almanaha Gezangen (naslovljena sa Pesma i Tuga) i jedan tom almanaha S'feld (Polje) koje su sami finansirali, kao i objavljivanje svojih pesničkih zbirki, sa sjajnim ilu-stracijama, najčešće grafikama. 1919. godine osnovali su izdavačku kuću i časopis Tel Awiw koja je zvanično postojala do 1921, mada je grupa i tokom 1922. i 1923. objavljivala svoje nove knjige, a slikari organizovali izložbe u Lođu, Varšavi, čak Njujorku. Umetnici kao Adler su uspostavili lične veze sa dizeldorfskom grupom Das Junge Rheinland, berlinskom anarhističkom Kom-mune, sa kojom su se nešto ranije udružili poljski ekspresionisti Hausman i bračni par Kubicki, Barćinjski je postao član Dresdener Sezession Gruppe, a Brauner je osnovao godišnjak Srebrny Wóz (Srebna kočija).
1919. Broderzon i njegova žena Mirjam, igračica, osnovali su u Lođu književni kabare Ararat, u kome su izvođeni tekstovi članova grupe.
Svoje stvaralaštvo su najčešće predstavljali na knji-ževnim večerima u Lođu i drugim gradovima Poljske. Veoma često su se uključivali u književne večeri drugih pesničkih grupa, Skamandera, futurista, ekspresionista, a pesme objavljivali u njihovim i neutralnim časopisima.
U prva dva broja časopisa Jung jidiš objavljena su dva nepotpisana manifesta, za koja se kasnije ispostavilo da ih je napisao Broderzon. Veoma su nalikovali na manifeste drugih grupa koje su nastajale u to vreme. Jedino ih je razlikovao završni slogan: Za umetnost! Za mlad, lep jevrejski jezik! Broderzon kao lider grupe svoj program je nazivao futurizmom, mada je obuhvatao i najvažnije premise parnasovaca, dekadentizma, simbo-lizma, ekspresionizma, kubizma i primitivizma, dok su slikari nalazili bliskost s ekspresionizmom, obogaćenim jevrejskom životnom problematikom, folklorom, tradi-cijom, Talmudom i mistikom kabale.
O istoriji Jung jidiš se pisalo, ali nepotpuno. U najozbiljnije studije spadaju dve knjige istoričara umet-nosti Ježija Malinovskog, Grupa „Jung jidiš” i jevrejska sredina „Nove umetnosti” (Varšava, 1987) i Slikarstvo i skulptura poljskih Jevreja u XIX i XX veku (Varšava, 2000). Veliki deo njihovog književnog i likovnog stva-ralaštva za vreme Drugog svetskog rata je propao, kao i jevrejske arhive i biblioteke sa knjigama i časopisima iz međuratnog perioda. Po njemu, najveći uticaj na lođsku grupu su vršili ruski avangardni umetnici jevrejskog porekla, nešto starije generacije, Šagal, Altman, Zadkin, Orlov, Lisicki, Čajkov, Ribak, Indenbaum. Oni su se školovali i živeli na Zapadu koji im je omogućavao potpunu slobodu izražavanja. Kijevska Kultur-Liga, sa sekcijama za književnost, slikarstvo, vajarstvo, muziku, pozorište imala je za cilj „revolucionarnu obnovu jevrej-ske kulture”. Preko nje su sarađivali s prvim jevrejskim jidiš-časopisom Ejgns (Upravo, 1918-1920) koji je okupljao jevrejske avangardne pisce iz različitih sredina, između ostalih iz poljske, Markiša, Kvitka, Hofštejna, Bergelsona, Dera Nistera koji su stvarali u duhu imažinizma i futurizma.
Mnogi članovi Jung jidiša su se okupili i oko berlinskog časopisa Milgroim (jevrejska verzija Rimon, 1922-1924), ekspresionističke orijentacije. Jer, tokom Prvog svetskog rata umetnički život u industrijskom Lođu je zamro. Njegovo kulturno oživljavanje započinje osnivanjem Društva umetnika i ljubitelja lepih umetnosti
u Pjotrkovskoj ulici 71, u tzv. Domu umetnosti i organizovanjem izložbi, između ostalih jevrejskih umetnika, budućih članova grupe Jung jidiš (Adler, Barćinjski, Brauner, Matusuvna, Švarc). Iako su poticali iz ortodoksnih jevrejskih porodica i išli u verske škole, studije umetnosti su završavali u Nemačkoj i Francuskoj, gde su se upoznali i s «novom umetnošću», prihvativši prvenstveno poetiku ekspresionizma koji je najviše odgovarao izražavanju jevrejske tematike. Vođa grupe bio je Mojžeš Broderzon koji je došao iz Rusije, zadojen njenom avangardom, koja nije zaostajala za evropskom, uspostavivši veoma blisko i dugotrajno prijateljstvo s Lisickim i Čajkovim. 1919. našavši se u Vilnu sklopio je prijateljstvo sa Zalmenom Rajzenom, osnivačem Jung Vilne, održavajući i s ovom grupom bliske odnose. U Lođu, da bi istakao svoju avangardnost, odevao se veoma ekscentrično, a tako i ponašao. Ubrzo su mu se pridružili slikari Blat, Kacenelson, Brauneruvna, Naj-man, Gutentažanka, Lindenfelduvna i kompozitor Kon koji su se takođe inspirisali jevrejskom kulturnom tradi-cijom. Smatralo se da jevrejski umetnici ne treba da predstavljaju poljsku, već svoju tradiciju, jer je ona «ogledalo duše naroda». Do toga je došlo i s obzirom na to što je judaizam u prošlosti branio likovno izražavanje, a i književnost je sve do XX veka uglavnom obrađivala biblijske teme.
Postoji više verzija o tome kako je nastao naziv Jung jidiš. Po jednima, predložio ga je njegov tvorac Broderzon, po drugima povezan je s nazivom njujorške grupe Di Junge, po trećima s nazivom bečkog Kung-Jüdischer Kluba, dok po četvrtima predstavlja nado-vezivanje na Mladu Poljsku. Mecena grupe je bio lođski trgovac Maks Šidlovski. U svojoj kući u Dugoj ulici u Lođu, koju su nazivali palata, organizovao je književne večeri, zidove je ukrašavao delima slikara grupe, pevale su se jevrejske narodne pesme i igrale hasidske igre. Ideju o izdavanju časopisa Jung jidiš dala je Felicja Šidlovska, postavši uskoro i zvanični izdavač. Prvi broj je objavljen 14. marta 1919. na Purim i sadržao Mani-fest. Drugi i treći broj izašli su 15. aprila na Pesah, sa fotografijom članova grupe i nastavkom Manifesta. Poslednji, od četvrtog do šestog broja, izašao je 1920. godine meseca Kisleva. Svi su propraćeni pozitivnim kritikama, najobimnijom u njujorškom časopisu Szriftn (1920).
Jung jidiš nije bio jedini časopis grupe. Avgusta 1919. izašao je jedini broj časopisa Heftn far literatur un kunst, u kome je pored poezije Broderzona i Kacenelsona objavljen esej Mlada jidiš književnost u Americi. 1919. izašla su dva almanaha, prvi sa Broderzonovom poe-zijom, naslovljen sa Pesma, drugi s poezijom Broder-zona, Kacenelsona, Fuksa, Krula i Šturema, naslovljen sa Tuga. Često su na književnim večerima čitani refe-rati o ruskoj, nemačkoj, francuskoj i američkoj avangardi i najaktuelnijim pitanjima filozofije i religije. Referenti su bili članovi grupe koji su u to vreme posećivali ove zemlje ili održavali kontakte s poznatim umetnicima, teoretičarima umetnosti, filozofima i teo-lozima jevrejskog porekla. Jedan od najzanimljivijih referenata bio je Berlevi koji je često boravio u Evropi, poznavao umetničku elitu i bio tvorac Teorije mehano-fakture. Slikari Jung jidiš su kontaktirali s poznanjskim Buntom i krakovskim Formistima. Zajednički su s njima izlagali i objavljivali grafike u njihovim časopisima. U Lođu, u kabareu Ararat je više puta nastupala avan-gardna igračica Rita Saketo, žena vajara formiste Augusta Zamojskog, a još češće Mirjam Broderzon, žena vođe Jung jidiš i Vincenti Brauner. Poezija se izvodila u pratnji Konove muzike, a često u specijalnim kostimima Braunera i Matusuvne. Pored plesne grupe postojao je i hor. Tako da se Jung jidiš kao grupa za kratko vreme «udaljila od društvene i političke problematike», zau-zevši stav «uzvišene izolacije» prema stvarnosti koji je donekle podsećao na Mladu Poljsku i teoriju Pšibi-ševskog «Gola duša», što je kritičar Apenšlak proko-mentarisao: «Jung-jidišisti više vole da borave u elegantnim kafanama, daleko od buke, bede i gole istine geta». Odnosno, da su i oni, kao i futuristi, formisti, Kra-kovska avangarda, postali pobornici elitne velegradske civilizacije.
1921. godine Brauner je doživeo veliki uspeh sa scenografijom Dibuka u izvođenju Vilnjanske trupe u lođskom Jevrejskom pozorištu. Kritičari su ga upo-ređivali sa najvišim dometima ekspresionističke sceno-grafije u Poljskoj i eksperimentalne scenografije ruskih umetnika, Šagala, Altmana, Lisickog, Ribaka u moskov-skom Jevrejskom pozorištu i kasnije na Zapadu.
Što se tiče poezije Mladih Jevreja najviše je isticana Broderzonova, Šternova i Ravičeva. Formalno su se inspirisali jevrejskom narodnom poezijom, Talmudom i mistikom kabale, prevodeći ih na jezik ruske i zapad-noevropske avangarde. Ili, kako kritičar Apenšlak kaže: «Narodni govor su učinili aristokratskim, gipkim, prefinjenim poput orhideje, rezbarenim poput majnster-skih ornamenata i gotike. Pre njih takvim jevrejskim jezikom niko nije pisao».

Varšavska jidiš avangarda
Halastra

Iako je obuhvatala velika imena sve do 2005. niko joj nije posvetio ozbiljnije pažnju. To je učinila mlada doktorantkinja Karolina Šimanjak koja je sastavila prvu antologiju osnovnih programa i manifesta grupe, u ko-jima su izneta shvatanja nove umetnosti i prevela niz pesničkih i proznih tekstova njenih članova.
Zahvaljujući tome što je antologija dvojezična, jidiš-poljska, mogla sam ih s poljskog prevesti na srpski. Njeni prevodi omogućiće mi da pomenute programe i manifeste bar donekle ilustrujem književnim stvara-laštvom jidiš avangarde u Poljskoj u periodu od 1917. do 1939. Tako da će i moja Antologija međuratne poljske avangardne poezije, proze i drame biti prva koja će pored programa i manifesta međuratnih avangardnih pravaca pisanih na poljskom, obuhvatiti i one pisane na jidišu, s obzirom da su i oni veoma doprineli jezičkoj, stilskoj i umetničkoj revoluciji, izvedenoj u jevrejskoj sredini u vreme tzv. Prve avangarde.
Varšavska jidiš avangarda funkcionisala je u okviru Saveza jevrejskih pisaca i novinara koji se od 1918. nalazio u ulici Na Tlomackjem broj 13. U njemu se odvijala borba između starije i mlađe generacije pisaca. Mlađi su nakon završetka Prvog svetskog rata, oslo-bođenja i ujedinjenja Poljske došli uglavnom iz Rusije, upoznati sa revolucijom društva i umetnosti, s futu-rizmom Majakovskog, imažinizmom i konstruktiviz-mom, a takođe sa stvaralaštvom poznanjskih ekspre-sionista i lođske grupe Jung jidiš. Stariji nisu prihvatali njihove ideje o radikalnim promenama, naročito iznošene u časopisu Halastra, smatrajući ih «neoz-biljnim bundžijama». Glavnu reč u njoj su vodili Perec Markiš, Mejleh Ravič i Uri Cvi Grinberg. Intenzivno su i dalje sarađivali sa Lisickim, Šagalom, Maksom Erikom, Francom Verfelom koji su se zalagali za «dekonstrukciju dotadašnjeg jezika umetnosti», objavljujući u Halastri njihove tekstove koji su po duhu manifesti. Značajnu ulogu odigrali su i časopisi Albatros, Literarisze Bleter (Književni listići), Di Wog (Vaga), Ringen (Čas), bar u prvoj fazi postojanja i bliskih shvatanja o umetnosti, otvorenosti prema svetu i modernoj umetnosti. O čemu svedoče i tekstovi umetnika u Halastri koji nisu pripadali ni varšavskoj, ni lođskoj, ni vilnjanskoj grupi, jer se smatralo da je jidiš književnost eksteritorijalna. Otud i raznorodnost stanovišta pojedinih autora. Tako da su se jedni nadovezivali na Stari, drugi na Novi zavet, treći na jevrejsku tradiciju uopšte, smatrajući da svi doprinose obogaćivanju nove umetnosti, posebno njenog jezika. Jer su pored književnosti i likovnih umetnosti bili upoznati sa ruskim formalizmom, jednim od prvih modernih pravaca nauke o književnosti. Otud je grafika pojedinih umetnika (Braunera, Švarca, Šagala, Berlevija) objavljivana u svakom broju Halastre i većine pomenutih časopisa integralni deo manifesta i programa, pokušaj, vid integracije reči i slike, tretiranja i jednog i drugog u vreme strukturalizma i semiotike kao «teksta».

Jung Vilne

Vilno, danas Vilnus, na jidišu Vilne, u međuratnom periodu naziva se «Severnim Jerusalimom», bio je značajan umetnički centar, odnosno jedan od važnijih verskih, kulturnih i naučnih centara međuratne Poljske. Krajem XVI veka grad je postao značajan centar talmudskog učenja. U XIX veku Jevreji su predstavljali 41% populacije grada, a kao protivnici hasidizma bili su značajan centar racionalističke Haskale. Posle Prvog svetskog rata Vilno je, posle 123 godine pod ruskom okupacijom, priključen Poljskoj, sa kojom je Litva tokom četiri veka bila u uniji. Kontaktirao je sa drugim, jevrejskim i nejevrejskim centrima Poljske, osobito na planu književnosti i pozorišta. Pored poljske književne grupe Žagari najznačajnija avangardno orijentisana grupa bila je Jung Vilne (Mlado Vilno). I pored toga istorija grupe je ostala slabo poznata, s obzirom da je njeno stvaralaštvo slabo prevođeno na poljski, kao i da su za vreme Drugog svetskog rata uništene sve značajne jevrejske arhive i biblioteke. Tek 2005. istoriju grupe je rekonstruisala Joana Lisek u studiji Jung Wilne – jevrejska umetnička grupa. Objavljena je u Vroclavu kao prva publikacija edicije Bibliotheca Judaica. Grupa, u početku Vilnjanski klub mladih jevrejskih pisaca, zvanično je osnovana 1929. u okviru pokreta jidišizam i postojala je do 1939, izdavala istoimeni almanah, pes-ničke zbirke, prozu i zbornike radova članova grupe koja se u periodu 1927-29. sastojala od Šimšona Kahana, Šlojme Belisa, osnivača grupe, Moše Kulbaka, pesnika i proznog pisca koji je živeo u Minsku i početkom 30-ih nestao u SSRR-u, Abrahama Jošue Heshela, pesnika i doktora filozofije, poznavaoca jevrejske teologije, Je-hiela Šterna i Mihala Šutana (pseudonim Mihal Natiš). 1929. priključili su joj se Elhanan Vogler, Lejzer Volf, Moše Levin i Aron Pjudik. Podržavali su ih Savez jevrej-skih pisaca i novinara i Jevrejski PEN-Club. Naziv grupe Jung Wilne (Mlado Vilno) predložio je Zalman Rajzen. Veoma ju je podržavao i Falk Hajlperin, poznati pedagog koji je pisao priče, pozorišne komade i feljtone. Zvanično grupa se sa svojim delima predstavila 11. oktobra 1929. u listu Wilner Tog. Na avangardnost grupe upućivali su ličnost i pesme Lejzera Volfa, u mnogo čemu sličnog futuristima, ekspresionizam Šimšona Ka-hana koji je opevao moderan grad, što će kao tema postati tipičan i za Jung Vilne. Katastrofističku viziju grada nudila je poezija Arona Pjudika koji je ubrzo emigrirao u Urugvaj, povezao se sa komunističkim pokretom, potom izbačen iz partije otišao 1944. u Argentinu, a odatle 1963. u Izrael. U duhu katastrofizma poeziju je pisao i Moše Basin koji je uoči formalnog prijema u grupu izvršio samoubistvo. Slikar i fotograf Moše Levin, u posebnom ironičnom stilu je pisao za decu.
U periodu od 1929. do 1934. Mlado Vilno je glavnu pažnju posvećivalo književnim večerima koje su se održavale u Savezu jevrejskih pisaca i novinara, po bib-liotekama, domovima kulture i gimnazijama. U početku su nastupali sa starijim piscima, a kasnije sami, gostujući i po drugim gradovima, osvajajući publiku. 1930. održa-na je i prva značajnija izložba likovnih radova članova grupe, grafika Benciona Mihtoma, fotomontaža Milke Gecels i slika Rahele Suckever u Sirkinovoj biblioteci.
1932. uspostavili su kontakt s njujorškim jidiš časo-pisom Cukunft, u kome je svoje pesme iz ciklusa Litvanski cigani objavio Šimšon Kahan. Pored Kahana preko prevoda postaje popularan Lejzer Volf. Članovi grupe shvataju da moraju da jačaju grupu i pružaju snažniju podršku jedni drugima. Tako da je period od 1934. do 1939. najuspešniji i za grupu i za pojedine umetnike. Tome je veoma doprineo angažman Šmerla Kačerginjskog, izuzetno obrazovanog i talentovanog sli-kara i pesnika. 1934. grupi se priključio još jedan talen-tovan pesnik, Haim Grade koji je kao i Kačerginjski odrastao u sirotištu. Iste godine grupa je konačno uspela da objavi prvi broj svog časopisa Mlado Vilno, posvećen književnosti i umetnosti, iako su njene finansijske mogućnosti bile skromne. U tome im je pomogao izda-vač Boris Kleckin, smatran najznačajnijim izdavačem jidiš književnosti. Pored časopisa objavljivao je i njihove knjige. Zanimljivo je da su se u časopisu prvi put od postojanja grupe povezale likovna umetnost, grafika i književnost. To se posebno očitovalo u projektima za korice časopisa i amblem grupe Benciona Mihtoma, čiji identitet je predstavio drvetom života u najčistijem ekspresionističkom stilu. S obzirom na prokomunistički stav Kačerginjskog časopis je više puta zabranjivan. Od strane vlasti nije dobro viđen ni jidišizam koji je u priličnoj meri objedinjavao ideje Mladog Vilna, bliske njenim članovima: Volfu, Miranjskom, Suckeveru i dr.
Nakon prvog broja časopisa počeo se povećavati broj članova grupe. Posle Gradea 1934. primljeni su Abra-ham Suckever i pesnikinja Hadasa Rubin. Suckever je najpre pisao na hebrejskom, a od 1927. na jidišu. Inte-resovao se za modernu teoriju književnosti koju je u Vilnu predavao profesor Manfred Kridl, jedan od rodonačelnika poljskog formalizma. Zbog toga je u njegovoj poeziji prisutan estetizam, čime se razlikovao od ostalih avangardnih pesnika koji su bili protivnici "umetnosti radi umetnosti" i knjževne estetike. Hadasa Rubin je počela da piše na poljskom, a kasnije na jidišu rafiniranu žensku poeziju i njena pesma Moja gene-racija tretirana je kao neka vrsta manifesta. Bila je član komunističke partije, zbog čega je progonjena, s obzirom da je u Poljskoj ova partija bila zabranjena.
1934. grupa Mlado Vilno prvi put je nastupila u sastavu u kome je ušla u istoriju književnosti. Na književnoj večeri 19. decembra koju je pratila Mihto-mova izložba grafika, metafizičnošću svoje poezije po-sebno se istakao Haim Grade. Zapažena je i visoko ocenjena poezija Hadase Rubin, jer je zaživeo slogan: Umetnost na ulicu! 1935. godine pesnici Mladog Vilna recituju svoju poeziju u marionetskom pozorištu Majdim koje im je nalagalo ironičan i satiričan ton veoma po-godan za dalji razvoj njihove poezije. Na njegovom repertoaru nalazili su se tekstovi Šolema Alejhema, Juzefa Opatoša, Moše Kulbaka, Lejzera Volfa, Šimšona Kahana i humoreske Aharona Bastomskog. Ovo pozo-rište nije bilo samo za decu već i za odrasle, tipično eksperimentalno pozorište koje je nastupalo po celoj Poljskoj. Mlado Vilno je sarađivalo i sa revijskim Pozo-rištem Davke kojim je rukovodio Aharon Bastomski, jedan od osnivača Majdima.
1935. održano je veliko književno veče grupe i pro-movisan drugi broj časopisa koji je pored zanimljivih književnih priloga doneo niz ilustracija u duhu kon-struktivizma. Od 14-19. avgusta 1935. u Vilnu je održan i Svetski kongres jevrejskih umetnika na kome su učestvovale desetine pisaca, slikara i kulturnih radnika, između ostalih Šagal, Dubnov, Šacki i drugi, doputovali čak iz Njujorka, Pariza, Rige i sl. Ovaj događaj je započeo novo poglavlje u istoriji grupe. Počelo je objavljivanje knjiga pojedinih članova, u vidu nume-risane serije. Među njima se posebno isticala poema Elhanana Voglera Stranice na vetru, napisana u duhu katastrofizma i imažinizma.
1936. objavljen je treći broj časopisa Jung Vilne koji je konfiskovan, jer je proglašen za «komunistički letak». Glavni urednik Kačerginjski je osuđen na zatvor i zabranjeno je izlaženje časopisa sledeće tri godine. 1939. uređen je četvrti broj časopisa koji je poslat u Njujork, međutim nikada se nije pojavio. Policija sve češće nije dopuštala održavanje književnih večeri Mladog Vilna u bilo kojoj vrsti kulturnih ustanova, a pred izbijanje rata pojačao se i antisemitizam, zatim pogromi koji su se završili Holokaustom.
1. septembra 1939. Poljsku, u čijem sastavu je bilo Vilno, okupirali su Nemci, a 17. septembra sovjetska vojska je Vilno i celu Litvu priključila SSSR-u. Veoma mali broj članova Mladog Vilna uspeo je da se spase, napustivši zauvek svoju zemlju. 1943. uništen je vil-njanski geto, a sa njim je prestao da postoji i Severni Jerusalim. 1949. zatvoren je čak Jevrejski muzej u Vilnu, a time i dobar deo istorije vilnjanskih Jevreja.

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License