Lebl Leon

Leon E Lebl
Među Srbima mojsijevcima koji su pali u ratu 1914-1918. trajan pomen naročito zaslužuje oduševljeni mladi rodoljub Leon B. Lebl, student i novinar.47 On je kao dobrovoljac, iako nežnog zdravlja, stupio u vojsku i kao đak-podnarednik, sa nepune 22 godine, junački pao 29. novem-bra 1914. na Kosmaju. „Tako je on - piše I. Šlang - kao Srbin i Jevrejin, borac za svetu narodnu stvar, svojom vrelom i mladom krvlju, žrtvujući svoj život, potvrdio ono za šta se kao saradnik „Pijemonta" u raznim člancima zalagao."
Njegov komandant Milutin Stepanović, komandant De-setog pešadijskog puka drugog poziva, opisao je Leonovu smrt u pismu upućenom Kalmanu Leblu, Leonovom bratu, u kome između ostalog kaže:
„Među prvima koji su poleteli na neprijatelja neustrašivo i nepokolebljivo bio je Vaš brat, podnarednik Leon, jer njegova četa i on sa svojom desetinom prvog voda bili su u prvom borbenom redu. Njegovi vojnici, koji su ga neobično zavoleli zbog njegove lične hrabrosti, veselosti i veoma lepog ophođenja, nisu ga ni za stopu ostavili.
U tom jurišu Leon, koji je sa dva svoja vojnika uskočio u austrijski rov, bio je pogođen zrnom iz neprijateljskog mitraljeza prvo u desnu nogu i zatim je dobio smrtni po-godak u stomak. Njegovi drugovi su ponovo jurišali na neprijateljski rov da otmu njegovo mrtvo telo od neprijatelja. Neprijatelj je potučen, a telo Leonovo zakopano na mestu pogibije…"
Završavajući pismo pukovnik Stepanovnić moli Leonovu porodicu da „oprosti jednu grešku": toliko su ga drugovi vojnici voleli i držali za svoga rođenoga da su zaboravili da je Jevrejin, pa su mu stavili više glave krstaču…
„Eto, tako je naš Leon junački pao, niukoliko se ne razlikujući od svojih hrabrih Užičana, za čast, slavu i veličinu naše opšte majke Srbije…"
Povodom junačke smrti Leona Lebla, list srpskih nacionalista „Pijemont", u kome je Lebl sarađivao, objavio je u svom božićnjem broju (24, 25. i 26. HP 1914) sledeći nekrolog:
„Jedna čestita i svetla žrtva iz redova naše braće Mojsijeve vere! Uvek oduševljen za sve što je srpsko, on je i u ovaj sveti oslobodilački rat, kao đak-narednik, krenuo s velikim oduševljenjem. Njegovi vojnici, sa suzama u očima, pričaju o njegovoj velikoj hrabrosti i besprimernoj ljubavi prema vojnicima.
Pokojni Lebl studirao je s velikom marljivošću i uspehom filosofiju; poslednje dve godine bavio se novinarstvom; u našoj redakciji radio je punu godinu dana kao savestan i inteligentan saradnik.
Slava mu!"
Iz knjige JEVREJI ZA SLOBODU SRBIJE 1912-1918

PRIČA O JEVREJSKO-SRPSKOM PRIJATELJSTVU KOD IZGRADNJE CRKVE S. ARHANGELA U DELIGRADU 1930-1935. GODINE
BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License