Mahsati Gandzavi

Mahsati Gandžavi (1089-1159)

h9.jpg

Ana Stjelja

h5.jpg

Tragom poetese iz „Zemlje vatre”

„Dama od Gandže” ili persijska Mari San-Žen”,1 slavljena sufijska poetesa iz 12. veka, znamenita je književna ličnost koja slavi azerbejdžansku poeziju. Njeno ime u sebi sadrži dve reči mah u značenju mesec i sati u značenju dama. Ako je verovati simbolici reči, onda ne čudi što je ova izuzetna dama iz 12. veka, poput meseca, obasjavala srca ljubitelja poezije. U svoje doba, predstavljala je intrigantnu ličnost koja je svojim poetskim stvaralaštvom i izrazitim slobodoumljem, sebe utkala u azerbej-džansko književno nasleđe, da bi vremenom postala deo svetske književne baštine. Kako je jezik na kome je pisala bio persijski, u to doba zvanični jezik poezije, ona se smatra jednako značajnim književnim stvaraocem i persijske književnosti. Da je ova poetesa iz 12. veka svojom slavom prevazišla prostor s kog je potekla i koji ju je oblikovao, govori u prilog činjenica da Unesko u 2013. godini proslavlja jubilej – 900 godina od doba kada je živela i stvarala Mahsati Gandžavi. Ceremonija proslave jubileja održana je u maju mesecu, u Parizu. Tom prilikom, upriličena je svečanost uz prateći kulturni-umetnički program, u okviru kog je održana promocija tradicionalne azerbejdžanske muzike, čitani stihovi i priređena izložba radova i publikacija Mahsati Gandžavi. Koliko je ova znamenita azerbejdžanska pesnikinja značajna za svoju postojbinu, govori u prilog i činjenica da su pripreme za jubilej sprovođene na najvišem nivou, da je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izdao poseban dekret povodom proslave 900 godina od kada je živela i stvarala Mahsati Gandžavi. O njoj i njenoj kreativnosti, govorio je i vicepremijer Azerbejdžana Elčin Efendijev, i sâm pisac.2 Elčin Efendijev je, osim što je istaknuti azerbejdžanski prozaista i dramaturg, narodni pisac Azerbejdžana, i jedan od vodećih naučnika-teoretičara književnosti, bez čijih naučnih monografija i teorijskih radova nije moguće predstaviti azerbejdžansku nauku o književnosti i književnu kritiku.3 Tri njegova istorijska romana „Mahmud i Mariam”, „Bela Kamila” i „Smrtna presuda ” objedinjena u knjigu pod naslovom „Smrtna presuda”, objavljena su 2013. godine na srpskom jeziku, na inicijativu i uz podršku Ambasade Azerbejdžana u Srbiji.

Mahsati Gandžavi

O životu Mahsati Gandžavi se ne zna puno. Iako se ne može sa sigurnošću odrediti tačna godina njenog rođenja i smrti, u njenim biografijama, uglavnom piše da je rođena 1089. a umrla 1159. godine. Ipak, skorašnja istraživanja, dala su nešto više podataka. Rođena je u azerbejdžanskom gradu Gandža koji se smatra majkom svih gradova Azerbejdžana. Ovaj grad, drugi po veličini i jedan od najlepših i najstarijih gradova u „Zemlji vatre”, može se nazvati kolevkom pesništva jer je tokom različitih razdoblja svoje istorije iznedrio nekoliko vrsnih poetskih stvaralaca, kao što su pesnici Nizami Gandžavi (1141-1209) i Mirza Šafi Vazeh (1794-1852). Nizami je autor čuvenog romantičnog epa „Lejla i Medžnun” koji je poslednje izdanje na srpskom jeziku doživeo 2011. godine, dok nam poletne pesme Mirze Šafija donosi Jovan Jovanović Zmaj u svojoj zbirci prepeva stihova istočnjačkih pesnika pod naslovom „Istočni biser” koja je svoje najnovije izdanje na srpskom jeziku doživela takođe 2011. godine. Nizamijev romantični ep, pretočen je u operu „Lejla i Medžnun”, premijerno izvedenu 12. januara 1908. godine, koja je isto-vremeno predstavljala prvu operu na čitavom muslimanskom Istoku 4 , kao i prvu mugamnu 5 operu u istoriji muzičke kulture 6 a koju je komponovao azerbejdžanski kompozitor Uzeir Hadžibekov (1885-1948), osnivač azerbejdžanske operne umetnosti, dramaturg, pedagog i muzikolog-teoretičar.7
Grad Gandža, dostojno se odužio svojoj sugrađanki i velikoj pesnikinji. Jedna ulica, škola i fakultet nose njeno ime. Takođe, 1980. godine u ovom gradu, podignut je i spomenik u njenu čast, a osnovan je i Muzej Mahsati Gandžavi.
Mahsati Gandžavi, inspirativna i darovita pesni-kinja, kao i njen neobični i uzbudljivi život, bili su predmet brojnih kontroverzi. Jedna od prvih je sumnja u to da li je Mahsati bila istorijska ličnost ili samo junakinja romantičnih stihova koje su spevali velikani persijske poezije, Sa’di, Nizami, Sana’i, Rumi i Atar. Primera radi, persijski pesnik Feridudin Atar (1145/46- 1221), u jednoj od priča iz svog dela „Ilahi-name” Mahsati opisuje kao „devojku koja peva na dvoru sultana Sandžara”, dok je istoričar i pesnik iz 13. veka Mustaufi (1281-1344) smešta na dvor Mahmuda Gaznavija (998-1030). 8
Uprkos sumnjama, veruje se da je pesnikinja živela i stvarala u doba velikog pesnika i filozofa Omera Hajama, čuvenog po rubaijama, odnosno katrenima. Upravo se i pesnički opus Mahsati Gandžavi zasniva na rubaijama, koje po svojoj umetničkoj lepoti, veštini pisanja i snažnoj poruci koju šalju, nisu zaostajale za rubaijama koje su pisali njeni muški savremenici. U svojim stihovima, Mahsati je veličala ljubav, ali i dizala glas protiv predrasuda svih vrsta. Ova azer-bejdžanska poetesa, u početku je bila slavljena i veoma voljena, što potvrđuje i činjenica da je uživala poštovanje i naklonost Ahmeda Sandžara, sultana seldžučke dinastije koji je Seldžučkim carstvom vladao 1118. do 1153. godine. Veruje se da je upravo na tom dvoru upoznala i pesnika Anvarija (1126–1189) koji je pisao panegirike za sultana. Za nju se govorilo da je bila sufija i pesnik-buntovnik. Takođe, veruje se da je sahranjena u mauzoleju pesnika Nizamija koga je i poznavala. Smatra se da je Mahsati Gandžavi uticala na možda najslavniju persijsku pesnikinju Džahan Hatun (1326-1416) iz Širaza, kao i na jednog od najvećih persijskih pesnika i satiričara Ubejd Zakanija (1300 – 1371). 9
Boravak na dvoru seldžučkog sultana, svakako je ostavio veliki trag na pesnikinju i njeno stvaralaštvo. Pripoveda se da je stihove, koje je jedne večeri improvizovala i izrecitovala, sultan Sandžar čuo kada je napuštao dvor, nameravajući da uzjaše konja. U tom trenutku, primetio je kako je iznenada počeo da pada sneg koji je prekrio zemlju. Očito da ju je taj prizor nadahnuo, te su u trenucima njene inspiracije, nastali ovi stihovi:

… Zbog tebe su Nebesa atove sreće osedlala,
o, Kralju, ti kog su od svih vođa odabrala,
sad se zemljom šire zastirači od srebra
da od blata zaštite tvoja, u zlato obuvena,
jurišava stopala… 10

Iako je sultan bio oduševljen ovim stihovima i njenim poetskim umećem, Mahsati je kasnije bila progonjena zbog svoje smele poezije koja osuđuje religijski fanatizam, dogme, konzervatizam, hipo-kriziju, kao i mušku dominaciju. Ostaje zabeleženo da je najplodonosniji period njenog poetskog stvara-laštva, upravo bio period kada je živela na dvoru seldžučkog sultana.
Glavna tema njenih rubaija bila je ljubav, kako profana, tako i božanska, ona koju su veličali sufijski pesnici i mistici. Njeni stihovi u sebi sadrže elemente humanizma i epikureizma, i odišu optimizmom, slaveći radost življenja. Oni imaju tendenciju da ostave utisak na ljude, a posebno na žene koje teže slobodnom i srećnom životu. Njene rubaije, pisane na persijskom jeziku, oslikavaju tradiciju orijentalne, sufijske poezije, na tragu ideje ljubavi i humanizma. Njeni katreni, njih oko šezdeset, objavljeni su u zbirci poezije pod naslovom „Nushat al-Medžlis” ili „Radost okupljanja”, u kojoj se osim njenih, nalaze i rubaije Omera Hajama kao i rubaije trista pesnika nastale u periodu između 11. i 13. veka. Izbor rubaija, sačinio je persijski pesnik Džamaledin Halil Šarvani (1225-1251) a knjiga je posvećena Alaedinu Širvanšah Fariborzu III. 11 Dinastija Širvanšah, vladala je oblašću Širvan koja se danas nalazi u Azerbejdžanu a njeni članovi, bili su poznati kao mecene i veliki pokro-vitelji persijskih pesnika. Ova knjiga ima izuzetnu vrednost, jer je objavljene rubaije pravilno pripisala njenim autorima i tako otklonila ranije nedoumice o autorstvu. Upravo rubaije Omera Hajama i Mahsati Gandžavi objavljene u ovoj knjizi, predstavljaju najstariji i najpouzdaniji izbor iz njihovih dela. Zanimljivo je da se donedavno oko sedamdeset retkih rukopisa Mahsati Gandžavi čuvalo u bibliotekama širom sveta. Početkom 2013. godine, oko sedamdeset minijatura, ilustracija i katrena čuvani su u Aleksandrijskoj biblioteci u Egiptu, u Metropoliten muzeju i na Univerzitetu Jejl u Americi. Oko sto ilustracija Mahsati Gandžavi i dalje se čuva u brojnim svetskim bibliotekama, dok se šest monografija čiji je autor poznati engleski istraživač Pol Smit, vratilo u zemlju uoči proslave njenog jubileja.12
Osim pisanja poezije, kao jedne od veština koje su se visoko cenile na Istoku, Mahsati je poznavala i veštinu sviranja na tradicionalnim azerbejdžanskim instrumentima kanun 13 i čang. 14 Njeno obrazovanje, koje je bilo vrhunsko, išlo je u korak sa tadašnjim tradicionalnim obrazovanjem, prevashodno se po-svećujući savladavanju važnih istočnjačkih veština i sticanju znanja u istočnjačkom duhu.
Na osnovu onog što se vremenom saznavalo o ovoj pesnikinji i njenom delu, može se zaključiti da se radi o posebnoj književnoj figuri koja je svojom lepotom, duhovnom čistotom, kreativnošću i hrabrošću, postala nit na davno istkanom ćilimu bogato ukrašenog orijentalnog sveta. Ta nit, nikad nije izbledela već se vremenom polako izdvajala iz pregršt šara koje su krasile veličanstveni ćilim persijske poezije.
Najskriveniji deo svoga bića, sve ono što ju je činilo tananom pesničkom dušom, kao i sve ono čemu je odlučno stremila, vrlo mudro je sažeto u ovim njenim stihovima:

…Kada je srce moje
svetom ljubavi zavladalo
i vere i nevere
ono se oslobodilo.

Na putu sam se ovom
sa teškoćom suočila
kako da do sebe doprem ja.

Kad sam se izdigla
iznad svojeg „ja”
konačno, staza se otvorila…

Mashati Gandžavi, pesnikinja koja je svojim perom pozlatila stranice persijske i azerbejdžanske poezije, svom narodu i celom svetu u amanet je ostavila svoje reči, iskrenost duše i uzvišenost misli. U prošlosti slavljena pa osporavana i progonjena, potom zabo-ravljena, danas nanovo doživljava svoje trenutke slave koja će, u to nema sumnje, baciti novo svetlo na njen celokupni književni rad.

1 Ovaj nadimak u značenju „nepromišljena dama”, odnosi se na dve Francuskinje. Prva je plemkinja Cathérine Hübscher (1753 – 1835), knjeginja od Danciga, kojoj je ova nadimak nadenuo francuski dramaturg Viktorijen Sardu, a druga je Marie-Thérèse Figueur (1774-1861), herojina koja se borila u Francuskoj revoluciji i Napoleonovim ratovima a kojoj je sâm Napoleon nadenuo ovaj nadimak.
2 http://www.news.az/articles/culture/79826
3 Elčin: Smrtna presuda, Beograd, 2013, str. 5.
4 Zemfira Safarova: Uzeir Hadžibekov, Beograd, 2010, str. 5.
5 Mugam predstavlja jedan od osnovnih žanrova tradicionalne azerbejdžanske muzike; muzički je fenomen ne samo nacionalne azerbejdžanske već i svetske muzike.
6 Ibid. , str. 6.
7 Ibid. , str. 4.
8 François De Blois: Persian Literature- A Bio-Bibliographical Survey: Poetry of the Pre Mongol Period, Volume V, Second Revised edition, Abingdon, Oxon, 2004, str. 340.
9 Paul Smith: Attar: Selected poems, Campbells's Creek, Victoris, 2006, 2012, str. 216.
10 Za prevod ovih stihova na engleski jezik, zaslužan je britanski profesor i istraživač u oblasti persijske književnosti Edward Granville Browne (1862-1926).
11 Siavash Lornejad, Ali Dostzade: On the modern politicization of the Persian poet Nizami Ganjavi, Jerevan, 2012, str. 157.
12 http://en.apa.az/news/190036
13 Stari iranski žičani instrument koji potiče iz 10. veka, sličan grčkoj liri. Predstavlja tradicionalni instrument kako persijske, turske, arapske, tako i azerbejdžanske muzičke tradicije.
14 Vrsta iranske harfe. Pesnik Rudaki je bio poznat kao vrsni majstor na ovom instrumentu. Čang je imao posebno mesto u persijskoj književnosti, odnosno pri izvođenju poezije.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License