Jos Jedan Susret Posle Vise Od Cetrdeset Godina

Džek Gunz, poreklom iz Subotice, bio je za vreme drugog svetskog rata prinudno odveden na rad u Borski rudnik zajedno sa oko 6.000 Jevreja. U rudniku je proveo oko 20 meseci. U jesen 1944. godine, kada su se Narodnooslobodilačka vojska i Crvena armija u oslobodilačkom naletu približavali i Boru, naređena je evakuacija. Velika kolona zatočenika krenula je ka Beogradu da bi odatle produžila dalje na sever. Bio je tu i dvadesetogodišnji Gunz. Uz maltretiranje i stradanje uz put, kolona se kretala u neizvesnost. U blizini Beograda, Gunz se sa jednim drugom neprimetno izvukao iz kolone i prikrio. Uz pomoć seoske zaprege, na koju su se popeli i prikrili, nepoznati mladi seljak odvezao ih je u selo Ritopek, sakrio i nekoliko nedelja prikrivao u kući, sve dok nisu oslobođeni Beograd i okolna mesta. Gunz i njegov prijatelj su zahvaljujući tom nepoznatom seljaku bili spašeni od smrti (najveći broj iz ove kolone pobijen je u ciglani kod Crvenke).

Džek Gunz, trgovački putnik, danas sa porodicom živi srećno u Londonu. Sva njegova nastojanja da pro-nađe svog spasioca ostala su dugo vremena uzaludna. Najzad, su pro¬šle godine u jesen beogradski listovi »Večernje novosti« i »Politika ekspres« objavili ovaj događaj, o kome je neposredno obaveštena i Mesna zajednica u Ritopeku. Mobilisana je i organizacija Saveza boraca.

Rezultat nije izostao: spasilac se javio. Džek Gunz je doleteo zajedno sa suprugom i mnogim poklonima.

Susret 20. avgusta u Mesnoj zajednici u Ritopeku i u domu spasioca Vladimira Sapundžića, danas uglednog zemljoradnika i domaćina, bio je srdačan. Posle 43 godine, dva čoveka su se pogledali, nisu se prepoznali, rukovali su se i zagrlili. Po nekim karakterističnim pojedinostima, njihova kazivanja o događaju su se podudarila. Obostrani zaključak bio je jasan: bili su sigurni da su se susreli spasilac i spašeni.

Sve drugo bilo je po dobrom starom srpskom običaju i gostoprimstvu. Ručak i ćaskanje. Gunz je podelio poklone za trajnu uspomenu i sećanje.

Vladimir Sapundžić je zaslužio Medalju pravednika. Spasao je dva života. Džek Gunz je otputovao smiren. Umirio je svoju savest jer je lično stegao ruku i zahvalilo pravom čoveku za spas u pravom trenutku, uz obećanje da će opet doći u Ritopek. Koliko su ratni događaji i ljudske sudbine teški, različiti, kobni ili srećni! Samo da je bilo više ovih poslednjih!

A. L.

Jevrejski pregled, 9-10, 1987

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License