Ivan Ninić
Kirjat Sanz u Nataniji
U Izraelu svi znaju za Nataniju, grad od 200.000 stanovnika, tridesetak kilometara severno od Tel Aviva, na putu ka Haifi. Centar je poljoprivredne oblasti Šaron, sa najvećom zelenom pijacom u zemlji. Postaje i univerzitetski grad. Ali, pre svega je trgovačko i turistiško naselje. Stanovnici Natanije su poreklom iz Severne Afrike, Istočne Evrope i Francuske. Ima dosta naseljenika i iz anglosaksonskih zemalja, naročito iz Južne Afrike.
Poslednjih godina Natanija od male varošice sitnih trgovaca izrasta u kosmopolitski turistički centar sa širokim bulevarima, prijatnim kafićima i poslastičarnicama.
Natanija ima pet gradskih celina: glavni deo grada, prema jugu je – Ezorim, i dalje u tom pravcu - Nordau.
Sa istočne strane puta Tel Aviv –- Haifa nalaze se industrijske zone, nova i stara, koje sve više postaju veliki tržni centri. Još dalje ka istoku, prema Teritorijama i arapskom gradu Tulkaremu, podignuta su nova stambena naselja.
Medjutim, kada se razmišlja o Nataniji retko kome pada na um da je taj grad jedan od četiri značajnih hasidskih centara u Izraelu, pored Mea Šearima u Jerusalimu, Bnei Braka kraj Tel Aviva i Cfata na severu. Naselje ortodoksnih Jevreja u ovom primorskom gradu se zove Kirjat Sanz.
Prema kazivanju Harija Rabinovicza, dobrog poznavaoca hasidizma, rabi Jekutiel Juda Halberstam, osnivač Kirjat Sanza, prvi put je posetio Izrael 1954. godine. Stigao je iz Sjedinjenih Država u nameri da nadje mesto u Svetoj zemlji, pogodno za novo naselje hasida. Ben Gurion mu je predložio da to bude negde u Negevu, ali se rabi odlučio za Nataniju, zbog prijatne lokacije kraj morske obale koja je u to doba bila naselje u nastajanju. Gradonačelnik Oved Ben Ami mu je ponudio prostor koji je bio naseljen doseljenicima iz Belgije. S obzirom da je rabi Jekutiel Juda izdanak čuvene hasidske porodice Sanz, kraj dobija ime Kirjat Sanz. Kamen temeljac je postavljen 4. marta 1956. godine (21. Adara 5716) uz veliku hasidsku proslavu.
Akcija Sohnuta, nakon osnivanja Države Izrael, da dovede što više Jevreja u Izrael, nagnalo je i ortodoksne Jevreje da intenzivnije nasele novu državu, bojeći se da ona ne izgubi svoj jevrejski karakter u verskom pogledu.
Sedamdesetih godina u celoj Nataniji se otvaraju brusionice dijamanata. Stanovnici Kirjat Sanza, striktno se držeći verskih obaveza, nalazili su vremena da zadovolje i svoje zemaljske potrebe, sledeći novu zanatsku orijentaciju ostalih delova grada. Menhetenske prodavnice dijamanata u velikoj su meri bile snabdevane iz brusionica sa mediteranske obale Svete zemlje.
Rabi Jekutiel Juda Halberstam potiče iz dinastije Sanz u zapadnoj Galiciji. Ona je nastala u malom mestu zvanom Nowy Sacz. Rabi Hajim ben Leibiš Halberstam (1793-1876) promenio je tom mestu ime u Sanz, nazvavši ga po porodici iz koje potiče. Poslednje slovo "z", trebalo je da podseti na reč zadik, što znači pravednik, čime je hteo da odredi karakter svom naselju.
Tokom 46 godina života u mestu Sanz, zahvaljujući rabi Hajimu, naselje je steklo reputaciju vodećeg hasidskog grada u celoj Galiciji. Pisao je halahička dela, komentare Biblije, pod naslovom Divrej Hajim.
Dinastija Sanz je bila pravi rasadnik hasidskih hahama, mnogih mudrih rabinskih glava. Jedan od sinova rabi Hajima, rabi Baruh, oženio se ćerkom rabi Jekutiela Jude Teitelbauma, ujedinivši tako dve moćne hasidske porodice koje su bile u srodničkim vezama i sa čuvenim familijama Siget i Satmar.
Rabi Jekutiel Juda, osnivač natanijskog hasidskog naselja, dobio je ime po dedi sa majčine strane. Rodjen je 1904. godine u mestu Rudnik, a bio je rabin u Klausenburgu, poznatijem kao Koložvar ili Kluž.
Zahvaljujući izvanrednim duhovnim sposobnostima stekao je veliku reputaciju kao dinamičan i vredan rabin. Energija ga nije napustila ni kada je nacizam zamračio nebo cele Evrope. Pomagao je ljudima koliko god je mogao, ali nije uspeo da uradi mnogo. Posle madjarske aneksije Transilvanije 1940. godine i koložvarski Jevreji, zajednica od oko 17.000 duša, doživeli su sudbinu ostalih svojih sunarodnika u Madjarskoj.
Rabi Jekutiel Juda je izgubio ženu i desetoro dece u paklu Aušvica. Jedanaesto je umrlo od tifusa. Sam je nekim čudom preživeo rat.
Posle Holokausta rabi Jekutiel Juda se svom svojom energijom posvećuje izgradnji razrušenih hasidskih zajednica. Osnivao je košer kuhinje, ješive, religiozne centre za devojke. Otputovao je u Ameriku da od tamošnjih hasidskih zajednica skupi sredstva za obnovu hasidizma u Istočnoj Evropi. Medjutim, promenjene političke prilike u njegovom starom kraju, nakon Drugog svetskog rata, onemogućile su ga u namerama. Doselio se u Viljemsburg, hasidski deo Bruklina u Njujorku. Osnovao je naselja Sanz u Meksiku i Kanadi. Kada je Nahum Goldman, predsednik Svetskog Jevrejskog Kongresa, u oktobru 1951. pozvao ortodoksne Jevreje da se priključe osnivanju Claims Conference, rabi Jekutiel Juda je bio jedan od retkih ortodoksnih rabina koji je prihvatio taj apel.
Ukorenivši svoj drugi život u Sjedinjenim Državama, ovaj hasidski vodja uvek je naglašavao da mu je srce u Izraelu. ^esto je znao da pominje svog dedu-ujaka rabi Ezekiela iz Sieniawa, koji je 1869, nakon posete Erec Izraelu, govorio: "Ako čovek voli Erec Izrael, on mu postaje prijatelj, najbolji prijatelj kojeg čovek može da poželi."
I tako je rabi Jekutiel Juda Halberstam, pamteći tu izreku, u svojoj 50. godini života, stigao u Izrael 1954. godine i osnovao još jedno naselje u čast dinastije Sanz.
Most, oktobar 2003.