Jelenka

Најпознатији хајдук у регији Ђердапа у 19. веку био је Гица, првобитно најамник владара Аде Кале, Реџеп Аге, који је његову сестру држао у свом харему.

Марта 1813.године Карађорђе је пристао да Гица пређе на српску страну Дунава и буде му савезник.

Гица се населио у Кладову, јер је ту 1811. оженио Јеленку, покрштену Туркињу из харема Миленка Стојковића.

Ова жена изузетне лепоте деценију касније постаће највећа миљеница владара Србије Милоша Обреновића и мајка његовог сина Гаврила/по некима Тодора/.

По захтеву Милошевом, Јеленка је јануара 1822.године дошла у његов престони Крагујевац, јер је овде потребна због обученија Петрије, кћери Господареве у женским пословима.

Нареднога лета Милошева љубимица нашла се у својству тумача приликом посете књегиње Љубице Обреновић жени бившег адакалског Абдулрахман паше, сада везира београдског, јер је знала језике њене, турски и влашки.

Након три године Јеленка се појављује у јавности као Милошева друга жена и мајка Гаврила Обреновића.

Још увек фатално лепа, 1834.године удала се за др.Теодора Хербеза (1790-1866), попечитеља/министра народних финансија књажевства српског, државног саветника, потпуковника, члана савета, заменика председника…

О њој је Ђорђе Милосављевић написао роман ЂАВО И МАЛА ГОСПОЂА, објавила ИК Scatto Publishing Београд

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7254

http://www.rastko.rs/rastko/delo/12985

МИХАИЛО ГАВРИЛОВИЋ: Јеленка је била Туркиња. Као девојчицу заробио ју је у Првом устанку Миленко Стојковић при освајању Рама, и покрстио. Миленко је живео као какав паша; он је био направио прави харем, у коме је било много лепих жена, девојака и девојчица, поглавито Туркиња, које су остале на милост и немилост Срба кад су им оно побили мужеве, очеве и браћу у Београду почетком 1807.године. Када је 1811.године Миленко био истеран из Србије он ликвидира и свој харем, распустивши ту женску чељад. Тако је и Јеленки остало да гледа шта ће, и најзад се уда у Кладову за Влаха Гицу хајдука, који се после Другог устанка настани у Курјачи у пожаревaчкој нахији. Године 1816. Гица с Јеленком оде у Видин и потурчи се, пређе с њом у Ниш а одатле у Румелију где је хајдуковао у друштву с крџалијама. Ту га негде Јеленка и напусти, врати се његовој родбини, где најзад и Гица дође. Али Гица није могао дуго мировати. Годионе 1820 он се одметне опет у хајдуке задајући Милошу грдне неприлике. Најзад гоњен од српских власти пребегне у Влашку где се прославио као један од највећих разбојника, а његова је жена остала у Србији да се прослави својим љубавним авантурама. Из једнога писма од 22.јула 1820. видимо да је Милош био наредио да му се пошљу сви сродници Гицини у Крагујевац, и он пише Марку Абдулићу под тим датумом како одпушта Гицину жену и све сроднике Гицине, под тим уговором да мајка и жена пребуду у Пожаревцу да даљега решенија. Шта је било с њом даље не знамо, тек видимо да јe у јануару 1822. била у Панчеву, где је имала удату сестру или неку блиску рођаку… Јеленки се полoжај утврдио код Милоша кад му је у марту 1826. родила сина који је на крштењу добио име Гаврило. Од тога времена она је управо друга Милошева жена и показивала се јавно уз њега. Јеленка или Мала госпођа живела је стално у Крагујевцу, док је Љубица са децом живела у Пожаревцу и Београду, где их је Милош обилазио с времена на време. Живот Гаврилов угасио се 30.1.1828. у Крагујевцу…И после Гаврилове смрти Јеленка је остала у истој милости код Милоша.

Хајдук Гица

Хајук Гица живео је почетком 19.века, до 1821.године. Он је у своје време постао чувен по хајдучији коју је спороводио поглавито у крајевима североисточне Србије. Не зна се поуздано одакле је Гица био родом, али пошто је доста времена живео у селу Курјаче, у пожаревачком крају, сматра се да је пореклом одатле. Имао је браћу Крачуна и Радукана, који беху познати трговци у варошици Раму. Сам Милош Обреновић гледао је да са њима успостави ближе пријатељске односе, па је у том циљу покушао да Стевчу Михајловића ожени Радукановим ћерком Ружом. После сличних настојања, Милош је успео да свога посинка Вулета Глигоријевића, познатог поречког кнеза, ожени Крачуновом ћерком Станијом. Ова Станија је после дуго година живела при кнежевом двору у Крагујевцу…Гица је учествовао у Првом српском устанку као борац у војсци Миленка Стојковића, свог ближег земљака из места Кличевца, недалеко од Курјаче и од Рама. Миленко је са својом војском напредовао поред Дунава, освојио Пореч и доспео до Кладова, где је успоставио везу са руским трупама генерала Исаијева. Из тога произилази да је Гица учествовао у битци на Штубику и у борбама око Кладова. Када је Миленко прешао дефинитивно у Влашку 1811. године и распустио онај харем женскиња о којем говори Вук Караџић, да га је водио уза се, онда се Гица оженио једном од тих жена, Јеленком, која је узета као заробљеница у Раму. Са Јеленком се он настани у Курјаче после Првог српског устанка. Али након неког времена, у другој половини 1816, Гица напусти село и, повевши са собом Јеленку, оде у видински крај где је успешно хајдуковао. Зна се да је после тога живео извесно време у Нишу, одкале је отишао чак у Родопске планине и тамо хајдуковао у друштву с крџалијама. У Србију се вратио 1820.г….Убијен је у Видину 1821.г…Јеленка је 1821.г. боравила са Гицином мајком у Верчерови, Влашка, одакле је пребелга у Панчево. Кнез Милош довео ју је 1822.г. у Крагујевац…

-Сава Јанковић, Хајдук Гица, Развитак бр.3, Зајечар 1967.г, с.81-84.-

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License