Izlozba O Hitleru Malo Zala Mnogo Istorije

Izložba o Hitleru
Malo zala, mnogo istorije

Može li se Adolfu Hitleru posvetiti izložba? Do pre nekoliko godina ovakva ideja bila je nezamisliva.
Ipak, sada je u Berlinu, u Nemačkom istorijskom muzeju otvorena izložba "Hitler i Nemci".

Pogled vam se stalno vraća na njegov lik. Nema izražajno lice, ali to već odavno znamo. Buljave oči na zatvorenom, nepokretnom licu pripadaju ikonografiji proteklog veka. Čovek gleda i gleda… prilazi fotografiji, ali u stvari, ne vidi ništa. Samo pozu. Nijedan fotograf nije uspeo da se približi Hitleru i napravi istinski, istraživački portret, ne postoji takav dokumentovan pokušaj.
Ali, on nas na izložbi u Berlinu neprestano gleda. Biste, slike, fotografije, karikature. Možemo li mi, rođeni posle Drugog svetskog rata da mu priđemo bliže? Hans Otomajer, rođen 1946. godine, direktor Istorijskog muzeja u Berlinu kaže: „Moram da pazim da ne sedim svako veče pred televizorom do jedan sat i gledam filmove sa Hitlerom i Musolinijem, Drugi svetski rat fascinira.“
Mi se do danas pitamo, kako je moguće da jedan tako običan čovek poput Hitlera razvije takvu harizmu i za sobom povede milione ljudi? „Bio je ekstremno bizarna ličnost, osuđeni kriminalac, skitnica, višestruki ubica, bez fascinacije, nije bio lep, nije izgledao arijevski, u prvi plan je dospeo zahvaljujući svom glasu.
"Mesar iz predgrađa Beča"
Kustos izložbe u Berlinu Klaus Jiren Zembah, rođen 1933. godine, seća se kako su Nemci reagovali na Hitlera, Geringa i Gebelsa: „Prvi je govorio Hitler, bio je odvratan, lajao je, za mene je Hitler bio mesar iz predgrađa Beča. Zatim je govorio Gering, on je bio tribun. Treći je nastupio Gebels, on je govorio književni nemački i imao je bogat rečnik. Bio sam dete i to je na mene ostavilo veliki utisak. Slično je bilo i kod ostalih ljudi. Jedni su voleli Hitlera, jer je bio tako glasan i običan kao i oni sami, Gering je za vojnike predstavljao pravog junaka, a za intelektualce je Gebels bio pravi govornik“.
Izložba ne provocira
Možda su organizatori izložbe trebalo da se usredsrede na javne nastupe Hitlera i njegovih saradnika ne bi li na taj način uspeli da objasne njihovo delovanje na mase. Nisu se usudili. Njih je u manjoj meri interesovao uticaj samog Hitlera, a mnogo više takozvana „nacionalna zajednica“ i ono što je masu držalo ujedinjenu. Jedna stvar je sigurna: većina Nemaca se rado prilagodila novim uslovima. Oni nisu hteli da budu uključeni, uključili su se sami.
Na ovoj izložbi posetioci mogu mnogo toga da nauče o narodu, ali malo o Hitleru. Na izložbi je suviše istorije društva i diktature. Čini se da je organizatore napustila hrabrost na pola puta, suviše su uzeli k srcu pitanje da li je uopšte dopušteno praviti ovakvu izložbu. Provokaciju bi predstavljala izložba na kojoj bi Hitler bio predstavljen u svim aspektima zla. Takva izložba bi nas odvela dalje od ove politički i istorijski korektne izložbe.
Autori: V. Balzer / Ž. Bašić
Odg. urednica: I. Ivanović DW

NEKAD I SAD Godina 1 Broj 6 Novembar/Decembar 2010

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License