Mauricette Je Prica O Ljubavi I Pozrtvovanosti

Do­ku­men­tar­ni film "Ma­uri­cet­te" auto­ra Eli­ja Ta­ube­ra i Zo­ra­na Ku­bu­re u petak je pre­mi­jer­no pri­ka­zan u Je­vrej­skoj op­šti­ni u Sa­ra­je­vu.

Moriset i Zlata

- Film nas vo­di kroz ži­vot dvo­je hra­brih lju­di ko­ji su spa­si­li je­dno ži­dov­sko di­je­te od na­cis­ti­čkog is­tre­blje­nja u Dru­gom svjet­skom ra­tu. Pri­ča je to o Mo­ri­set Be­gić, su­pru­zi aka­de­mi­ka Mid­ha­ta Be­gi­ća, a obo­je je mu­zej ho­lo­ka­us­ta "Jad Va­šem" pre­po­znao kao Pra­ve­dni­ke me­đu na­ro­di­ma - ka­že autor Eli Ta­uber. Film je i uspo­me­na na po­ro­di­cu ko­ja je, ka­ko ka­že, obi­lje­ži­la kul­tur­no i in­te­le­ktu­al­no sre­di­šte Sa­ra­je­va na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta. U is­to vri­je­me to je pri­ča o je­dnoj ve­li­koj lju­ba­vi, hu­ma­nos­ti i po­žrtvo­vnos­ti. Ide­ju za re­ali­za­ci­ju ovog do­ku­men­tar­ca Ta­uber je, ka­ko re­če, imao odmah na­kon što je obja­vio svo­ju knji­gu "Ka­da su ko­mši­je bi­li lju­di" u okvi­ru ko­je se na­la­zi pri­ča o to­me ka­ko je Mo­ri­set spa­si­la dje­voj­či­cu Zla­tu Be­gić Pa­po, či­ja je maj­ka umrla. - Po­sli­je objav­lji­va­nja knji­ge, upri­li­če­na je i izlo­žba na is­tu te­mu, a sa­mu akci­ju tra­že­nja lju­di ko­ji su spa­ša­va­li Je­vre­je u II svjet­skom ra­tu pra­tio je i do­ku­men­tar­no-pro­pa­gan­dni spot od dvi­je mi­nu­te ko­ji se bes­pla­tno vrtio na svim TV sta­ni­ca­ma. Sve nas je to do­ve­lo do no­vih sa­zna­nja i po­bu­di­lo je u me­ni že­lju da pri­ču ekra­ni­zu­jem i ta­ko na­pra­vim traj­ni­ji do­ku­ment o ci­je­lom do­ga­đa­ju - ka­že Ta­uber. U Sa­ra­je­vu da­nas ži­vi 700 Je­vre­ja i je­vrej­ske kul­tu­re, ka­že Ta­uber, na ža­lost i ne­ma mno­go, jer je ono što je vri­je­di­lo i što je bi­lo naj­va­žni­je u in­te­le­ktu­al­nom i kul­tur­nom di­je­lu Je­vrej­ske za­je­dni­ce još u II svjet­skom ra­tu ubi­je­no.

Ne znaju da postoje

- Osim to­ga, ima­mo broj­ne izvan­re­dne umje­tni­ke, po­put aka­dem­skog sli­ka­ra Mla­de­na Mu­si­ća Ozme, prvog ro­đa­ka sla­vnog Da­ni­je­la Ozme, za ko­jeg na­ša ja­vnost uop­šte i ne zna da je pos­to­jao - ka­že Ta­uber. Me­đu­tim, bez ob­zi­ra na či­nje­ni­cu da će uvi­jek bi­ti zna­čaj­nih kul­tur­nih stva­ra­la­ca za ko­je ne zna­mo, je­vrej­ska kul­tu­ra ne­će za­mi­ra­ti. - Uvi­jek će bi­ti auto­ra ko­ji mo­žda ne ži­ve u BiH, a nas­to­ja­t će održa­ti na­šu kul­tu­ru. Ali, u sa­mom Sa­ra­je­vu, s ob­zi­rom na ma­li broj lju­di, ma­li po­ten­ci­jal i sku­če­nost in­te­le­ktu­al­nog kru­ga, te zbog stra­da­nja ve­oma va­žnih kul­tur­nja­ka u II svjet­skom, ali i ovom po­slje­dnjem ra­tu, mi po­ku­ša­va­mo da održi­mo tra­di­ci­onal­no i da sa­ču­va­mo ono što je vri­je­dno iz na­še kul­tu­re - ka­že Ta­uber. Za­to Je­vrej­ska za­je­dni­ca sva­ke go­di­ne, akti­vno učes­tvu­je u ne­ko­li­ko kul­tur­nih ma­ni­fes­ta­ci­ja i u obi­lje­ža­va­nju zna­čaj­nih go­diš­nji­ca, me­đu ko­ji­ma su Da­ni Isa­ka Sa­mo­ko­vli­je, Me­đu­na­ro­dni dan obi­lje­ža­va­nja ho­lo­ka­us­ta, a u okvi­ru Baš­čar­šij­skih no­ći, već tra­di­ci­onal­nu upri­li­če Noć se­far­dske ku­hi­nje, te u sep­tem­bru sva­ke go­di­ne bu­de obi­lje­žen i Evrop­ski dan Je­vrej­ske kul­tu­re. - Učeš­ćem u broj­nim kul­tur­nim do­ga­đa­ji­ma nas­to­ji­mo da pred­sta­vi­mo i pot­sje­ti­mo pu­bli­ku na ono što je bi­tno u kul­tu­ri Je­vre­ja, či­me i da­lje nje­gu­je­mo na­šu kul­tu­ru - ka­že Ta­uber.

N. Ba­lić

Idu u Zagreb

Do­ku­men­tar­ni film "Ma­uri­cet­te" auto­ra Eli­ja Ta­ube­ra i Zo­ra­na Ku­bu­re, u pro­du­kci­ji BHT1, uvršten je i u zva­ni­čni pro­gram ovo­go­diš­njeg čet­vrtog po re­du Fes­ti­va­la Je­vrej­skog fil­ma u Za­gre­bu, gdje bi tre­bao bi­ti pri­ka­zan 25. ma­ja u ki­nu "Evro­pa".

Sefardske romanse

Jevrejska zajednica pla­nira da us­ko­ro bu­de objav­ljen i Se­far­dski ku­har, a ako na­dle­žna mi­nis­tar­stva po­drže pri­je­dlog, u Sa­ra­je­vu bi se mo­gao održa­va­ti i fes­ti­val se­far­dske ro­man­se.

http://www.san.ba/index.php?id=11847