Medunarodni Skup O Jidis Jeziku

Међународни скуп о јидиш језику
Политика, 3.9.1983.
У Оксфорду је у првој половини у августа, у гостољубивим просторијама угледног Риџентс Парк Колеџа, одржан међународни научни скуп посвећен изучавању јидиш језика и књижевности. Организатор је био Оксфордски центар за постдипломске хебрејске студије, којим руководи професор др Давид Патерсон. У раду научног скупа је учествовало близу осамдесет научних радника из скоро свих универзитетских центара у свету у којима се јидиш предаје или изучава.
Предавање и научна саопштења прва два дана су била посвећена најранијем раздобљу развоја јидиш језика, анализи старих рукописа, од којих се неки чувају у библиотеци универзитета у Кембриџу (што је дало повода и за неколико духовитих пошалица на рачун односа између два најугледнија енглеска универзитета: прва предавања у Оксфорду — о тзв Кембриџском рукопису!). У прилично пренапретнутом али добро организованом програму следила су затим саопштења из области модерне лингвистике и семантике, компаративне књижевности и анализа дела јидиш класика (Менделе Мојхер Сфорим, Шолем Алејхем, Ј. Л. Перец и др.). Разумљиво је било што је скоро цео један дан посзећен анализама дела добитника Нобелове награде Ј. Башевиса Сингера, из разних аспеката. У њима се говорило о хасидским и кабалистичким утицајима на Башевисево дело, о егзорцизму у старој јидиш књижевности, његовим одразима на источноевропски јеврејски фолклор и на приче и романе Башевиса Сингера, о женским ликовима, о ироничном преплитаваљу светиња и сексуалности у њима.
За језикословце свих могућих праваца јидиш представља занимљиво поље истражизања због сложености његовог настанка. То је, наиме, говорни језик такозваних ашкенаских Јевреја. Основу јидиша представља спој неколико дијалеката средње високо немачког, које су Јевреји прихватили, негде око IX века, при доласку у земље немачког гозорног подручја, сачували у том облику у којем су и примили, а с временом Додавали у речничку ризницу хебрејске, арамејске речи (из свог „светог" језика) а при доласку у земље југоисточне и источне Европе у тај свој говорни језик прихватили и мноштво словенских (украјинских, белоруских, пољских, руских и др) речи. Последњи дан је у раду „научног скупа и био испуњен саопштењима о истраживањима хебреиста, германиста и слависта, као и о проблемима превођења с јидиша на друге језике.
О историји јидиша у Југославији, о преводима из његове књижевности и о проблемима превођења на српскохрватски језик гозорио је Еуген Вербер, књижевни преводилац и познавалац јеврејског језика из Београда, а о словенском изражајном делу јидиша је поднео запажени реферат и код нас врло познати славист с америчког Јел/ универзитета професор Едуард Станкиевич.
Е. ВЕРБЕР

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License