Kumranske Opomene

Intervju: Eugen Verber, prevodilac
Intervju, avgust 1983. godine
Kumranske opomene
„Jevrejski propisi nalagali su da se oštećene obredne knjige povlače iz upotrebe i čuvaju u posebnim posudama u hramovima. Kada se napune, oštećeni spisi se kao plod čovečijeg uma vraćaju zemlji. Postoje mišljenja da sli i pećine kraj Kumrana neka vrsta geniza. Ja se lično zalažem za mišljenje da su u pećine sklonjeni spisi jednog pokreta pred nadirućom, opasnošću od uništenja"
Nagrada dr Miloš N. Đurić za najbolji prevod proze u 1983. godini, dodeljena je našem poznatom prevodiocu Eugenu Verberu. Ovo izuzetno priznanje pripalo mu je za maestralni prevod drevnih kumranskih rukopisa koja su izazvala ogromno interesovanje u svetu. Književnik Eugen Verber (61), koji je ujedno i redovni član Svetskog naučnog društva za jevrejske nauke, uspeo je posle vise od decenije rada da prevede ove rukopise od izuzetnog značaja za nauku i kulturu o kojima se u poslednje vreme mnogo govori i u našoj zemlji.
• Na početku razgovora recite nam zašto ste za jedan od vaših prevoda izabrali baš drevne kumranske rukopise?
- Kod nas nema dovoljno prevodilaca kao ni svetovnih naučnih radnika koji proučavaju biblijsku literaturu i jevrejsku istoriju. Još pre više od 20 godina, intenzivno sam počeo da prevodim i objavljujem radove iz ove oblasti. Prvu knjigu o kumranskim rukopisima objavio sam tačno pre 12 godina. Pored ostalog, pripremio sam i preveo antologiju jevrejskih narodnih pripovedaka i napisao veći broj radova iz oblasti jevrejskih nauka.
• Recite nam neftto više o kumranskim rukopisima
- U jednoj pećini, u mestu zvanom Kumran, na obali Crvenog mora, nađeni su kožni rukopisi stari preko dve hiljade godina. Bilo je to u proleće 1947. godine kad su dva beduinska pastira iz plemena Taamira otkrili sasvim slučajno ovo nalazište za koje rekao bih, niko u svetu nije ni sanjao da postoje. Bila je to najsenzacionalnija vest tog vremena i ocenjena je kao najveći arheološki nalaz u poslednjih petsto godina. Dosad je u svetu objavljeno preko četiri hiljade knjiga o kumrahškim rukopisima na kojima još uvek radi više hiljada naučnika.
• U kotiko pećina je pronađeno kumranskih rukopisa?
- Teško je to reći. Bilo je nalaza u preko deset pećina. Mnogo toga je otkriveno. Neki naučnici tvrde da će sledeća decenija doneti nova otkrića vezana za ove rukopise.
• Na ko|i način su kožni rukopisi sačuvani od propadanja?
- Mislim da je dovoljno reći da u ovom podneblju jednom u sto godina pada kiša.
• Šta je najznaćajnlje za kumranske rukopise?
- Pre svega, iz njih saznajemo o nastanku hrišćanstva. U njima su pronađeni čitavi redovi koji su po stilu i idejama veoma slični sa delovima novog zaveta. Medu naučnicima, prevodiocima bilo je i takvih koji su se u početku prilično zaletali. Jedan Francuz, sa svojim sledbenicima, je čak tvrdio da je iz rukopisa „saznao" da je rukovodilac kumranskog zajedništva bio i sam Hristos. Jednom rečju, bilo je dosta nepreciznosti i zaletanja u početnim radovima..
• Po jevrejskim zakonima sve knjige koje su oštećene ne smeju se više upotrebljavati već se ostavljaju u genizama. Kakav je slučaj sa kumranskim rukoplsima?
- Ovi propisi nalažu da se oštećene obredne knjige ili u stvari, čuvaju u posebnim posudama u hramovima ili odeljenjima odnosno genizama. Kad se napune, oštećeni predmeti se kao plod čovećijeg uma vraćaju zemlji. Postojala su mišljenja da su i pećine kraj Kumrana neke vrste geniza. Ja se lično zalažem za mišljenje da su u pećine sklonjeni spisi jednog pOkreta pred nadirućom opasnošžu od uništenja.
• Zašto su po vašem mišljenju još znača]ni kumranski rukopisi?
- Iz njih saznajemo o jednom stupnju jevrejske istorije i kulture, načinu razmišljanja, problemima jevrejske države kao i njenim suprotnostima iz vremena Rimske imperije koja je nailazila. Svima koji se bave istorijom Jevreja omogućeno je da putem ovih dela, sagledaju vreme od 150 godina pre naše ere pa do rušenja državnosti.
• Da li su svi rukpoisi prevedeni u našoj zemlji?
- Uspeo sam da prevedem sve osim „Hramovnika", koji je objavljen posle ulaska u štampu moje poslednje knjige. On je najmanje prevođen dosad u svetu. S obzirom da su kumranski rukopisi u izdanju BIGZ-a štampani za kratko vreme u dva izdanja to ukazuje da kod nas postoji veliko interesovanje čitalačke publike za ove prevode.
• Kakvi su Kumranci bili kao l|udi?
- Verovali su u poštenje i pravdu. Ako se može reći, živeli su u komunističkoj zajednici. Smatrali su se jednakim u siromaštvu i očekivali revoluciju posle koje će nastati vreme pravde i jednakosti. Svakoga dana su se obredno kupali. Naime, u kumranskim ruševinama nadeni su sačuvani bazeni, vodovodni uređaji, pisaći stolovl kao i vlastita grnčarija.
• Od kada se bavite prevodilačkim poslom?
- Punih 25 godina rakiim na prevodima. U početku sam prevodio samo dramsku literaturu za pozorište radio i tv.
• Šta sada prevodite?
- Prevodim Pesmu nad pesmama iz Biblije. Kao saradnik Male prosvetine enciklopedije pišem tekstove za IV izdanje. Kao što znate predprpšle godine je ižašla iz štampe moja knjiga o Talmudu koja je doživela već dva izdanja. Ovih dana se pojavio i reprint čuvene Sarajvske hagade uz koji je objavljena i moja uvodna studija o Hagadi…
• Koje ste sve nagrade osvajali za prevod?
- Nijednu. Dosad sam bio više puta predlagan za nagradu. Ovo priznanje mi je prvo a ujedno i veoma drago jer su je dodelili stručnjaci prevodioci odnosno moje kolege. Uostalom, nosi ime našeg velikog prevodioca i naučnika heleniste profesora Miloša Đurića. Nagrada se sastoji od plakete i diplome a dodeljuje se jednom godišnje. Nemojte me samo pitati koliko se para dobija za ovu diplomu. One uostalom nisu važne jer novac inače sve manje vredi.
• Koliko zaradu|u prevodioci?
- Jednom rečju — malo. Ja sam „tiražni" pisac i prevodilac. Samo prošle godine dve moje knjige, i to skupe, doživele su dva izdanja. Izdavači su me plaćali po najvišim skalama, odnosno dobijao sam najveće honorare kod nas. Radio sam i druge stvari pa čak igrao i na filmu. Mada spadam medu najbolje plaćene prevodioce u zemlji, do sada nikada nisam platio porez na lične prihode.
• Kada ste dobill najveći honorar za prevod?
- Najbolje sam zaradio na jednoj reklami. Bilo je to sedamdesetih godina, kada sam sa srpskohrvatskog preveo na hrvatskosrpski jednu reklamu za neki deterdžent. To je bio najlakše zaraden novac, a relativno i najveći moj honorar dobijen za prevod.
• Dosad ste preveii mnoga dela. Koje od njih vam je bilo najteže za prevod?
- Svako je delo teško za prevod.
Tekst: Radivoje Davidović

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License