Lamed Broj 5 Maj 2008

Lamed List za radoznale
MAJ 2008.
Zašto Lamed? Brojčana vrednost lameda je 30, što je tempo mesečnika. lamed znači i učenje, proširivanje vidika, sagledavanje nečeg novog.
Tokom višegodišnjeg prelistavanja i čitanja različitih publikacija nailazio sam na tekstove za koje mislim da mogu da budu zanimljivi i drugim čitaocima. Objedinavanjem u ovoj konstelaciji, oni dobijaju novu dimenziju i značaj.
Stavovi u člancima ne poklapaju se uvek sa mišljenem priređivača Lameda.
Redakcija: Ana Šomlo i Ivan Ninić
Adresa: Shlomo Hamelech 6/21 42268 Netanya, Izrael
Telefon: +972 9 882 61 14
email: li.ten.noisivten|cinin#li.ten.noisivten|cinin

UZ OVAJ BROJ Ivan Ninić

Čitaoci Lameda svakako su zapazili da od prvog broja ovog lista objavljujemo tekstove Mladenke Ivanković, naučnog saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije u Beogradu. To su delovi njene doktorske disertacije. Tema, Jevreji u Jugoslaviji 1918-1952, kojom se bavi, ima neprocenjivu vrednost, ali i aktuelnost: u okviru 60 godina postojanja Države Izrael ove godine se proslavlja prvo jugoslovesko iseljavanje u jevrejsku državu 1948. godine.
Još jedan pisac se više puta pojavjuje na strani-cama Lameda – Jan Buruma, stručnjak za japansku kulturu, pisac koji na izuzetan način spaja novi-narstvo sa istorijskom analizom i kulturološkim fenomenima. Rodjen je posle Drugog svetskog rata. Središte njegovih istraživanja su traumatični odnosi krivca i žrtve. U tekstu koji donosimo on daje portret Tarika Ramadana, unuka Hasana al-Bane, osnivača pokreta Muslimanska braća, koji je zasadio zrno razdora u islamskom svetu, što dovodi do nesporazuma širih razmera.
Ivan Ivanji svoj plodan opus objavljuje sinhro-nizovano na nemačkom i srpskom jeziku i jedan je od predstavnika plejade pisaca Srednje Evrope. Njegov tekst je varijacija na temu Davida Albaharija iz aprilskog broja Lameda.
Lešek Kolakovski, jedan od vodećih filozofa 20. veka, na komunikativan i jednostavan način izlaže suptilna filozofska i teološka pitanja.
Ana Šomlo piše o recepciji Hazarskog rečnika Milorada Pavića u Izraelu i ukazuje na razloge zainteresovanosti književne kritike za tu knjigu.
Kratku radnu biografiju Ratibora Djurdjevica objavljujemo, da bi neki čitaoci Lameda saznali gde su koreni antisemitizma u delu srpske inteligencije, mahom školovane na Zapadu, najčešće u anglo-saksonskim ustanovama. Redakcija Betona predstavila je Djurdjevićev život sa ironičnom distancom. Neobavešteni istoričar Dejvid Irwing, koji se zbog negiranja Holokausta celog života povlači po sudovima i zatvorima evropskih zemalja, nije umeo da odabere pravu državu u kojoj će živeti.
Intervju sa Sajmonom Sibag Montefjoreom zanimljiv je, jer njegova knjiga Staljin, dvor crvenog cara, u celom svetu izaziva pažnju prikazom užasa-vajuće svireposti jednog diktatora.
Putopisi jevrejskih hodočasnika iz 17. i 18. veka ukazuju na frapantnu savremenost, kao da su ih pisali današnji posetioci Svete zemlje.
U prvim brojevima Lameda postojale su rubrike, ali smo ih sveli na jednu: svet u kome živimo.
Lamed ima ambiciju da se kreće u prostoru koji je omedjao Buruma - negde izmedju žurnalistike, istorije, kulturologije i putopisa, podjednako zanimljiv za laike i stručnjake. Jedan čitalac me je pitao – kome je namenjen Lamed? Odgovorio sam – prijateljima.