Judita Salgo Radni Dnevnik

Judita Šalgo
Sudbine ličnosti i naroda
Radni dnevnik 1967-1996.

Skoro trideset godina stalo je samo na manje od trista stranica štampanog teksta. Ipak, ovaj „Dnevnik“ je, uslovno rečeno, karika sa njenom knjigom, „Hronika“, objavljenom takođe post-humno 2007. godine.
Prošlo je šesnaest godina od kada Judita Šalgo nije sa nama, a da jeste, imala bi sedamdeset i jednu godinu. Da bismo započeli priču o nastanku „Radnog dnevnika 1967-1996“, u skorašnjem izdanju „Dnevnika - Novine i časopisi“, moramo se podsetiti njene biografije, jer osobe koje se spominju u knjizi, dolaze upravo iz najranijih dana njenog života.
Kao Jevrejin, na početku rata njen otac, komunista, biva interniran u logor u Baji, a zatim u Rusiju gde je ubijen 1942. godine u Donu. Već sledeće godine i njena majka je odvedena u logor Bergen-Balzen, dok je Judita ostala u Malom Iđošu kod tetka Anuške. Tek kasnije, po povratku iz logora, majka se preudaje za Ladislava Šalgoa i Judita biva ponovo u krugu porodice.
Upravo ta tema, Jevreji i Izrael, biće često na stranicama njenog „Dnevnika“. - Međutim, ni-kada Judita Šalgo nije decidirano odredila nijedan svoj umetnički tekst kao jevrejski - ustvrdiće Dragana Beleslijin. - Ipak, tek sa temeljnim čitanjem „Dnevnika“, naslućujemo šta je autorka želela, pa čak i to da napiše jednom jevrejski roman, tekst, likove itd.
Skoro trideset godina stalo je samo na manje od trista stranica štampanog teksta. Ipak, ovaj „Dnevnik“ je, uslovno rečeno, zaokružena karika sa njenom knjigom „Hronika“. Pažljivim sledom događaja, pored ostalog, može se pratiti književni put autorke, jer u času kada je počela pisati dnev-nik, imala je objavljenu tek prvu knjigu - „Obalom“.
Kada bi ukratko trebalo reći o čemu, ili o kome sve piše Judita Šalgo, prvo se učini da je spisak ljudi i događaja obiman i golem, a potom se zapitate gde su drugi ljudi koje je zasigurno sre-tala, predeli kamo je odlazila, koliko je razno-vrstan ili skučen bio njen život. O Tribini mladih gde je radila piše sažeto i šturo, više o poslu kao "gutaču vremena", ili o još ranijem periodu, 60-ih godina kada je kao urednica TV bila suspendovana sa posla. U drugom delu knjige, više će teksta posvetiti radu u Izdavačkom preduzeću Matice srpske, a dosta sažeto o radu u Izvršnom savetu za kulturu grada Novog Sada. Pokatkad, čini se da je bila iscrpnija tek onda kada se nađe u problemima, preprekama, ili kada je u pitanju gubitak posla. Ali i o porodičnim prilikama i neprilikama. Piše o brizi oko majke, o njenoj bolesti, zamerkama (preispitujući se zašto ju je ostavila za vreme rata), mada je i sama znala da joj je taj rastanak značio spasenje. Mnogi Novosađani, pa i Beograđani spomenuti su u dnevničkim zapisima Judite Šalgo, zato je knjiga vredna kao dragoceni dokument jednog vremena.
R. G. P.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License