Kuds Force Specijalne Jedinice Revolucionarne Garde Irana

Ivan Ninić

Kuds Force

Specijalne jedinice Revolucionarne garde Irana

Nakon sukoba Izraelskih odbranbenih snaga (IDF) i Hezbolaha u julu prosle godine u Libanu, i neprestanog granatiranja juga Izraela sa teritorije Gaze od strane Hamasa, mnogi vojni i politicki analiticari daju svoje vidjenje konstelacije snaga na Bliskom istoku i vrse procene mogucnosti da se ostvari mir u tom delu sveta u situaciji evidentnog iranskog ekspanzionizma.

Daniel Diker, analiticar spoljne i odbranbene politike Izraela u jerusalimskom Center for Public Affairs, urednik studije: Iran, Hezbolah, Hamas i globalni Dzihad, u nedavno objavljenom tekstu u Jerusalem Postu pise o aktivnostima iranskih jedinica Kuds Force. Kuds na arapskom znaci Jerusalim, sto je jasna indikacija kuda su, prvenstveno, usmerene te snage a neumerene izjave i politicko delovanje iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedzada jasno ukazuju da deo persijskog establismenta veruje da je stvoren istorijski momentum da Iran ostvari svoju ambicioznu nameru da se predstavi svetu kao velika sila Bliskog i Srednjeg istoka, a mozda i vise od toga.

Vojna komanda Sjedinjenih Drzava u Iraku stalno ukazuje na umesanost Irana, savetnicima i oruzjem, u sukobima muslimanskih frakcija u toj zemlji. Spoksmen iranskog ministarstva spoljnih poslova, Muhamad Ali Hoseini, odbija takve optuzbe. Dodaje da iranska vlada podrzava napore sadasnje iracke vlade da ucvrsti svoj polozaj. Medjutim, americka vojna komanda je u Bagdadu prezentovala oruzje i municiju iranske proizvodnje, dodajuci da ima dokaza da su specijalne jedinice iranske Revoliconarne garde, Kuds, pod direktnom ingerencijom ajatolaha Ali Hameneia, umesane u snabdevanje Mahdi milicije irackog siitskog klerika Muktada al Sadra.

Diker podseca da Izrael ima svoje iskustvo o delovanju jedinica Kuds, preko svojih saveznika u Libanu, Pojasu Gaze, Zapadne obale - Hezbolaha, Hamasa i Islamskog Dzihada.

Kuds je prisutan u okolini grada Balbeka u Libanu od 1982. godine. Tokom poslednjeg sukoga Hezbolaha i izraelske vojske, 250 instruktora ovih iranskih jedinica uvezbavale su borce Hezbolaha.

Hamas i Islamski Dzihad svoje jedinice uvezbavaju u Iranu, a vlada u Gazi je primila novcanu pomoc od 250 miliona dolara u oktobru prosle godine.

Analiticari iranskih kretanja nisu sasvim saglasni u tome ko rukovodi aktivnostima Kudsa: da li iranski vrh, iranska vojna komada ili siitsko rukovodsvo te zemlje. U januaru je uhvaceno u Iraku pet iranskih specijalaca Kudsa, od kojih je jedan bio visi oficir. U Vasingtonu nisu saglasni u kojoj meri je rukovodstvo Irana umesano, preko jedinica Kuds, u borbi za vlast u Iraku. U jednoj nedavnoj analizi Njujork tajmsa sugerise se da postoji mogucnost da Kuds dejstvuje i nezavisno od vlasti.

Pretpostavlja se da sve akcije Iranaca u inostranstvu, u stvari, spadaju u njihovu redovnu diplomatsku aktivnost.

Jedinica Kuds, u okviru Revolucionarne garde, stvorena je 1980. godine sa ciljem da siri islamsku revoluciju van granica Irana. Bilo je vise nagovestaja da postoji veza izmedju akcija operativaca Kudsа i iranskog rukovodstva. Devedesetih godina proslog veka jedan nemacki sud je ukazivao na umesanost tadasnjeg predsednika Irana, Ali Akbar Hasemi Rasfandzanija, ministra spoljnih poslova Ali Akbar Velajatija i sefa obavestajne sluzbe Ali Falahijana u ubistvo cetiri iranska Kurda u kafeu Mikonos u Berlinu.

Ima indicija o povezanosti iranskog rukovodstva i pripadnika Kudsa u podmetanju bombi 1994. godine u zgradu jevrejske zajednice Argentine, kada je ubijeno 85 ljudi, a ranjeno preko 150. Javni tuzilac Argentine dao je nalog da se uhapse iste osobe koje su pomenute u Nemackoj, s tim da su listi dodate jos neke: bivsi sef Revolucionarne garde, Mohsen Rezai, sef specijalaca Kudsa, Ahmad Vahidi, i Imad Fajaz Mugnieh, rukovodilac spoljne bezbednosti Hezbolaha. Argentinci tvrde da je Ali Hamenei direktno odobrio taj teroristicki akt. On je organizovao i prebacivanje 50 tona oruzja iz Irana u Gazu brodom Karine A 2002. godine.

Postoje cvrsti dokazi o umesanosti Kuds jedinica u teroristicku akciji 1996. u Saudijskoj Arabiji, kada je poginulo 19 Amerikanaca i ranjeno 372.

Kuds igra znacajnu ulogu za vreme i posle drugog Libanskog rata 2006. godine. Njegove snage, pod rukovodstvom Kasema Sulejmanija, odgovorne su za iranske vojne aktivnosti u Libanu i koordiniranju akcijama palestinskih gerilaca iz Damaska u sirem regionu Bliskog istoka.

Hezbolah prima oko 200 miliona dolara godisnje za uvezbavanje terorista na poligonima i nabavku savremenog oruzja. Iranski disidenti tvrde da se ambasade, ekonomski saveti, humanitarne i kulturne istitucije te zemlje u inostranstvu kamuflirano koriste u obavestajne svrhe.

Operativci Kuds snaga gadjali su izraelski brod Hanit radarom vodjenim kineske C802 rakete iranske proizvodnje. Oni treniraju skoro celokupni oficirski kadar Hezbolaha na raznim lokacijama u Iranu.

Za vreme proslogodisnjeg rata u Libanu dovedeno je na hiljade iranskih inzenjera i tehnicara koji su izgradili skladista oruzja i municije, ukljucujuci i rakete srednjeg dometa iranske proizvodnje Zelzal, dometa do 250 kilometara.

Hezbolah je snabdeven iranskim NOOR raketama sa radarskim navodjenem i kineskim QW1 protivavionskim raketama. Svim poslovima te vrste rukovodi Kuds, a glavna aktivnost se odvija preko aerodroma u Damasku.

U Pojasu Gaze Kuds ubrzano izgradjuje poligone za uvezbavanje terorista po modelu Murabitun centra u Iranu.

Ali Hamenei je u kontaktu i sa vodjom Islamskog Dzihada, Ramadanom Salahom. Ovoj teroristickoj organizaciji je obecano povecanje pomoci, za samoubilacke akcije, za 70 posto.

Od dolaska Mahmuda Ahmadinedzada na vlast u Iranu i Hamasa u Pojasu Gaze, pomoc Palestincima je sve veca i prenosi se u rucnim torbama preko Egipta u Gazu.

Pojas Gaze, pod kontrolom Hamasa, idealno je mesto delovanja Revolucionarne garde Irana i njegovih Kuds jedinica pod vidom humanitarne pomoci. Iranu je cilj u Gazi da izgradi jedan sunitski model "humanitarnog oruzja", po uzoru na siitski u Juznom Libanu.

Po istom principu "humanitarnog oruzja", Kuds razapinje mrezu svojih aktivnosti u Iraku, preko siitske milicije Al Sadra.

Destabilizacija Iraka, Libana, Gaze i Zapane obale i Izraela integralni je deo apokaliptickog plana Irana u cilju regionalne hegemonije pod okriljem nuklearnog oruzja, zakljucuje Daniel Diker.

Аpis, mart 2007. godine

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License