Istina O Sumarickoj Tragediji

Istina o šumaričkoj tragediji
Oktobra 1941. u Kragujevcu i okolnim selima streljano 2.796 ljudi, a priča o sedam hiljada ubijenih potekla od prote Dragoslava Veličkovića koji je, kao i mnogi drugi, bio potresen stravičnim događajima, kaže za „Politiku” profesor istorije Staniša Brkić

Kragujevac – Posle četvrt veka bavljenja šumaričkom tragedijom, profesor istorije i viši kustos u kragujevačkom Spomen-muzeju „21 oktobar” Staniša Brkić završio je knjigu „Ime i broj”. Rukopis se nalazi u štampariji, a pre objavljivanja, autor za „Politiku” govori o, za mnoge zapanjujućim, ključnim podacima koje, kako sam kaže, prikuplja još od 1982. godine.– Nisam jurio broj, već podatke o streljanima. Prikupljao sam sve što se moglo prikupiti, po arhivama, od svedoka tragedije, rodbine ubijenih. Broj se sam pojavio. Oktobra 1941. u Kragujevcu i okolnim selima streljano je 2.796 ljudi. Za toliko ljudi postoje podaci. Oni su različitih nivoa, a minimum je bio da postoji ime, prezime, godina i mesto rođenja – kaže Brkić. Broj nije konačan, napominje Brkić, ali „to više nije pitanje stotina, već jednog ili dva imena”, dodaje ovaj profesor istorije.
Gotovo sedam decenija posle tragedije, autor knjige „Ime i broj” otkriva kako se došlo do cifre od 7.000 streljanih.– Obično se misli kako je broj od 7.000 ubijenih – komunistička tvorevina. Pogrešno. Prvi pomen tog broja nalazimo u mineju stare crkve, bogoslužbenoj knjizi za oktobar. Na sam dan tragedije, ili nekoliko dana posle, prota Dragoslav Veličković zapisao je da je streljano 7.000 Kragujevčana. To je bio njegov prvi utisak, a utisak je morao biti strašan – veli Brkić i objašnjava šta se potom dešavalo.
Svedočenje pod utiskom
Prema njegovim rečima, teško je bilo odupreti se utisku da je pobijeno mnogo ljudi.– Načelnik bezbednosti Dunavske banovine Danilo Mihailović, tvrdi kako Nemci lažu da su streljali 2.300 ljudi i kaže da je, prema njegovoj proceni, ubijeno između 7.100 i 7.300 građana. To kaže nekoliko dana posle tragedije i u svom izveštaju napominje da je obišao Kragujevac uzduž i popreko. Posle rata, na suđenju u Nirnbergu, Živojin Jovanović, jedan od onih koji su preživeli streljanje, svedoči kako je u Kragujevcu ubijeno, takođe, 7.000 ljudi. Svoj utisak je, kako stoji u zapisima sa suđenja, zasnovao na crnim barjacima i broju panaija koje su dan posle streljana donete u crkvu. Tako se ta priča širila – kaže Brkić i dodaje da „ne postoji kritičan momenat kada je postala zvanična”.
Sa druge strane su, veli ovaj profesor istorije, zvanični dokumenti. A najprecizniji su, kaže Brkić, oni koje je iznela posleratna vlast.– Posle osam meseci istraživanja zločina, kada je tokom 1944. i 1945. saslušano na stotine članova porodica ubijenih, Državna komisija za istraživanje zločina okupatora i njihovih pomagača, 12. jula 1945, šalje svoj izveštaj u Beograd, a u njemu stoji da je, prema prikupljenim podacima, ukupan broj streljanih 2.324. U šturim podacima nemačke komande pominje se broj od 2.300. U svom izveštaju od 27. oktobra to kaže i major Paul Kenig, koji je rukovodio odmazdom.
Brkić smatra da je povećavanje broja nastradalih bilo pogubno i po žrtve i po istoriju.– Od sedam hiljada ubijenih je napravljen mit, on je doveo do gubitka identiteta žrtava, a svako ko je hteo da istraži ovaj zločin, susreo se sa nepremostivom preprekom. Jednostavno, nije bilo imena i prezimena kojima bi se popunila ova cifra. Zato su mnogi istoričari odustajali – veli Brkić.
Jedno od pitanja na koje je pokušao da odgovori autor knjige „Ime i broj” jeste i „zašto su Nemci streljali više nego što je planirano”.
On polazi od događaja na Dumači, lokalitetu između kragujevačkih sela Ljuljaka i Brzana, gde su partizani i četnici, 16. oktobra 1941, u zajedničkoj raciji ubili devetoricu i ranili 27 nemačkih vojnika.– Jedan nemački vojnik je kasnije preminuo, ali ako je bilo 100 za jednog ubijenog i 50 za ranjenog, što je bio i zvanični proglas nemačke komande, otkud 2.796 – pet stotina ljudi više nego što je planirano. U nemačkim izveštajima kaže se da je bilo i pokušaja bekstva zarobljenih, da su neke grupe uspele da se izvuku i da je u tom metežu došlo i do pogibije vojnika. U jednom izveštaju stoji da je poginulo nekoliko nemačkih vojnika, a u drugom da je život izgubilo dvoje. To je, prema podacima do kojih sam došao, moglo izazvati bes kod kapetana Frica Fidlera, koji je rukovodio streljanjem u selima Maršić i Ilićevo. Ne mogu da tvrdim da je zbog toga ubijeno više ljudi nego što je predviđeno, ali ovo je logična pretpostavka – kaže Brkić. Odmazda zbog „bandita”
Streljanja su počela 19. oktobra u selima oko grada, pošto je krajskomandant Oto fon Bišofshauzen, kako navodi Brkić, smatrao da se „tu kriju banditi”. Odmazda u Kragujevcu usledila je nakon što je nemačka komanda uvidela da po selima ne može da sakupi dovoljan broj ljudi.– Prva streljanja u Kragujevcu su se dogodila 20. oktobra uveče. Na stratišta su odvedeni Jevreji, nacionalisti i simpatizeri komunista. U tom zločinu su svoju ulogu odigrali i ljotićevci, koji su hapsili ljude. Glavni čin zločinačke odmazde odigrao se sutradan, 21. oktobra.
Prema podacima koji će biti objavljeni u knjizi „Ime i broj”, Nemci su pogubili četrdesetoricu dečaka, uzrasta od 11 do 15 godina, 261 srednjoškolca i 16 mladića između 19 i 21 godine.
Najmlađi je, kaže autor knjige, bio Dragiša Nikolić. Imao je 11 godina i 11 meseci.
Brane Kartalović
objavljeno: Politika, 30.05.2007.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License