Koen David

David Koen (1854-1915)
David A. Koen, advokat, jedan je od prvih pobornika srpskog rodoljublja među srbijanskim Jevrejima i srpsko-jevrejskog bratstva uopšte. Tome cilju posvećene su njegove Besede60 koje obuhvataju period od blizu dvadeset godina, od 1881. do 1897. One su izgovorene ili pred mešovitim srpsko-jevrejskim auditorijem ili uglavnom u jevrejskim verskim zajednicama i sinagogama, u Požarevcu, Šapcu i Beogradu. Ove Besede potiču iz vremena velikog društveno-političkog vrenja u Srbiji, kad se uporedo sa borbom za učvršćenje nacionalne suverenosti i državne nezavisnosti prema inostranstvu vodila borba za narodni suverenitet unutra, za ustavnost i za parlamentarnu demokratiju. Taj period obeležen je ratovima, oštrim sukobima između naroda i vladaoca, bunama i državnim udarima, strastnim romantičarskim nacionalizmom, težnjom za ostvarenjem srpske „zavetne kosovske misli": oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda, pre svega krajeva pod Turcima, a zatim i onih pod Austro-Ugarskom.
Besede nose pečat tadašnjeg patriotskog zanosa. Njihov stil može danas izgledati arhaično-romantičan, ali on odgovara književnom žanru onoga vremena i izražava dubo-ko iskrena osećanja. Ubeđeni i oduševljeni „Srbin mojsijevac", Koen se obraća pre svega srbijanskoj jevrejskoj omladini, traži od nje da prigrli srpski nacionalni ide-al, da se oseća sastavnim delom srpske nacije i radi toga da kroz školu što potpunije prihvati srpsku nacionalnu kulturu. Članovi mladog jevrejskog naraštaja treba da budu „Srbi Mojsijeve vere", ostajući pri tom verni religiji svojih predaka. Ova knjiga je dirljiva patriotsko-religiozna ispovest jednog plemenitog pobornika srpsko-jevrejskog bratstva. U predgovoru svojim Besedama, on piše:
„Svaki omladinac, mojsijevac, prožet narodnim duhom treba svim svojim postupcima delom da dokaže i u duši da oseti: da je on pravi Srbin, Srbin mojsijevac, i da jedino u tom duhu i pravcu mora svoje ideale da stvara i gaji… i da s ponosom kaže: ja sam u duši uveren da mi je moja mila i potpuno tolerantna otadžbina Srbija… koja neće, niti kao takva može, i najmanje smetati da do mile volje mirno, spokojno i s ponosom ispovedam onu svetu veru mojih praotaca, koji su, kao sveštenici sveta, prvi proklamovali već od sviju priznati monoteizam u čovečanstvu."
Koen s radošću ističe napredak u Srbiji „duha slobo-de, jednakosti i bratstva bez razlike vere i narodnosti".
On veruje u veliku budućnost srpskog naroda, u njegovu misiju na Balkanu i u Evropi, on veliča njegov genije sazdan od tolerantnosti („brat je mio koje vere bio") i od pravdoljublja.
Koen je uveren da će srpski narod, „njemu svojstvenom pravednom merom deliti i nama - srpskim Jevrejima -pravdu". I zato izražava želju da i kod Jevreja i kod svih ostalih građana „u ljubav prema otadžbini utonu sve druge strasti naše, u iskrenu i vernu nam ljubav za milom nam domovinom Srbijom u kojoj najpre ugledasmo sveta. Odajmo se vavek njoj i telom i dušom, jer sve što imamo i svojim nazivamo, njoj - opštoj materi našoj - dugujemo."
Izražavajući svoju veru u istorijsku misiju srpskog naroda, Koen uzvikuje: „Kakva je čast i sreća za nas Srbe Mojsijevce da delimo sudbinu sa narodom srpskim, koji je… darovit, tolerantan, hrabroga srca, a pri tom odan slobodi i jednakosti, pozvan da po svom prirodnom položaju na jugoistoku Evrope igra ulogu svetsko-istorijskog značaja!"
Pozdravljajući Ustav iz 1888. koji je uveo u Srbiji parlamentarnu demokratiju i Jevrejima garantovao sva građanska prava, Koen u svom govoru u sinagogi u Požarevcu, 20. jula 1889, kaže da je „slobodoumni Ustav dao zemlji najveća i najprostranija prava, koja se danas u najprosvećenijoj državi zamisliti mogu", tako da su „nestala za svagda… ograničenja za nas Srbe Mojsijevce"…
„Stoga amanet vam sveti, vi dobri roditelji - kaže obraćajući se svojim je-vrejskim slušaocima - da decu svoju što bolje izobrazite u duhu narodnom, te da duh naroda srpskog i milozvučni jezik njegov što bolje upoznadu."
A u besedi od 22. februara 1890, održanoj u sinagogi, opet kaže: „… Kao amanet sveti, ljubimo milu otadžbinu Srbi-ju… neka nam kao pradedovska vera bude sveto sve što je srpsko… Gajimo bezgraničnu ljubav prema… tolerantnom narodu srpskom, koji nas smatra kao braću svoju… Tu su i mile naše kolevke, tu i sveti grobovi naših starih, tu početak a tu kraj života našeg!" (podvukao autor)
U besedi od 22. februara 1894, održanoj u staroj sinagogi, on bodri pravoslavne Srbe na patriotizam, na slogu, na optimizam, i opet im proriče veliku budućnost uprkos svim teškoćama i krizama kroz koje je Srbija tada prolazila.
„Čuj me mili narode srpski! Neka se nad tvojom dragom otadžbinom ma koliko viju teški oblaci; neka te momentalno spopadnu svi mogući bolovi; neka se protivu tvoje nacionalne ekzistence sustižu najžešći elementi; neka te najzad sa sviju strana tvoji krvni neprijatelji stegnu, ti… ne kloni duhom niti nade gubi. Jer znaj da ćeš u budućnosti ipak ti biti taj narod na Balkanskom poluostrvu kome je po svom prirodnom i vrlo važnom položaju namenjeno da na jugoistoku Evrope igra ulogu svetsko-istorijskog značaja.
Zato pojmi i dobro utuvi svu ozbiljnost situacije, pa patriotskim radom i neizmernim požrtvovanjem budi va-zda na oprezu i pripreman da i na delu potpuno osvetlaš istorijski obraz svoj… za potpuno ujedinjenje celog raskomadanog srpstva… U tom velikom pitanju budite svi složni… Zbližite i ujedinite srca vaša.
Srpski genije… uprkos svim nedaćama živeće u nama večito, pa ma kako se mi inače u ubeđenju i načelima mimoilazili."
U sinagogi u Požarevcu 22. februara 1897. godine, Koen se ponovo vraća na veliku istorijsku misiju srpskog naroda, upozorava Srbe da je ne zaborave, da neguju nacionalnu slogu i odbace političke zađevice.
„… Verno sledite svojoj velikoj misiji. Zato na stranu sve nesuglasice i lične zađevice koje vas ponižavaju… Uloga vaše otadžbine je svetsko-istorijskog značaja. Srbiji je poveren ključ kojim se otvaraju čudotvorna vrata za prelaz na Istok… Srbija je Pijemont na Istoku! Tek kada budemo završili delo narodnog oslobođenja i ujedinjenja, moći ćemo smatrati da smo svoj amanet kao Srbi izvršili… i s ponosom se približili svetim moštima svih naših velikana… i iz dubine duše moći ćemo uzviknuti: Počivajte mirno, o vi vrli očevi i preci naši! Evo, gde smo, kao dostojni sledbenici vaši… kraju priveli otpočeto vaše veliko delo narodnog oslobođenja i ujedinjenja celog srpstva…"
Seme srpskog rodoljublja koje je David Koen sejao pada-lo je na blagorodno zemljište u srcima njegovih jednovernika, Srba mojsijevaca, i urodilo odličnim plodom. Oni su svoje rodoljublje posvedočili na bojnim poljima u ratu, a u miru časnim radom za dobro otadžbine. Sam David Koen, kao star čovek, od preko šezdeset godna, platio je životom rodoljubive Besede i knjigu Bog čuva Srbiju, i time svoje rodoljubive reči potvrdio najvećom žrtvom.
Povodom Koenove knjige Besede, Milan Milićević, ugledni srpski književnik, istoričar i folklorist (1831-1908) uputio mu je pismo u kome kaže: „Hvala vam za osećanja koja veju iz svake vrste Vaše. Nalazim da su takva osećanja i čast religiji koja Vas je odgojila, i dobit Otadž-bini koja Vas ima kao sina."
Posle srpskih pobeda u balkanskim ratovima 1912-1913, Koen piše knjigu Bog čuva Srbiju - Apoteoza srpskom geniju u svetlosti Religije. Knjiga je objavljena u Beogradu početkom 1915. godine. Ona mu je došla glave. Zbog nje su ga Bugari likvidirali, jer nije hteo da se odrekne svojih patriotskih izjava.
„Kad su Bugari 1915. okupirali Niš, pozvali su starog Koena i upitali ga da li je on pisac te knjige; ako jeste, da li hoće da oporekne ono što je napisao. Pokojni Koen se tada nalazio u istom položaju u kome su bili njegovi jevrejski preci za vreme Inkvizicije… Kao što su se i oni herojski odricali svoga života pre negoli svoje vere, tako je i pokojni Koen odgovorio bugarskim inkvizitorima: Ja sam pisac te knjige, ja se nje ne mogu odreći, jer sve što sam pisao u njoj, to je moje čvrsto ubeđenje, to je izraz mojih osećanja Nekoliko dana posle toga saslušanja, Koen bude zajedno sa mnogim drugim Srbima odveden od bugarskih vlasti, da se više nikad ne vrati."61
Zora Simić-Milovanović u svojoj biografiji o slikaru Leonu, Davidovom bratu, napominje da je David Koen kao rezervni oficir i veliki srpski rodoljub održavao prisne veze sa čuvenim vojskovođom vojvodom Živojinom Mišićem, sa vojvodom Stepom Stepanovićem i generalom Pavlom Jurišićem Šturmom.62 Književnik dr Boža Nikolajević, drug iz mladosti slikara Leona Koena, s kojim se kao student upoznao u Minhenu, opisuje u svojim memoarima Davida kao čoveka vanrednih moralnih i intelektualnih osobina, plemenite i tople pesničke duše.63
„Ovaj savršeno nekoristoljubivi beogradski advokat… prezirao je paru… i bio idealista do srži. Treba naročito istaći njegov značajan srpski patriotizam. Njegovi pojedini govori o svečanim prilikama u Jevrejskoj crkvenoj opštini spadaju među najlepše primerke savremene srpske retorike. Neki su odštampani u zasebnoj knjižici, npr. njegov fulminantni govor protiv nasilja nad srpskim življem u Makedoniji. Taj ga je govor i života stao."

Iz knjige JEVREJI ZA SLOBODU SRBIJE 1912-1918
BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License