Mandil Jovan

Jovan Mandil (1873-1916)
Jovan Mandil, advokat i novinar, rođen u Šapcu, jedan je od prvih Jevreja novinara u Srbiji. Posle svršenog Pravnog fakulteta u Beogradu 1899, posvetio se novinarstvu. Sarađivao je u mnogim beogradskim političkim listovima kao što su „Male novine", „Beogradske novine", „Dnevni list", „Večer'", „Pravda" i drugi. Kratko vreme imao je svoj list „Opozicija" koji je izlaziao 1904-1905. Bio je plodan i kao prevodilac. Mandil zauzima časno mesto u srbijanskom novinarstvu u kome se istakao borbenim rodoljubljem.
Za vreme balkanskih ratova, iako je bio oslobođen vojne obaveze, dobrovljno se prijavio na vojnu dužnost. Potkraj rata 1913. postavljen je za pomoćnika načelnika Vojne stanice u Bitolju. Po svršenom ratu nastanio se u tom gradu i neumorno razvijao mnogostruku delatnost radi sređivanja prilika na jugu. U Bitolju je otvorio advokatsku kancelariju, ali je takođe radio i kao honorarni profesor Trgovačke akademije i pokrenuo „Bitoljske novine", prvi srpski list u Makedoniji posle njenog oslobođenja od Tu-raka U Bitolju je ostao do evakuacije krajem 1915. pred ne-prijateljskom najezdom. Kao vojni obveznik činovničkog reda, povukao se s vojskom u Solun. Mada teško bolestan, ostaje duhom nesalomljiv i u Solunu učestvuje u osnivanju izbegličkog lista „Velika Srbija". Umro je u Volosu (Grčka), 3. maja 1916. godine (po starom kalendaru), ostavivši ženu i troje nezbrinute dece.
Opraštajući se sa njim, Borislav Minić, novinar iz Beograda u svom govoru održanom na njegovoj sahrani, kazao je između ostalog
„… On je ceo svoj život posvetio opštoj stvari. Smrt ga je otrgla u najlepšoj snazi kada je mogao korisno da posluži na našem jugu. Njegova prerana smrt je gubitak ne samo za porodicu, društvo i novinarstvo, već nadasve za našu opštu stvar kojoj je pokojni Mandil žarko i predano služio celog svoga života tako da to može služiti za opšti primer, a na ponos njemu, njegovoj porodici i našoj sredini. Mi koji smo u ranoj mladosti s njim radili i borili se, izlažući se pod najtežom političkom reakcijom, s ponosom i zadovoljstvom gledamo na život i rad Jovana Mandila, čija će uspomena među nama ostati večita Naš ponos je utoliko veći što je Mandil bio srcem i dušom pravi Srbin mojsijevac koji se od nas ni u kom pogledu nije odvajao, i kome je Velika Srbija do same smrti ostala najveći ideal."
Iz knjige JEVREJI ZA SLOBODU SRBIJE 1912-1918
BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License