Kladovo

STRANICU UREĐUJE I VODI JAKOVLJEVIĆ, Ranko

Fotografije Kladova: Katarina Pantelić http://www.pbase.com/koriolis/kladovo

PONEŠTO O DUHU KLADOVA

Kladovo, Kladovia, Kladova, Kladow, Cladovo, Cladova, Gladov, Gladova, Kladowo, Zanes, Claudia, Clodovam, Clodova, Kukastru, Neokastron, Neokastro, Neocastro, Novigrad, Neograd, Newe hausz, Nowogastro, Nowocastro, Novigradino, Nukastru, Dar i selam, Dolma palanka, Feth ul Islam, Fethi Islam, Feth-il-islam, Feth-is-selam, Fethislam, Fetihislam, Fet Izlam, Fetislam, Vetislam, Fetislav, Светислав, Кладово STARI KLADOVSKI GRAD

ZA PONETI
FELIX KANITZ

TRAJANOV PLOVIDBENI KANAL NA DJERDAPU

Tri kilometra dalje na severozapad leži Sip, koji krije jedan od najinteresantnijih dokaza rimske preduzimljivosti i delotvornosti. Njegovo srpsko ime izvedeno je od glagola sipati, nasipati. Odatle se protezao nasip koji su izgradili Rimljani da bi tako dobijenim kanalom zaobišli najopasnije stene u rečnom koritu na mestu koje se zove Gvozdena kapija. Pogrešno je, iako veoma rašireno, mišljenje da se ideja o uklanjanju zapreka koje otežavaju plovidbu kroz Gvozdenu kapiju javila tek u novije vreme, kada je para zamenila težak rad veslača. Istina je samo to da je ona u poslednjih nekoliko decenija prerasla u energičan zahtev, a na uklanjanje se u stvari mislilo već u vreme tamom mistike obavijene plovidbe Argonauta i, pogotovo, u vreme Rimljana, kada je Trajan na svojim pohodima u Dakiju gledao kako mu ogromne stenovite zapreke, okružene hučnim talasima i vrtlozima, gutajući ljude i brodove, zaustavljaju moćnu dunavsku flotu. Ako je istina da je car Trajan povodom teškog problema regulacije reke pozvao u pomoć svog arhitekta Apollodora iz Damaska, koji se proslavio velikim mostom kod Turnu Severina- a sve okolnosti govore da je tako bilo- onda je izvesno da se veliki matematičar i vojni graditelj sa svojom genijalnošću angažovao na Gvozdenoj kapiji na tako izvrstan način da su njegova rešenja na istom zadatku prihvatili i najvispreniji hidrotehničari našeg vremena- od genijalnog, 1795. rođenog Vašarheljija (1834.g.), pa sve do najnovijih ispitivanja… Iako se današnji kanal, izgrađen za savremeno parobrodstvo, ne podudara u svim pojedinostima sa svojim antičkim uzorom, rimski graditelji su pri izboru mesta, pri određivanju poluprečnika i dužine lukova pokazali zadivljujuću oštroumnost…

Trajan's canal at the Iron Gate by Jaroslav Sasel http://www.jstor.org/pss/299167
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12772

TRAJANOV MOST KOD KLADOVA

Panorama of the beautiful National park called "Djerdap" (Iron Gates) in the hearth of Eastern Serbia. The powerful river Danube is only 180m wide in this part but more than 90m deep. Considering that less than 100km upstream the Danube is 6.000m wide, you would agree that this narrow part is pretty amazing sight.Prema podacima na novcu iz onog vremena, most na kamenim stubovima kod Turn Severina završen je 104.godine. On spada među najgrandioznija dela rimskog graditeljstva i ovekovečen je na Trajanovom stubu u Rimu. Da su se Rimljani dobro razumeli u gradnju ne samo svodova ogromnog raspona (kao što su, na primer, oni u Martorelu i Lisabonu sa prečnikom 32-43 metara) već i mostova znatne dužine sa lukovima građenim od kvadera, to potvrđuju poznati mostovi preko Kurt-čaja i Naher-kojra u Siriji. Premošćivanje Dunava, koji između mezijskog i dačkog obalskog potpornog stuba Trajanovog mosta ima širinu od 1127 metara, izvršeno je pomoću 20 stubova, pri čemu je polaganje temelja rađeno primenom betona sa šipovima i oplatom, što je već Vitruvije opisao i što je veoma slično našoj modernoj tehnici… Na kovanom novcu impozantna građevina ima na oba obalna vijadukta visoke kule slične trijumfalnim lukovima, čije atike, iznad stražarske linije, nose između dva trofeja jednu statuu.Ribari su iz rečnog korita blizu potpornog stuba mosta na srpskoj strani izvukli divno rađenu bronzanu glavu, koja danas čini glavni ukras beogradskog Narodnog muzeja.

Feliks Kanic, Srbija, zemlja i stanovništvo, knjiga 2,

http://www.novaroma.org/aquila/october05/05.htm

TRAGOVI VREMENA

…Zatim su došli tragični odjeci marša iz Kazana, koji je krvario od zemaljskih bitaka. Gvozdena kapija gde su Trajanove kohorte podigle svoje orlove. Video sam kako se ovaj neosvojivi klanac polako gubi u zlatnom rumunskom žitu, gde je čak i nebo izbrisano na svetlosti i gde je svaka buka zauvek utihla. A malo dalje nizvodno, ove se vode potpuno predaju istoku. Zabrinut, pratio sam ove sudbe koje će postati i moje.
- Le Korbizje, Put na istok-

JEVREJI NA SEVEROISTOČNIM GRANICAMA SRBIJE

ELEKTRIČNA CENTRALA JAKOVA RUBENA VARONA U KLADOVU

JEVREJI-KONCESIONARI ZA KORIŠĆENJE PRIRODNIH BOGATSTAVA ĐERDAPA KONCEM XIX VEKA

ČETNICI I PARTIZANI: PRILOZI ZA BIOGRAFIJU LEONIDE PETROVIĆA

SVET BEZIMENIH LJUDI

Ratovima Eugena Savojskog, krajem XVII i početkom XVIII veka, stvorena je osnova političke moći Habzburške dinastije. Ona je počivala na naporima za objedinjavanjem prostora između NIZOZEMSKE I GVOZDENIH VRATA NA SREDNJEM DUNAVU (Djerdap). Neki naučnici misle da je to istorijska osnova kasnijih ciljeva da se stvori Velika Nemačka (Die europaische Mitte), sa celom Srednjom Evropom kao nemačkom prirodnom osnovom. Tek od kraja XVIII veka to će se pretvoriti u realne planove.

-Milorad Ekmečić, Istorija Srba u Novom veku 1492-1992- Beograd, 2007,s.70.-

Krajem XVIII veka, kada se Kladovo nalazilo pod austrijskom upravom, na snazi je bila carska naredba iz 1787.godine po kojoj jevrejska imena i prezimena moraju da se promene u nemačka. Kazna za nepoštovanje okrutne norme bila je proterivanje porodica nepokornih pojedinaca van granica carstva. Kako nas istorija uči, Bezimeni su nadjačali osnove političke moći Habzburgovaca, oplemenjujući sopstvenim duhom tkivo Moderne Evrope.

Gvozdena vrata Djerdapa tokom II svetskog rata postala su večita staništa brojnih bezimenih žrtava nacizma, ubijanih na gornjem toku Dunava. Stotine izmasakriranih leševa pristizali su Dunavom do Kladova, da bi bili sahranjeni na grobljima bezimenih. Danas je jedini trag o tome jedan telegram srpske uprave lokalnim organima vlasti, datiran 1.8.1942.godine, sa nalogom da budno prate situaciju.

http://www.pravoslavlje.spc.rs/broj/1011/tekst/nema-sazivota-zrtava-i-ubica-bez-pokajanja/print.lat

KO JE BIO ČUDNOVSKI LEONID?
http://Illyria.proboards19.com/index.cgi?board=yugohellenism&action=display&thread=282

ODISEJA 514- IZBEGLICE IZ SLOVAČKE NA BRODU PENCHO

http://www.paulsilverstone.com/immigration/Primary/Aliyah/shiplist1.php
Juna 1940.godine 514 izbeglica je iz Bratislave prispelo na Đerdap, gde su čekajući odobrenje za prolaz rumunskim teritorijalnim vodama do Crnog mora, na putu za Palestinu, bili izloženi stravičnim iskušenjima i sudbini Ukletog Holanđanina . Nije im dozvoljavano pristajanje uz obalu a tek su, kada su im životi od iznemoglosti bili ugroženi, puštani snabdeti se elementarnim potrebama. 11.septembra 1940 isplovili su sa područja Djerdapa, da bi nakon nekoliko dana doživeli havariju i potapanje broda u blizini ostrva Rodos. Spašeni su od strane italijanske ratne mornarice i smešteni u njihov logor na Rodosu. Nakon jedne godine prebačeni su u Italiju, u logor Feramonti. Postupak italijanskih vojnika prema njima bio je human.

Preživeli akter Odiseje 514, Frida Mel, zabeležila je u svom dnevniku:
Kad smo stigli do Kladova, nismo mogli da nastavimo put. Stajali smo u Kladovu mesec dana bez sredstava za život. Medjutim, Savez Jevrejskih veroispovednih opština Jugoslavije saznao je za naše tegobe i pružio nam pomoć. Mnogo su nam pomogli i seljani iz okoline doturajući nam životne namirnice onoliko koliko su mogli.

Videti:

http://www.encyclopediefrancaise.com/Pari_d'Aliyah.html-16k-

ODYSSEY by John Bierman
http://www.raoulwallenberg.net/?en/press/john-bierman-winter.2903.htm
Dalia Ofer: Escaping the Holocaust

KLADOVO TRANSPORT 1939-1942: JEDNA TRAGIČNA PRIČA

ZBRINJAVANJE JEVREJSKIH IZBEGLICA BRODOM KRALJICA MARIJA 1939. ГОДИНЕ ПРЕМА ДНЕВНИКУ КАПЕТАНА СТЕРИОСА АНДРУЦОСА
Počev od 1938.godine hiljade Jevreja potražile su spas bekstvom Dunavom ka Palestini. U više navrata uspešni poduhvati njihovog izbavljenja odvijali su se uz učešće brodova Jugoslovenske rečne plovidbe i srpskih članova posada. Medju akterima nalazio se i kladovski brodski kapetan Sterios Andrucos. Poznato je i učešće kapetana Nandora Andrašovića u poduhvatima spasavanja Jevreja, sa brodom Queen Elizabeth.

Jewish Museum Berlin- Special Exhibition The Danube Exodus http://www.juedisches-museum-berlin.de/site/EN/01-Exhibitions/02-Special-Exhibitions/04-All-Special-Exhibitions/Exhibitions/danube-exodus/danube-exodus.php
The Danube Exodus- The Rippling Currents of the River, The Getty Center 2002; Doors to the Labyrinth-Peter Forgacs http://annenberg.edu/labyrinth/forgacs.html
Donau-Schiffahrts-Museum Regensburg http://www.schiffahrtsmuseum-regensburg.de/
The Slovac Spectator- Jewish refugees narate their fate http://www.spectator.sk/articles/view/15674
Sećanje na tragični Kladovo transport-http://www.talas.co.yu/Jevreji-Kladovo.rtf
Jewish Museum Wien http://www.jmw.at/en/pr_kladovo.html
Gabriele Anderl- Entwerder ihr verschwindet uber die Donau, oder in der Donau http://www.judeninkrems.at/stories/storyReader$173

Od 31.12.1939. do 19.9.1940. godine u Kladovu je prinudno boravila grupa od oko 1000 izgnanika iz srednjeevropskih zemalja, znana u istoriji pod imenom "Kladovo Transport". Najveći broj izbeglica ubijen je od strane nacista tokom 1941. i 1942.godine na području Srbije. Za njihov prevoz iz pravca Austrije u Srbiju angažovani su brodovi Jugoslovenske rečne plovidbe Car Dušan, Kraljica Marija i Car Nikola II
1. Dokumentarni film "The Darien Dilemma" Ereca Laufera /li.ten.noisivten|nrefual#li.ten.noisivten|nrefual/, prema romansiranoj biografiji Rut Kliger http://www.dariendilemma.com/eng/people/ruthklieger/;
http://www.ourjerusalem.com/history/story/the-darien-story.html
2. Sećanja aktera- Haim Shazker, Tirza Lener…- http://www.dariendilemma.com/engl/people/other
3. Seventh Cannal-Israeli news in Russian http://www.7kanal.com/article.php3?id=210954
4. Ginter Gras o poljskim akterima Kladovo Transporta, http://www.lechaim.ru/ARHIV/130/chelovek.htm
http://vipera-lebetina.ueuo.com/gunter3.htm
5.Pr(a)vo lice pravde http://www.crt-ii.org/_awards/_apdfs/Weisz_Fritz.pdf
6. Das Ende der Achtundert http://www.gazette.de/Archiv/Gazette-August2001/Kladovo.html
7. BAS Database http://ram1.huji.ac.il:83/ALEPH/ENG/SAS/BAS/BAS/SCAN-R/0251238-6k-
8. Više od britanske igre: http://home.att.net/~m.standridge/amefkuri.htm

NESTALI PRILIKOM BEKSTVA PREKO DUNAVA NA DJERDAPU 1947-1989.

Poznato je da su tokom decenija u drugoj polovini prošlog veka na hiljade Rumuna potražile spas u preplivavanju Dunava. Najpovoljnija mesta za takve poduhvate bila su ona u blizini Velikog i Malog Kazana, u Djerdapu. Put i pruga su lakše dozvoljavali da se namernici približe granici. Ali, put spasenju su mnogima preprečili graničari, elise brzih pograničnih čamaca koje su seckale njihova tela bukvalno na paramparčad. Njihove leševe bi Dunav izbacivao duž njegovih srpskih obala. Bez ikakve pompe i često bez ikakvog belega oni su bili sahranjivani na srpskim grobljima. Ovde se navode ona kod Donjeg Milanovca, Golubinja, Tekije, Majdanpeka, Sipa, Male Vrbice, pa čak i Negotina. Posebno gorko saznanje ovde izaziva danas još jedna činjenica. Dvojica diktatora- Tito i Čaušeku- bili su se dogovorili da begunce iz svojih zemalja vraćaju natrag.Oni koji su čudom ipak uspeli da izbegnu rafale oružja policijskih snaga, doživljavali su tužnu sudbinu da ih jugoslovenske vlasti deportuju natrag u Rumuniju, gde su bili podvrgavani žestokim kaznama.
-Milan Petrović, dopisnik Politike iz Bukurešta-
Videti http://www.jurnalul.ro/articole/44028/sute-de-romani-in-gropi-anonime-din-serbia
http://www.hotnews.ro/stiri-arhiva-1226176-sute-romani-gropi-anonime-din-Serbia.htm
http://www.9am.ro/stiri-revista-presei/Social/10780/Romani-fugari-pieriti-in-Dunare-in-ani-comunismului.html
http://www.presamil.ro/OM/2005/28/19.htm

NESVRSTANI ANTISEMITIZAM U JUGOSLAVIJI

RUMUNSKI ANTISEMITIZAM

KLADOVO MEDJU ŠLJIVAMA

SVETOGA NIKODIMA MANASTIRICA

http://www.rastko.rs/rastko/delo/12771

GROF ĐORĐE BRANKOVIĆ

JELENKA

ONI SU GRADILI DJERDAP : http://www.rastko.org.yu/rastko/delo/13209

LE KORBIZJE: Klanac Kazana je šala- mala prevara nastala od zvučnih reči. Gvozdena kapijo! Nismo te pronašli, ili bolje nismo znali kako da te povratimo u život. Jedna moderna i zakrpljena brana će se videti kao tvoja gadna sramota licemerja jednog bezdušnog tehničara, i zauvek ti je oduzeta privilegija da podsećaš.

FRAGMENTI SRPSKE AUTONOMNOSTI 1867.

HUGO LUTHER- NEIMAR SIPSKOG KANALA 1896 http://www.gibs.info/index.php?id=1105

KONJUŠNICA U NEDRIMA GEORGIJA POBEDONOSCA

Zauzevši Kladovo 13.oktobra 1915.godine korpus maršala Makenzena zauzeo je i crkvu Svetog Velikomučenika Georgija, te je u nju uterao 30 konja i tako je pretvorio u štalu običnu, oskrnavivši kao hrišćanin svetinju našu i opljačkavši neke srebrne stvari, kao krstove i ikone.

- Letopis crkve kladovske, 1915.-

Ranko Jakovljević KLADOVO 1835-1965

KAFANSKI ŽIVOT I USLUŽIVANJE ISTORIJE http://www.rastko.rs/rastko/delo/13570

IAN FLEMING, JAMES BOND AND THE IRON GATES

TREĆI ČOVEK - KEROL RID, ORSON VELS...DJORDJE MARINKOVIĆ

BOŽE PRAVDE!

KLADOVO 1959.

ODLAZAK PESNIKA

IME KAO PREDZNAK

Maja 2001.godine tezu o imenu kao predznaku (Kladovo prema Ranki Kuić duguje ime keltskoj reči za groblje - Kladiff,a prvo naselje nalazilo se u mestu Krvava bara, manje od 1 km zapadno od današnjeg centra grada), na svojevrstan način potvrdio je Oskar Kliper / Dragan Vitomirović, objavivši svetu potresno svedočanstvo o leševima sa Kosova bačenim u Dunav za vreme vladavine Slobodana Miloševića 1999.g. Tako je podunavski gradić, izuzev po žrtvama Kladovo Transporta, u svetu upamćen i kao plava grobnica iluzija jednog totalitarnog neokomunističkog režima.
http://www.hirhome.com/yugo/timocka.htm
http://hlc-rdc.org/Izvestaji/470.sr.html
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=300365

GRAD DUGINIH SENKI

Ana Zumbulović sačinila je zapis o retkom prirodnom fenomenu vezanom za Kladovo: Leti, u vedra mirna povečerja, sunčeva kugla nad Kladovom postane ogromna i vatreno užarena. Tada kao kroz veliku staklenu prizmu dolazi do prelamanja sunčevih zraka, što stvara dugu iznad vode. I dugine boje nakratko obasjaju sav predeo i mesto, drveće, fasade kuća, ljude. Te nerealne fantastične šarene dugine boje titraju po svima kao da su učesnici u nekoj divotnoj scenografiji sa raznobojnim reflektorima. Nije li to trag nadanju da će svetlost uzvratiti ovdašnjem podneblju za sve žrtve nasukane na djerdapskim dunavskim hridima?

Autor ovih redova svojevremeno je napisao da Kladovo, otvoreni grad čija je kolevka vetar, a prostirka velika voda, stasava u potporu dolazećih vremena. Sada, dok su vremena još izgubljena, preostaje nam pronaći Kladovo, nebismo li pronašli i sebe.

Tri granitna svitka Tore na dunavskom keju sa natpisom koji podseća da je Kladovo bilo poslednja mirna luka jevrejskim izbeglicama na putu za Palestinu 1940.g, novovekovni su simbol grada na krajnjem severoistoku Srbije.

Za rabine, učenu elitu svetih ljudi pozne antike, najdragocenije provedeno vreme bilo je ono posvećeno izučavanju Tore- to je bio rad koji je stvarao svetost. Kroz izučavanje svoje Tore čovek je mogao poznati Boga ili mu se približiti
-Barbara Geler, Jevreji i hrišćani u Rimskom carstvu, objavljeno u Oksfordskoj istoriji biblijskog sveta, prir. Majkl D.Kugan, Beograd 2006, s.671-
http://www.danas.co.yu/20030809/vikend8.html

LESTVE JAKOVLJEVE

KOČIJE SA UPREGNUTIM JUNACIMA

Lokalitet Trajanov most kod Kladova nalazište je mermerne ikone iz II-III veka, posvećena Liberu i Liberi. Na donjem frizu prikazana je Kadmova kćer, Mesečeva boginja Agava koja odseca glavu svog sina Penteja, misleći da je u pitanju ulovljeni lav. S desne strane predstavljen je Kadmo sa vrećom u koju stavlja istrgnute udove Pentejeve.
Pentej, tebanski kralj nije podnosio Dionisovu raskalašnu prirodu i zatvorio ga je sa svim njegovima Majnadama, ali je i njega zahvatilo ludilo te je, umesto da okuje Dionisa, okovao bika. Majnade su pobegle i besneći otišle u planinu gde su rastrzale na komade svako telo na koje bi naišle. Pentej je pokušao da ih spreči, ali one, zagrejane vinom i verskim ludilom i njega raščerečiše. Pobunu je predvodila Pentejeva majka Agava i ona mu je sama otkinula glavu. Kad je Penteja ubila rodjena majka, Dionis je prorekao da će Kadmo i Harmonija, vozeći se u kočijama sa upregnutim junacima, vladati varvarskim hordama. Ti varvari će opustošiti mnoge grčke gradove dok najzad ne opljačkaju i Apolonov hram, zbog čega će biti pravedno kažnjeni, ali Arej će spasti Kadma i Harmoniju, pretvorivši ih u zmije, i oni će srećno nastaviti da žive na Ostrvima Blaženih
- Robert Grevs, Grčki mitovi-
Pored poznavanja sazveždja i glavnih zvezda, Vlasi naseljeni u Istočnoj Srbiji imali su i jednu astrološku figuru- Pakala- kočijaša Velikih kola sa upregnutim volovima- vlasništvo gospodara najčuvenijeg nebeskog sazveždja.
Emina Jović, Vlasi-život, običaji, magija

BRASSICA- DIOCLES

Sin robova, rimski car Imp.Caesar C.Aurelius Valerius Diocletianus (284-305), 293.godine uveo je sistem tetrarhije u vladavini Imperijom. Na proputovanju iz Sirmija u Nikomediju 294.godine posetio je Kladovo i video u centru prezidija tetrapilon posvećen Janusu, božanstvu sa četiri lica, gospodaru početaka, ustanovitelju civilnog poretka, ali i posvećen četvorici savladara, avgustima Dioklecijanu i Maksimijanu, te cezarima Galeriju i Konstanciju.
1.maja 305.godine Dioklecijan se povukao sa vlasti i poslednjih devet godina života proveo u položaju običnog rimskog gradjanina.
Edvard Gibon piše: Kada je Maksimijan od njega zatražio da ponovo preuzme dizgine vlasti i carski purpur, sa sažaljivim osmehom odbio je to iskušenje, mirno primećujući kako ga Maksimijan više ne bi terao da, radi trke za vlašću, ostavi uživanje u sreći, da je mogao da mu pokaže kupus koji je vlastitim rukama zasadio u Saloni.

Iako je sadni materijal isporučen u Dioklecijanovu rodnu grudu tek nakon strahovitih ucena i terora, četvrto Janusovo lice donelo je pitanje šta bi sa Rimom bilo da je njegov vrhovni vladar pre ili nikad saznao za blagodeti bavljenja vrtlarstvom. Da kupus može misliti, verovatno bi se smatrao žrtvom svoje izuzetnosti.

Kameni natpis koji je krasio kladovski tetrapilon i dalje čuva uspomenu na rimske tetrarhe. Prezidij u čijem je središtu bio posadjen prekriva vodena njiva Dunava.
http://www.moljac.hr/biografije/dioklecijan.htm

SVETI NIKODIM I ŽIGMUND OD LUKSEMBURGA

Sveti Nikodim Tismanski, osnivač jedinog kladovskog manastira, prema beleškama Pavla iz Alepa, bio je podvrgnut iskušenju od strane ugarskog vladara: Žigmund je od Nikodima zatražio da sa odeždama i jevandjeljem u ruci, prodje zdrav i čitav kroz oganj. Pošto to Nikodim učini pred carem i ostade neozledjen, dobije skupocene darove, trideset sela i mnogo novca za gradnju manastira

Nakon prestanka ovozemaljskog života Nikodimovog, Žigmund je boravio u Kladovu 1419.godine,a u znak poštovanja prema delu pravoslavnog hrišćanskog misionara, izdao je povelju kojom potvrdjuje svojevremene darove oca despota Stefana, Kneza Lazara, 'ovim crkvama sela u Srpskoj zemlji' .

Neka se niko ne uobrazi zbog plemenitog porekla. Svim ljudima podjednako glina je prvi predak; i onima koji se diče purpurom i finim rubljem, i onima koji su savladani siromaštvom i bolešću; i onima koji su ovenačni dijademom, i onima koji su sluge u dvoru. Neka se niko ne hvali našim poreklom od gline; budimo radije ponosni dobrotom naših naravi
- Djakon Agipat, 'Izlaganje osnovnih saveta i mudrosti koje je uputio Agipat, djakon velike i najsvetije Crkve, caru Justinijanu' , cap.4-

Blagoizvolenie: NEMOGUĆE IPAK POSTOJI

http://www.rastko.rs/rastko/delo/12771

KOPITARENJE

Da smo ovuda mogli proći pre 300 godina, bili bismo videli tužno roblje kako na dugim konopima vuče ladje turskih gospodara. Bosa noga gazi zemlju, puca bič po golim plećima, uže se sve jače useca u rane, a ladja polako klizi uz vodu. Voda je čula i progutala mnoge uzdahe nevoljnog roblja

Arheolozi su na lokalitetu Trajanov most kod Kladova otkrili bronzani bokal. Sa otvorom suda drška je spojena razjapljenim čeljustima glave pantera na kojoj se ističu uši uvis podignute, jaka njuška i posebno naglašene oči. Iza glave pantera je ptica a za trbuh je drška spojena preko rastanjenog kopljastog štita na kome je glava ovna.
Na bokalu je urezan natpis Glas Gospodnji nad vodama vaskrsnuće (deo 3.stava 29. Psalma Davidovog)

NEVIDLJIVA MAPA

Posle pripajanja Makedonije i zapadne Trakije Bugarskoj, kada je tokom 1943. preduzeto 'konačno rešenje' jevrejskog pitanja, 11.000 Jevreja iz tih oblasti poslato je u logore smrti u Nemačkoj. Medjutim, u okviru starih granica Bugarske, Jevreji su bili spaseni od deportacije zahvaljujući protestima čitave javnosti, kojima se pridružila i bugarska pravoslavna crkva… Ova akcija, koja je spasila od uništenja 48.000 Jevreja, bila je izuzetak u Evropi. Ona ne samo da je potvrdila etničku toleranciju Bugara, već je bila i dokaz da su, da je postojala politička volja za otporom, Jevreji u Evropi mogli biti spaseni
- Iskra Baeva, u knjizi Istorija Bugarske, Beograd 2008, s.328-329-
http://www.raoulwallenberg.net/?en/saviors/others/salvation-bulgarian-jews.919.htm
Proleća 1943 Kladovo je još jednom bilo usputna stanica brodova Jugoslovenske plovidbe koji su prevozili Jevreje. No ovoga puta, za razliku od slučaja 'Kladovo Transporta', oni su imali misiju odvoženja u nemačke koncentracione logore hiljada Jevreja iz Bugarske.Pored parobroda 'Karađorđe' sa 1.100 ljudi, 'Vojvoda Mišić' sa 877 ljudi, na istorijsku pozornicu ponovo su stupili 'Saturnus' sa 1268 i 'Car Dušan' sa 986 zarobljenika. Izmedju 20. i 22.marta oni su isplovili iz bugarske luke Lom, za deset dana stigli u Beč, odakle su jevrejski stradalnici vozovima otpremani u Treblinku.

U leto 1941.godine, na tlu severoistočne Rumunije, od strane rumunske vojske i policije, uz aktivnu asistenciju određenog broja građana, ubijeno je 14.000 Jevreja. Jedan deo preživelih, njih 4.330, rumunske vlasti ukrcale su u stočne vagone tako da je 2650 ljudi bilo ugušeno ili umoreno žedju, pre stizanja na novo mučilište. Bukureštanska pruga bila je zasuta leševima.

Svaka stvar, nakon uništenja njenih unutrašnjih kriterijuma, preobražava se natrag u svetlost. Svaka je stvar oblik svetlosti zaustavljene u jednoj strukturi.
-Nikita Stanesku-

RETORZIJA KAO SUDBINA

Primeri retorzije, kada se nasiljem uzvraća na postupak neprijatelja, zabeleženi su još u ahajska i mitska vremena i otada je odmazda zadržavana kao stalni pratilac svih sukoba i ratova. Biblijsko načelo'oko za oko, zub za zub' uzeto je za temeljni princip judeohrišćanskog morala. U mnogim prilikama to načelo služilo je kao opravdanje za bezbrojne oblike zatiranja, rušenja i istrebljenja čitavih gradova, država, plemena i naroda… Vladimira Dedijera je (za tu priliku) pitanje retorzije zanimalo zbog namere Raselovog suda za ratne zločine da pokrene postupak protiv Vlade Izraela za odmazdu izvršenu u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila u južnom Libanu… Kao istoričar književnosti, koji neke stvari ne mogu razjasniti, postavio sam obojici nekadašnjih partizanskih moćnika i bivših Titovih miljenika(Dobrici Ćosiću i Vladimiru Dedijeru) isto pitanje, za nas mnogo važnije od libanske Sabre i Šatile: Zašto su partizani, među kojima su na istaknutim položajima u tome trenutku bili i njih dvojica, u jesen 1944. izvršili u Beogradu pravi pokolj srpskih intelektualaca, uz istovremeno bezdušno čišćenje Srbije od viđenijih ljudi po svima gradovima i selima?… Prema neproverljivim podacima, u Srbiji je tada bez suda i isleđenja ubijeno i nestalo nekoliko desetina hiljada ljudi, što sa hiljadama mobilisanih srpskih mladića, koji su izginuli na Sremskom frontu, čini užasan zbir pobijenih Srba u punoj snazi i najboljem životnom dobu. U ratu su ih ubijali Nemci, Hrvati i muslimani u ustaškim jedinicama, Mađari, Bugari, Albanci, a na kraju i sami Srbi u građanskom ratu na strani komunista. Da li je to bila retorzija, 'druga faza revolucije', crveni termidor ili naprosto genocid? Čime se ta surovost može objasniti? Tim pre što slična odmazda kasnije nije primenjena nigde u Jugoslaviji- ni u Zagrebu, ni u Ljubljani, ni u Sarajevu. Jedino je, prilikom povlačenja kroz Sloveniju, u Kočevskom rogu i Blajburgu, bez ikakvog suda streljano više hiljada razoružanih četnika, ustaša, ljotićevaca i hrvatskih domobrana, koje su partizanima predali Englezi. Istorija mora saznati da li su za ta pogubljenja postojali spiskovi ili su bile dovoljne samo neproverene dostave; ko je, kada i zašto pravio te spiskove? Jedino tako, istorija će bar najvidjenije žrtve terora i retorzije iz prokletstva i zaborava moći vratiti na njihova mesta.

- Predrag Palavestra 'Nekropolje', Beograd 2004, s.118-119-

Videti: Ранко Јаковљевић, PITANJE ODGOVORNOSTI SLUŽBENIKA NACIONALNE ADMINISTRACIJE OKUPIRANE SRBIJE 1941-1944. http://www.rastko.rs/rastko/delo/12773

KRALJEVSTVO MULJA

Rizično je krotiti prirodu, jer se ona kad-tad osvećuje za to nasilje. Ona ima svoju harmoniju, logiku i zakone i čovek je neoprezan u tom bahatom postupku protiv nje

- Akademik Pavle Savić, povodom pregrađivanja Dunava na Djerdapu, Kladovo 1972-

Kod baštinika nasleđa starih kultura u djerdapskom zaleđu (mlavsko selo Kobilje), još se u narodnom sećanju održava predstava o nebeskoj trpezi gore ukraj neba,/na izlasku Sunca,/ u središtu mulja,/ ispod grana Tise, za kojom sede Luna, Mars, Jupiter, Merkur, Venera, kako se pamti kroz stihove Svetačke pesme. Boravak božanstava u središtu mulja, ispod grana drveta života, izraz je vrednovanja kreativne energije, u svetom mulju pohranjene.

Od Golupca do djerdapske brane za tri decenije nataložilo se oko 500 miliona tona mulja sa visokim sadržajem toksičnih i štetnih materija koje su već prodrle u podzemne vode dunavskog priobalja. Ove podzemne vode služe za vodosnabdevanje oko tri miliona stanovnika Srbije.

- Dragan Jovanović, Dunav-mrtva reka?, beogradski nedeljnik NIN br.2591, 24.8.2000.g.

Mulj u djerdapskoj akumulaciji sadrži visok procenat organskih planktonskih materija a dramatičan manjak rastvorenog kiseonika. Rumunski naučnici su, pri visokim letnjim vodama, kada je došlo do podizanja sedimenata, konstatovali ekstremno niske sadržaje rastvorenog kiseonika. To je jedna od manifestacija hemijske vremenske bombe. Niko ne može tačno da predvidi šta sve može da se desi ako se ove toksične materije, u određenim uslovima, naglo oslobode.

- Mileta Perišić, Djerdapska akumulacija, istina i zablude-

Najgore od svega je što brana Djerdap I naročito, a Djerdap II donekle, zadržavaju sve što se ispusti iz Pakša, Bohunica, Krškog i ostalih nukleranih elektrana na obalama reka koje se ulivaju u Dunav. Naročito je opasno što se u mulju i živom svetu talože dugoživući radionuklidi, pa se strahuje da hidroelektrane Djerdap ne postanu za 100-200 godina najveće odgajalište radioaktivnog otpada u zemlji,a možda i u Evropi, i to pod vedrim nebom- na otvorenom.

-Dr.Radoje Zečević, Srbija i međunarodni položaj Djerdapa, Beograd 2000.-

Da li ćemo jednog dana saznati zdravstvene posledice dejstva nuklearnih civilnih i vojnih aktivnosti? Više od pola veka radioaktivni otpadi akumuliraju se u vazduhu, zemlji i vodi…Međutim, ozbiljna ispitivanja posledica radijacije potiskuju se, posebno od Svetske zdravstvene organizacije, glavnog medjunarodnog autoriteta u ovoj oblasti.

- Alison Katz, centar Evropa-Treći svet (CETIM), Ženeva, funkcioner u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, Le Monde diplomatique br.29, izdanje na srpskom, mart 2008.

http://www.pjoes.com/pdf/14.6/781-787.pdf
http://www.sgi.co.yu/html/007/00705.html

PERSPEKTIVA JEDNE PARALELE ILI: DAGON I SAMSON U LAVLJEM MEDU

…Tako su mu prolazili dani. Kosa na njegovoj obrijanoj glavi počela je da niče, a snaga da mu se vraća. Kako je napisano u legendi o Samsonu, sasvim je utonuo u rad u mlinu. Ipak, posao koji je obavljao imao je i drugačiji aspekt. U korenu hebrejskog glagola 't-h-n' (mleti, poviti se) postoji i jasna konotacija koju nalazimo već i u Knjizi o Jovu (31:10): "Neka drugom melje žena moja, i neka se drugi nad njom povijaju', a prenosi se i na savremeni vulgarni izraelski sleng… Jednog dana Samsona izvode iz tamnice i dovode pred ushićenu gomilu. Filistinski velikodostojnici bili su se okupili da podnesu žrtvu svom bogu i da se vesele što im je Dagon predao Samsona u ruke. Samson je stajao pred njima. Posmatrali su ga sa čudjenjem. Čak je i tako poražen ostavljao utisak čuda prirode, još više izazivajući divljenje prema Dagonu koji ga je pobedio…

- David Grosman, Lavlji med, prevod Ane Šomlo, s.109 -

Najstariji tragovi ljudskog života na Lepenskom viru dopuštaju upoznavanje sa verovanjima u vodena božanstva, predstavljena u vidu ribolikih stvorenja sa telom ribe i ljudskom glavom. Bog sa istim odlikama, poznat u Vavilonu i na Balkanu po imenu Dagon, bio je slavljen medju stanovništvom obe dunavske obale na Djerdapu. Njegovo ime vezuje se za semitsku reč 'dag'- mala riba, ali i za hebrejsku reč 'dagon' za žito. Statua takvog boga iz 300 g.p.n.e. pronadjena je u Kladovu. Telo božanstva prekriveno je krljuštima i asocira na mit o potopu koji je na ljudski rod pustila boginja Ištar, da bi se iz njega izbavili tek ljudi koji u dobili odlike stanovnika vodenih prostranstava. U odnosu na drugi kvalifikativ Dagona, pored toga što je gospodar vodenih dubina, on je i simbol plodnosti i Sunčevog ciklusa, izuzetno se zanimljivim čine antropomorfne figure sa lokaliteta Konopljište, na ušću reke Zamne u Dunav, u okviru naselja starčevačke kulturne grupe. Umesto očiju, glave starog božanstva imaju zrnevlja žita,a zašiljeni vrhovi lobanja ukazuju na klijanje i rast svete biljke. Teško je običnim ljudima ukazati na upečatljiviju transformaciju Sunčeve svetlosti nego što je to žitni plod….Deluje doista fascinantno da dvadeset stoleća posle Hrista, stanovništvo u slivu srednjeg toka reke Pek, tokom uskršnjeg ciklusa namenjuje za svoje mrtve hleb 'Papuška' u obliku stilizovane čovečije figure sa naznačenim očima od zrna kukuruza ili pasulja.

- Ranko Jakovljević, Atlantida u Srbiji, s.125- http://www.rastko.rs/rastko/delo/12828

Ali vi dobro znate da je moja sreća teška, a ne kao kolebljivi talas vodeni: potiskuje me a ne miče se od mene, i pritiskuje me kao istopljena smola
Odista, grešio sam dušu govoreći o smoli. Kao samnom sad, tako je sa svakim plodom kad sazre. To je med u žilama mojim što čini krv moju gušćom i dušu moju tišom.

Tako je govorio Zaratustra, Žrtva od meda

DEHUMANIZOVANI POGLED

Slovo smo/Reči nejasne/Kazivanja/Neshavtljivog/Nečujnog/dozivanja/Bezglasnoga/Glasa
-Ljubica Marić, Tablice-

Od 1934.godine kralj i čitav niz bugarskih ministara bili su pod snažnim uticajem sekte 'danovista'. Ona je dobila ime po vodji sekte Danovu. Sekta je imala negativan odnos prema svim crkvama i poštovala je kult Sunca, a budućnost je proricala na osnovu položaja zvezda. Danov je imao veliki broj pristalica u Francuskoj, Japanu i naročito Americi… Uticaj sekte na kralja Borisa bio je navodno toliko jak da posle 1934. niko nije mogao da postane ministar pre nego što bi ih proverili Danov i Lulčev. Oni su to radili na osnovu ispitivanja rukopisa i slika

-Glez fon Horstenau, Izmedju Hitlera i Pavelića Beograd 2007, s.654-

ŠARONJANJE

Na pojedinim srpskim teritorijama otvaranje rupa na lobanji praktikovano je sve do XX veka. U selu Zlotu, Vlasi su oduvek otvarali lobanje, pa i 1907- u svakom slučaju pre uvodjenja svrdlastih instrumenata u Engleskoj 1600, anestezije hloroformom 1846 i antisepse 1870.

O dugoročnom i kvalitetnom životu ljudi sa otvorom na lobanji svedoči podatak da je medju Crnogorcima kasnije doseljenim u Petrovo selo kod Kladova, bilo dosta onih koji su uspešno šaronjani u starom kraju
-Momčilo B. Djordjević, neurohirurg i profesor univerziteta, beogradski nedeljnik NIN br.3052, od 25.6.2009-

Otvor na lobanji usporava ili čak potpuno menja tokove patoloških dogadjanja u mozgu, koji po pravilu vode ka gubitku misaonih sposobnosti

- Jurij Moskalenko, neurofiziolog-

D(R)UGO UBIJANJE RUSKOG CARA NIKOLE II

Već dve decenije na dokovima kladovskog brodogradilišta svoje poslednje dane živi olupina srpskog parobroda Car Niklola II. Baš sa mesta gde je 1940.godine bio utočište stotinama Jevreja-izbeglica iz zemalja srednje Evrope, sa mesta na kome su sudbine hiljadu ljudi postale plen aktera zakulisnih političkih igara, što je kao konačni ishod donelo njihovo masovno istrebljenje, nekada moćna mašina, ponos mlade kraljevine, dostojan da ponese ime velikog ruskog zaštitnika, u inat tome od Titovih satrapa pretvorena poratnih godina u bordel na vodi pod imenom Split, u komadima okovanim korozijom, šalje poslednji vapaj za spasenje.

Građani male podunavske varoši danas sa strepnjom i apatijom svojstvenom mentalitetu večitih gubitnika skreću poglede sa trupa posrnule ladje, upirući ih prema ovovremenim izazovima ništavila-isto kao kada su bili u prilici da odvrate zlehudu sudbinu ruske carske porodice Romanovih. U istočnom ruskom bespuću tokom Prvog svetskog rata odred Jugoslovenskog korpusa, tražeći načina da se približi svojim sunarodnicima na Solunskom frontu, zatekao se u Ekaterinburgu u vreme streljanja cara Nikole II od strane boljševičkih prevratnika. Zapis o tome u svom dnevniku ostavio je Kladovljanin Jovan Jovanović:

Kada je ešalon naše vojske vraćen iz Sibira (Čeljabinsk) sa naredbom da ide preko Murmanska, ne preko Vladivostoka kako je bilo planirano, a kojim putem su išli i još dosta drugih, u putu za Murman moralo se ići preko Ekaterinburga. Tu se stiglo i stalo radi snabdevanja sa hranom, baš onog dana kada su vršene pripreme da se ubije car Nikola i njegova porodica. Bilo je to u maju mesecu po starom kalendaru. Vest o ovoj pogibiji stvorila je kod naših vojnika, ili bolje reći nepromišljenih i usijanih glava, sažaljenje i naklonost za intervenciju i spasavanje cara. Nekoliko hiljada dobro naoružanih i organizovanih vojnika, zaista je moglo mnogo na brzinu da učini u sredini nepripremljenih revolucionara za jednu takvu eventualnost. Ali, u slučaju uspeha, da se momentalno spase car, gde bi se onda otišlo van ruske teritorije, na kojoj je već bila vaspostavljena vlast, ne mnogo čvrsta, ali ipak dovoljna da u ovom slučaju otme cara iz ruku naše vojske? A šta bi se posle desilo sa svima nama nije teško proreći…takav poduhvat predstavljao bi samoubistvo i povećanje broja žrtava našeg nastradalog naroda, kao nijednog drugog u tome ratu. Nas nekoliko desetina, koji smo razboritošću štrčali od tih usijanih glava, sa ovakvim razlozima u dugim objašnjenjima, jedva smo uspeli da ih odvratimo od takve smrtonosne akcije i nastavimo put ka svome cilju, a revolucionare da ostavimo na njihovom poslu, u koji niko sa strane nema pravo da se meša'
http://en.wikipedia.org/wiki/Nicholas_II_of_Russia
http://www.eyewitnesstohistory.com/nicholas.htm
http://gatchino.com/literatura/sokolov_n_a
http://www.alexanderpalace.org/palace/yurovmurder.html

Hoće li i danas umirući parobrod Car Nikola biti ostavljen revolucionarima na njihovom poslu ili će Kladovo, Srbija i svet smoći dobre volje i finansijskih sredstava da povrate sjaj brodu kojim se stotine Jevreja upustilo u borbu za bekstvo od nacističkih progona, koji je godinama služio srpskim vladarima za reprezentativna putovanja do brojnih evropskih odredišta, od komunista preimenovan u bordel, a 2005.godine stavljen pod državnu zaštitu kao pokretni spomenik tehničke kulture?

Hoće li?

Videti:
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12802

PEPEO I DIJAMANTI

Kako to i dolikuje gradu nekog graničnog sazvežđa, Drugi svetski rat kod Kladova susreo je svoj kraj 22.septembra 1944.godine povlačenjem nemačke armade pred naletom Marka Mesića i njegove dobrovoljačke jugoslovenske crvenoarmejske brigade. Ono u čemu naočiti hrvatski vojskovođa nije uspeo prilikom opsade Staljingrada, postigao je mnogo kilometara kasnije zaposedajući Kladovo. U prvom slučaju nosio je ustašku uniformu i borio se na strani nemačkih jurišnih snaga u pohodu kroz beskraj ruskih stepa. Drugi put nosio je sovjetsku uniformu sa komunističkim znamenima umesto demodirane lobanje s ukrštenim kostima. Rezultat nije izostao. Sunovrat je preobraćen u uzlet. Ne može se poricati da je do kraja časno zalago svoj život za oslobadjanje Srbije. Zato se ne mora sporiti visoko rusko odlikovanje dodeljeno mu posthumno povodom obeležavanja 60.godišnjice savezničke pobede u Drugom svetskom ratu.
http://www.srpska-mreza.com/library/facts/mesic.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Marko_Mesi%C4%87
http://www.axishistory.com/index.php?id=2158
Drugi slučaj sličnoga veleobrta zabeležen je gestom Njegove eminencije, kardinala Kuharića koji je 40 milona US dolara vredne dijamante, tokom II svetskog rata opljačkanih od Jevreja u Hrvatskoj, prineo na oltar otadžbine ondašnjem dr.Franji Tudjmanu /svojedobno je i on bio osoba sa komunističkim znamenima/, kako bi se, kršeći embargo OUN, nabavilo naoružanje za domovinsku vojsku što će genocid vratiti na ulice Evrope pola stoleća nakon okončanja Hitlerovog Holokausta. http://www.index.hr/vijesti/clanak/zagorceve-dijamante-franji-tudjmanu-je-donio-kardinal-franjo-kuharic/403769.aspx
Ovoga puta žrtve su Srbi. A dijamanti? Kako izveštavaju mediji, njih nijedan ozbiljan trgovac u svetu, gde je veoma jak jevrejski lobi, nije želeo otkupiti. To što i medju njima ima neozbiljnih, ne znači da je neki od jevrejskom krvlju brušenih dijamanata završio na ordenu dodeljenom posthumno Marku Mesiću za zasluge u oslobadjanju Srbije 1944.g.

U MEDJUVREMENU: PUT PRIPADA SVIMA.

TAKO JE GOVORIO TITO

3. Poručujem odavde našim arapskim prijateljima da oni najzad moraju da shvate da je Izrael član OUN, da je to država koja ima svoja prava po Povelji OUN, svoje dostojanstvo, da je to država u čiju realnost treba uključiti i to da iza nje stoji jedna velika sila i da se bez poštovanja tih činjenica ne može voditi nikakva uspešna politika

- Iz govora predsednika Jugoslavije J.B.Tita na narodnom mitingu u Turnu Severinu 16.5.1972, povodom puštanja u rad Hidroenergetskog i plovidbenog sistema Djerdap -

2. Pošto Izrael uporno odbija da prihvati jedno razumno rešenje da bi se postigao pravedni mir, danas ili sutra i tamo možemo biti suočeni sa novim ratnim požarom. A to se ne sme dozvoliti. Niko nema pravo bilo gde u svetu, da dovodi u opasnost svetski mir, da ugrožava bezbednost naroda i zemalja, da svoje interese stavlja iznad prava i interesa drugih naroda, iznad opštih interesa

- Iz govora predsednika Jugoslavije J.B.Tita na narodnom mitingu u T.Severinu 16.5.1972-

1. Sam Zaratustra ipak, zanesen i unezveren, podiže se sa svog sedišta, pogleda oko sebe, zastade u čudu, zapita u sebi šta je to, pribra se, i beše sam. 'Šta to čuh? progovori najzad polako, šta se to sa mnom zbi?' I odmah mu se povrati sećanje, a jednim pogledom obuhvati i shvati sve što se beše dogodilo izmedju juče i danas… Tako je govorio Zaratustra napuštajući svoju pećinu, plemenit i krepak, kao jutarnje sunce kad izlazi iza mračnog stenja

- Tako je govorio Zaratustra, IV i poslednji deo, Znak-

TEŽAK JE TERET PRAZNIH RUKU I NA LEDJIMA SMRZNUTOG DUNAVA

P.S. Ovde leži Leburna,/majstor glumaca, koji/ je živeo, više-manje,/sto godina. Mnogo sam/puta umirao, ali/ ovako nikada

-Replika nadgrobnog natpisa iz IV veka koja će biti pronadjena 2980.godine ispod zidina memorijalnog centra 25.maj u Beogradu-
http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,843306,00.html
http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,903055-1,00.html

ČIJE VREME ZASLUŽUJE SAT ?

… Masudi je sedeo i kockao se, ali je čekao da vidi s kim će se kir-Avram sresti tu, na Djerdapu, trpeći krv i kiše… A ja sam, opet, sedeo tu s njima, jer sam čekao treći deo Hazarskog rečnika…ostajalo je da vidim hoće li se neko pojaviti sa trećim, hebrejskim delom ovog glosara…S Turcima na mestu bitke pojavi se i neki crvenooki mladić sastavljenih povija poput krila. Imao je jedan brk sed, a drugi ridj. Trčao je prašnjavih obrva i brade blatnjave od istekle sline. Ko bi rekao- pomislih gledajući ga- da i njegovo vreme zaslužuje sat! Ali znao sam da je to moj čovek. Uto pade i on kao pokošen i iz ruke mu se rasu torba puna sitno ispisane hartije…
-Milorad Pavić, Hazarski rečnik-
Mladi slikar Igor Vasiljev (1928-1954), sin ruskih emigranata Valentine Kovaljskaje Justinove i Alekseja Aleksejeviča Vasiljeva, na napuštenom parobrodu u zimovniku na Savi nedeljama je sakrivao davljenike da bi naslikao ljubičastu modrinu njihovih naduvenih lica.

Igor Vasiljev, inspirisan sudbinom Dore Kaplan, sa svojim drugovima gimnazijalcima pravio je plan o atentatu na J.B.Tita. Policija je zahvaljujući doušnicima u djačkim redovima otkrila zavereničke namere, ali je aktere pustila uz respektabilnu dozu batina, zbog maloletstva. Nakon tri godine, policija je pokušala ucenjivanjem mladog slikara privoleti da doušničkim zanatom zaradjuje hleb u znoju lica svog. Nagodba je odbijena pa je Igor Vasiljev osudjen na tri godine zatvora. Kaznu je odslužio u KPD Zabela gde je portretisao robijaše i zatvorske radnike. Usmrćen je pod nerasvetljenim okolnostima.
Navedeno prema: B.Mihajlović Mihiz, Autobiografija o drugima, s.53.

Vlast da menjam odnose stvari daje mi vlast i nad vremenom…Vlast nad tim vremenom takodje mi daje sposobnost vaskrsavanja: ponavljajući neki prošli redosled dogadjaja, ja vaskrsavam i prošle pojave. Širenje sfere pojave koja je u mojoj moći jeste ovladavanje većim krugom vremenitosti.
Valerijan Muravjov, Ovladavanje vremenom

INTERREGNUM

I sloboda i zatvor su fragmenti isceljenja: Prema popisu crkava u krajinskom distriktu iz 1735.godine, u kladovski Hram svetog Georgija Pobedonosca ugradjena su vrata, sva napisana ali potiču od zatvora . Najpoznatiji zatočenik slobode u njemu bio je grof Djordje Branković, pero Hazarskog rečnika. Od zatvora Kladovu je začeto ime, od slobode isceljenje, od isceljenja- fragmenti.

Taloženje prašine- Najpre se stvari obavijaju jednim prozirnim omotačem. Pošto su horizontalne površine stvari male, prašine će više da se nataloži izmedju. Posle dužeg vremena, svi predmeti biće pokriveni debelim slojem prašine, tako da će se jedva raspoznavati. Da bi prašina napadala, dovoljno je predmete ostaviti bilo gde na otvorenom mestu, u sobi ili napolju, i ne pomerati ih. Sedim na stolici, dižem se, ostavljam dvojnika, nepokretnog mišljenjem, koji posmatra sebe odlazećeg
- Leonid Šejka, Dnevnik 1955-1960-

MARGINALIJE ANONIMNIH MEMOARA

Onomad, u poljima, video sam jednog koji je spavao raširenih očiju; probudio sam ga da mu ih zatvorim; onda je ponovo zaspao. Kad sam ga video, iduće večeri, prikovanog na jednom krstu, išao sam na prstima da ga ne probudim: oči su mu uostalom bile zatvorene tog puta. Ali treće večeri nisam mogao da odolim njegovom snu skitnice i zaspao sam i ja u svojoj sopstvenoj koži mladića.
-Koča Popović, Nadrealizam & Postnadrealizam-

Poslednji vekovi razvoja jevrejske mistike stvorili su beskrajno upečatljivu i u svesti naroda dopadljivu vrstu 'skrivenog pravednika'. U svakom pokolenju, tako je kazivalo jedno staro predanje iz talmudskih vremena, ima trideset šest pravednika na kojima počiva opstanak sveta. U mističkoj varijanti ovoga stava, oni postaju 'skriveni pravednici', to jest oni su, po prirodi stvari, skriveni za svoje bližnje (a ponekad možda i za sebe same). Niko ne zna, niko ne može da zna ko su ti istinski sveci na kojima stoji svet. Ako bi bila razbijena anonimnost koja je sastavni deo njihove suštine, oni više ništa ne bi značili
-Geršom Šolem, Kabala i njena simbolika-

NEVER OR NEXT TIME

ADA KALE

Čoveku ništa ne promakne tako kao sudbina.
http://www.connectingculture.at/html/index.aspx?page_url=Archiv&Archiv1_Detail=83
Najveća rečna riba na ovom delu Dunava i u njegovim pritokama je som. On može narasti do 3,5 metara dužine i do 165 kg težine. Vrlo je proždrljiv i veliki štetočina. Somove ribari love pomoću bućkala. U crvenu krpu koja u vodi nalikuje na komad mesa, stave trokraku udicu. Udica je vezana za jači povraz, koji ribar spusti ispod ribarskog čamca. Čamac plovi nošen rečnom maticom, ribar jednom rukom drži povraz, a drugom udara po vodi kratkim zasečenim drvom, tzv.bućkalom. Som, razdražen jekom bućkala, kreće u pravcu odakle dolazi zvuk. Ugledavši crvenu krpu, iznad koje ribar tuče po vodi, nasrne na krpu, proguta je, a skupa sa njom i udicu

U svakom slučaju, samo životinje uvek idu pravo i nikada ne gube razum!

-Le Korbizje -

FLORA PRINCIPATUS SERBIAE

Locus classicus: Kladovo

Typus: Kladovo, Pancic 8436, 1868, BEOU!

Taxon full name: Stachys chrysophaea

Čaša 5 zuba, svi zupci podjednaki, zašiljasti, kruničina cev od dužine čaše, krunica oko grotla sa crvenim prugama ili pegama, srednji režanj donje usne obsrcast, lišće jajasto ili lancetasto; biljka od pedi do aršina*

  • Biljka jako promenljiva u odeći, dužini lišća, veličini cveta. U nas ima mnogo varijeteta, može biti i koja odvojita fela, oko Kladova, St.arenaria Herb.Acad;

-Josif Pančić, Flora Kneževine Srbije ili vaskularne biljke, koje u Srbiji divlje rastu. Po analitičkom metodu složio Josif Pančić- Državna štamparija Beograd, 1874, XXXIV+798-

SPOLJAŠNJE VEZE

http://kladovo.istorijasrbije.eu/index.html#home BLOG KLADOVO OD JUČE

http://dunav.istorijasrbije.eu/index.html#home BLOG DUNAV NA GRANICAMA STVARNOG

http://www.menustory.com/receptions/coty/introcoty.htm Kavijar iz Kladova na stolu Predsednika Francuske Republike 8.maj 1956.
http://vids.myspace.com/index.cfm?fuseaction=vids.individual&videoid=40609740 Film ADA KALE
http://www.facebook.com/pages/Kladovo-Transport/145169306623

Napomena: Ova stranica o Kladovu uvrštena je u dokumentarni fond Yad Vashem muzeja u Jerusalimu, kataloški broj 2010-0318E, skupa sa radom Jevreji na severoistočnim granicama Srbije, kataloški broj 2010-0346E

KOMEMORACIJA KLADOVO-TRANSPORT, MAJ 2010

O KLADOVO TRANSPORTU

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License

Subscription expired — please renew

Pro account upgrade has expired for this site and the site is now locked. If you are the master administrator for this site, please renew your subscription or delete your outstanding sites or stored files, so that your account fits in the free plan.