Kad Jevreji Hoce Drzavu

"KAD JEVREJI HOĆE DRŽAVU"
članak iz zagrebačkog "ŽIDOVA" od 24.9.1937. iz pera Živojina Balugdžića, prenesen iz "Srpskog književnog glasnika".
»Mržnja je bila česta vrlo važan činilac pri stvaranju verskag, nacionalnag i staleškog zanosa. Kroz vekove je mržnja prema Jevrejima služila kao osnava hrišćanske poduzimljivosti. U novije vreme ta mržnja se ispoljava naročito u privrednom i nacionalnom pravcu… Antisemitizam pokušava mržnjom prema Jevejima da prikrije sve nezgade sadašnjice… Ukoliko te nezgode samim razvojem društvenih i međunarodnih odnosa postaju veće, utoliko se i antisemiti trude tu mržnju da povećaju… Pod pritiskom te mržnje koja se od sedamdesetih godina prošlog veka naročitim organizacijama širi po Evropi, razvija se i među Jevrejima želja za pribiranjem. Tačno pre četrdeset godina održan je u Bazelu zbor jevrejskih predstavnika iz celoga sveta koji su pokušali da odrede svoj stav prema antisemitizmu… Na zboru - prvom cionističkom kongresu - došle su do izražaja dve struje, kao posledice dvaju shvatanja o položaju Jevreja u svetu. Prema jednom shvatanju koje je zastupao Ahad Haam, Jevreji treba da stvore veliku kulturnu zajednicu, čiji bi zadatak bio da podržava i brani interese njihove svuda, a naračita kad sviju vlada u zemljama u kojima oni žive. Ta bi zajednica pribirala i novčana sredstva za morlno i materijalno podizanje jevrejskog življa. Sva poduzimljivast ove moćne organizacije koja bi obuhvatala Jevreje iz celoga sveta, ograničila bi se u stvari na suzbijanje onog antisemitskog napona koji je u to vreme strujao po Evropi. Hercl je nasuprot tame shvatanju prihvatio onu tradicionalnu težnju Jevreja da se vrate u svoju postojbinu iz koje su pre toliko vekova bili prognani. Cion, sveto brdo jerusalimsko bila je meta težnji i one su u svima svetim pesmama jevrejskim dolazile da izražaja. Po Herclu, Jevreji Ne smeju ostati samo kulturna zajednica. Oni moraju pastati politički činilac u međunarodnim dagađajima. Za to je potrebno da imaju svaju otadžbinu kojom bi nezavisno upravljali u interesu svoje braće po svim stranama sveta… Punih deset godina, sve do svetskag rata izgledale su namere Herclove lišene svake stvarnije podrške. U stvari Cionistički savez stajao je u vezi sa svima vladama i sve su one sa mnoga pažnje i predusretljivosti pratile njegav rad. Posledica te veze bila je čuvena izjava predsednlka engleske vlade Balfura… od navembra 1917… Ova Balfurava, izjava paslužila je za osnovu pregavora koji su se vodili u Parizu oko davanja Engleskoj mandata nad Palestinom… Suštinu pravila (o mandatu) koje je Savet Društva naroda potpisao u Londonu 24. jula 1922. činio je zahtev da se u Palestini stvori ognjište za Jevreje. Sama reč „ognjište” bila je međutim suviše neodređena… Punih petnaest godina trudila se engleska vlada da izmiri dve težnje koje su joj pravilima nametnute. To znači da Jevrejima omogući stvaranje ognjišta, a da se pri tam ne ogreši o prava i privilegije koje su Arapi uživali. Napori su bili uzaludni i razbili su se o nepomirljivo držanje i jednag i drugag dela tamošnjeg stanavništva. Sa puno nepoverenja i mržnje gledali su Arapi nadiranje Jevreja u te krajeve koje su tamošnje efendije smatrale kao vrlo zgodnu sredinu za iskorištavanje seljaka. Ova naseljavanje Jevreja je arapskoj vlasti izgledalo utoliko nezgodnije, što su useljenici, većinam radnici, donosili sobom i izvesne poglede na odnase među staležima koji se nisu nimalo slagali s tradicionalnim odnosima arabljanskim… Obe strane se pozivaju na obećanja koja im je u početku rata dala engleska vlada. Mek-Meon koji je za vreme rata vodio pregovore sa arabljanskim vođom Huseinom tvrdi u pismu upućenom, Tajmsu da on Palestinu nikad, nije smatrao za deo onog carstva koje je Arabljanima obećano kao naknada za pomoć protiv Turaka. Sin Huseina, emir Abdula, uputio je međutim ovih dana memoar engleskoj vladi kojim pokušava da dokaže da je prema dokumentima koje ima, trebalo i Palestina da pripadne Arabljanima … I dok se tako na sve strane raspravlja na koji način doći bez trzavica do jevrejske države, antisemitski listovi upućuju poziv na nova pribiranje snaga u pravcu suzbijanja jevrejske opasnasti. Oni su uvereni da će država koju Jevreji sebi izvojuju u Palestini, ma kako bila mala i neznatna, ojačati otpornost jevrejskog življa u svim ostalim zemljama.”

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License