Intervju Gerson Kaponi

INTERVJU, GERŠON KAPONI Predsednik udruženja jugoslovenskih Jevreja u Izraelu

INTERVJU, 14. SEPTEMBAR 1990.

Dragan Tanasić

Izlazak iz amnezije

Izraelski građani osećaju veliku naklonost prema Jugoslaviji, a razloga za to ima više. Prvo, osim u Hrvatskoj, u ostalim delovima Jugoslavije, a posebno u Srbiji, nikada nije bilo antisemitizma. Drugo, 1948. godine, kada je osnovana država Izrael, Jugoslavija je bila medu prvim zemijama koja ga je diplomatski priznala i koja ga je pomogla u njegovom oslobodilačkom ratu

Sretao sam mnoge jugoslovenske iseljenike i slušao kako, i pored nekih zamerki, sa simpatijama govore o svojoj otadžbini. Nikada, medutim, nisam sreo osobu koja s tolikom toplinom govori o Beogradu kao Geršon Kaponi, advokat iz Tel-Aviva. U njegovom životu, do aprila 1941. godine, kako sam kaže, sve je bilo divno. Rastao je u imućnoj jevrejskoj porodici, bez ijednog nesporazuma sa svojim sugradanima na Dorćolu. I detinjstvo, i osnovnu školu „Janko Veselinović", i Prvu mušku gimnaziju pamti samo po prisnim odnosima.

A onda se, u aprilu 1941. godine, iz osnova, sve izmenilo: Nemci su okupirali Beograd i vrlo brzo počeli masovno uniš-tavanje Jevreja. U kamionima - gasnim komorama, počeli su svoje zastrašujuće eksperimente, koje će kasnije usavršiti u poznatim koncentracionim logorima.

Zahvaljujući hrabrosti direktora Prve muške gimnazije Spasenija Price - koji je Geršonu Kaponu, učeniku petog razreda, mojsijeve vere, izdao novu dačku knjižicu na ime Georgio Kaponi, rimokatoličke vere - uspeo je sa porodicom da pobegne u Italiju, a posle njene kapitulacije i u tadašnju Palestinu.

U znak zahvalnosti svom direktoru Kapon je zadržao slovo ,,i" i od tada živi pod prezimenom - Kaponi. On je danas ugledni telavivski advokat i predsednik Udruženja jugoslovenskih Jevreja. Pre toga je obavljao dužnost pomoćnika i zamenika državnog tužioca Izraela. Veoma mnogo je doprineo organizaciji „Nedelja Srbije u Izraelu", a najzaslužniji je za susret istaknutih predstavnika srpske i jevrejske inteligencije, poreklom iz Jugoslavije.

- Udruženje jevrejskih doseljenika iz Jugoslavije organizuje svake godine susret svojih članova. Ti skupovi su fakultativni, što znači da na njih dolazi svako ko želi. Ovaj susret je bio bitno drugačiji. Još kada smo gospodin Dušan Mihajlović, potpredsednik srpske vlade, i ja planirali ovaj sastanak bili smo svesni da to ne sme da bude nikakav piknik. A ako bi se sastalo 450 Ijudi iz jugoslovenske delegacije i nekoliko hiljada naših gradana, to onda ne bi mogla biti nikakva prilika za ozbiljan razgovor, već običan vašar. Zbog toga smo odlučili da taj susret bude - susret elita dveju inteligencija - srpske i jevrejske. I prilika da se na miru razmene ozbiljna mišljenja o sudbini naših naroda. Istovremeno smo želeli da naši gosti iz Srbije uvide koliko su Jevreji iz Jugoslavije ovde cenjeni i koliko su privrženi svome zavičajii. Takode, želeli smo da se naši gradani podsete koliko veliku dušu ima srpski narod.

Vi ste i sami videli s kojim su uzbuđenjem Izraelci slušali gospodina Mihajlovića i kako su mnbgi plakali dok je govorio akademik Dobrica Cosić. Svi ćemo pamtiti reči koje su nam tada uputili.

Kao i sa drugim Jevrejima, razgovor sa Kaponijem, spontano, počinje pričom o prvim danima u tadašoj Palestini i nastanku Izraela.

- Posle svih strahota koje je jevrejski narod doživeo tokom Drugog svetskog rata, preživeli sunarodnici su uporno nastojali da dobiju svoju državu na tlu bivše postojbine, gde bi, kao i drugi narodi, mogli da uživaju svoja Ijudska prava. Srećni trenutak zbio se 1947. godine, kada su Ujedinjene naci-je, konaćno, odlučile da se na zapadnom delu tadašnje Pales-tine osnuje posebna država - Izrael.

- Oko šest stotina hiljada Jevreja, koliko nas je u to doba živelo ovde - priča Kaponi - proslavili smo odluku na ulicama svojih gradova. Radost je, medutim, trajala kratko. Čim su se britanske vlasti povukle, počeli su neredi da bi se ubrzo pretvorili u invaziju svih arapskih država. Bio je to ponovni pokušaj da se jevrejski narod definitivno, uništi. Kao što znate, taj pokušaj je propao, a jevrejska država je proširila svoje granice. Posle toga smo još dva puta bili, i protiv naše volje, uvučeni u ratove i oba puta još više širili granice Izraela.

Da li ste učestvovali u svim tim ratovima?

- Jesam. U prva dva direktno, a posle toga, kao vojni obveznik, obavljao sam dužnost pomoćnika vojnog tužioca.

Jeste li, kao vojni tužilac, ikada vodili proces protiv vojnika arapskog porekla?

- Ne, za to postoji specijalna služba, poseban odsek u Tužilaštvu.

A kao pomoćnik i zamenik državnog tužioca?

- Ne, ni tada. A kad sam počeo da radim kao advokat, čvrsto sam bio rešen da nijednog kriminalca ne primam u svoju kancelariju. Želeo sam da se bavim samo gradanskim par-nicama, pa sam specijalizirao medunarodne ugovore i radne odnose. Ali, život nepredvidivo menja naše planove. Jednom prilikom mom starom klijentu, arapskom juveliru, sin je bio upetljan u pokušaj ubistva pa sam morao da ga branim. To je jedini spor koji se odnosio na gradane arapskog porekla.

Pozabavimo se sada vašim videnjem odnosa između Jugoslavije i Izraela. Najpre mi recite da li ste često posećivali Jugoslaviju?

- Ne tako često kao što sam želeo. Bio sam prvi put tek 1959. godine, pa onda, posle velike pauze, 1972. Kasnijih godina posećivao sam je češće.

Da li je jednostrani prekid dipolomatskih odnosa Jugoslavije sa Izraelom uticao na vaše posete?

- Ne. Moje veze s Jugoslavijom nikada nisu bile uslovljene službenim i državnim razlozima. Nikada nisam obavljao tako važnu političku funkciju da bi mi to smetalo da posećujem svoj zavičaj. Naprosto, ovde sam imao mnogo i radnih i porodičnih poslova pa gotovo nikuda nisam išao. A mogu mirno da tvrdim, u ime svih Izraelaca, a ne samo doseljenika iz Jugoslavije, da naši gradani osećaju posebnu naklonost prema Jugoslaviji. Razloga za to ima više.

Prvo, osim u Hrvatškoj, u ostalim delovima Jugoslavije, a posebno u Srbiji, nikada nije bilo antisemitizma. Drugo, kad je 1948. godine počeo oslobodilački rat Jevreja, Jugoslavija je bila medu prvima koja je pomogla Izraelce u njihovoj borbi, omogućujući dovoz oružja iz Čehoslovačke preko svojih vazdušnih luka. Ona je, takode, medu prvima, priznala diplomatski državu Izrael. Tu dragocenu podršku našoj zemlji, Jevreji nikada neće zaboraviti.

Treće, Jevreji jugoslovenskog porekla u Izraelu uživaju veliki ugled. Iako smo brojčano znatno manji nego druge doseljeničke grupe, iz naših redova potiču mnogi istaknuti intelektualci i rukovodioci u vojnom, privrednom i kulturnom području. Jugoslovenski kibuci su poznati kao veoma uspešni a iz naših porodica su potekla dva vojna generala, šef vojnog sanitetskog štaba i mnogi drugi lekari, pravnici i naučnici. Manje-više, sve doseljeničke organizacije, na primer one iz Poljske, Rusije, Nemačke i Madarske, tražile su u prvim danima svog boravka, a neke to čine i danas, materijalnu i drugu pomoć od države. Mi, jugoslovenski Jevreji, nismo to hikada činili. Naprotiv, insistirali smo na principu da se ljudi za bu-dućnost moraju obezbeđivati svojim radom. I to smo na svakom pojedinačnom primeru uspešno pokazali.

Taj ugled jugoslovenskih Jevreja i njihova privrženost otadžbini verovatno su sprečili raspirivanje antijugoslovenskog raspoloženja posle jednostranog prekida diplomatskih odnosa i grube i cinične antijevrejske spoljne politike Jugoslavije.

Dobro, tako su mislila privatna lica. A kako su u to doba postupali izraelski zvaničnici i izraelska štampa?

- Možda će vam to izgledati čudno, ali u našim novinama nikada nije bilo neugodnih i neprijateljskih napisa na račun Jugoslavije. Saopštavani su zvanični stavovi i odluke jugoslovenskog političkog rukovodstva, mirno i na način koji je nedvosmisleno davao do znanja našim gradanima da takve odluke donosi autoritarno političko vodstvo, iz svojih razloga, i da to, ni u kom slučaju, ne odražava raspoloženje jugoslovenskih naroda. Zbog toga su naši gradani, bez zazora, odlazili na godišnje odrhore u Jugoslaviju i posete svojim rodacima i prijateljima, a u štampi su često objavljivani članci puni ushićenja o lepotama Jugoslavije i srdačnim susretima sa Jugoslovenima. Redovno je, u tim napisima, naglašavano da su Izraelci u Jugoslaviji rado primani gosti.

Imajući u vidu to što ste rekli i nepomućen odnos izmedu izraelskog i srpskog naroda, pa i ovaj pokušaj Srbije da se izađe iz postojeće amnezije, da li će se, po vašem mišljenju, ubuduće, medusobni odnosi uspešnije razvijati?

- Čak i ako zanemarimo naša privatna raspoloženja - a moja privrženost prema Srbiji je možda i nekritična i ispunjena dubokom i trajnom ljubavlju - i ako na odnose gledamo trezveno, Jugoslavija i Izrael imaju dosta zajedničkih interesa…

Na čemu se ti zajednički interesi zasnivaju?

- Oni, u prvom redu, proističu iz sličnosti sudbina naših naroda. Jevrejski narod je živeo zajedno sa mnogim balkanskim narodima, i svi su živeli pod uticajem Orijenta. Kao posledica toga oni imaju sličan način ishrane, zabave i u mnogo čemu i zajedničku kulturu. U privrednom pogledu Jugoslavija i Izrael su izuzetno komplementarne zemlje, a kao dve male države imaju i slične potrebe.

Možete li da kažete u kojim oblastima bi razmena mogla bi-ti najplodnija?

- Mislim da bi Izrael mogao da ponudi Jugoslaviji mnoga tehnološka rešenja u industriji i značajna dostignuća u poIjoprivredi. A, zauzvrat, od vas bismo mogli da uvozimo mnoge sirovine i polufabrikate za doradu. Izraelska roba ne podleže nikakvim ograničenjima ni u Evropskoj zajednici, a ni na američkom tržištu. Zapravo, Izrael je jedina država koja je na ovom tržištu oslobodena svih kvota. Osim toga, jugoslovenska građevinska preduzeća mogla bi da izvode sve krupnije investicione projekte u Izraelu. Takode, turizam bi se mogao znatno unaprediti.

Gde bi se ta saradnja najbrže mogla ostvariti, s obzirom na to da je Jugoslavija u ozbiljnoj ekonomskoj krizi?

- Po mom uvidu, u građevinarstvu. Ta grana je jedan od najuspešnijih izvoznih poslova Jugoslavije. Uporedio bih je s našom industrijom brilijanata, koja uživa ogroman ugled u svetu. Koliko sam obavešten, nevolja je u tome što je većina vaših preduzeća angažovana na radovima u nesvrstanim zemljama, a oni su nepouzdane platiše, za razliku od Izraela, koji sve svoje obaveze ispunjava prema ugovoru. A baš sada, i narednih četiri-pet godina, nama će biti potrebni kvalitetni izvođači gradevinskih radova.

O kojim poslovima je reč?

- Kao što vam je poznato, Izrael nastoji da u naredne dve-tri godine doseli stotine hiljada Jevreja, a možda i milion. Planiramo da u sledećih nekoliko godina povećamo broj sta-novnika za oko 25 odsto godišnje. Za te nove sugrađane treba blagovremeno da izgradimo objekte neophodne za normalan život. A to znači čitava naselja sa stambenim zgradama, usluž-nim delatnostima, školskim ustanovama i drugim kulturnim institucijama. Istovremeno, treba da izgradimo i odgovaraju-ću infrastrukturu - puteve, mostove i saobraćajne, poštanske i druge veze. A sa postojećom radnom snagom Izrael to nije u stanju da obavi na vreme.

Ko danas obavlja te poslove?

- Gotovo 90 posto radne snage u takvim poslovima čine Arapi, što našu situaciju čini izuzetno teškom, a u narednom periodu biće još i teže.

Zbog čega?

- Zato što su Arapi nepouzdani radnici, što poslove ne obavljaju kvalitetno, pa se na kontrolu troši više vremena nego što bi normalno bilo potrebno. Osim toga, oni nepovoljno i s otporom gledaju na pridošlice. Ako imate u vidu da zbog novih doseljenika Izrael treba da ubrza i poveća građevinsku deiatnost za sto odsto, pa i više, onda je jasno koliko bi nam saradnja sa jugoslovenskim građevinarima bila dragocena.

Koliko bi, po vašoj proceni, iznosila vrednost tih gradevinskih poslova?

- Nisam baš najpogodnija osoba za taćnu procenu, ali mislim da bi godišnja vrednost takvih poslova mogla da dostigne do dve i po milijarde dolara.

A kolike bi bile pojedinačne zarade jugoslovenskih radnika?

- To zavisi i od vaših preduzeća i njihovih rukovodilaca. U svakom slučaju, bile bi najmanje nekoliko puta veće nego što su u Jugoslaviji.

Čuo sam da ste vi posredovali u pregovorima izmedu nekih jugoslovenskih i izrealskih firmi. Ima li izgleda da se ti pregovori uspešno završe?

- Tačno je da sam bio jedan od pregovarača. I mada još ne mogu da vam saopštim ko su pregovarači, mogu da kažem da su pregovori uspešno privedeni kraju i da treba još samo neke formalnosti u Beogradu da se obave. Vrednost posla iz-nosi oko 80 miliona dolara. Za početak to nije loše, zar ne?

Rekli ste da i u turizmu Jugoslavija i Izrael mogu odlično da se nadopunjuju…

- Kad sam to rekao, mislio sam na nešto što se odnosi i na Ijude, ali i na prirodu. Izraelski gradani žive u getu. Naša zemlja je potpuno zatvorena i okružena neprijateljski raspoloženim susedima. Da bi se oslobodili tog klaustrofobičnog osećanja, svake godine oko osam stotina hiljada, od četiri milona, provode svoje odmore u inostranstvu. I šta je prirodnije nego da se oni odmaraju u zemiji u kojoj ih rado primaju. A Jugoslavija je baš takva zemlja. Vaš narod je toliko otvoren i srdačan da to potpuno poništava neke slabosti u turističkim uslugama.

Ako je vaše zapažanje tačno, zašto su do sada Izraelci bili toliko retki gosti u Jugoslaviji?

- Nisu bili baš tako retki. Odlazili su mnogi, ali nažalost samo u Sloveniju i Hrvatsku. Ovde u Izraelu pojavila se, kao prva, slovenačka avionska kompanija „Adrija". Ona je sklopila aranžmane, prema kojima su druga područja u Jugoslaviji bila potpuno isključena. Grupe naših gradana vodene su direktno samo u Zagreb i Ljubljanu, a odatle i na primorska mesta u Sloveniju i Hrvatsku.

Tek na manifestaciji „Nedelja Srbije u Izraelu" Izraelci su bili u prilici da saznaju šta im može ponuditi Srbija, a to je za njih i te kako dragoceno i privlačno: šumovite i lekovite banje, vazdušni planinski centri kao što su Divčibare, Zlatibor i Kopaonik, štaviše mislim da je Kopaonik fascinantan projekat za odmor i u letnjim i u zimskim mesecima. Ubeden sam da će se turistička razmena posle ovog gostovanja bitno unaprediti. Prethodno, naravno, treba ispraviti neke već počinjene greške.

Na koje greške mislite?

- Prvo se mora ispraviti ta greška sa „Adrijom" kao prevoznikom izmedu Izraela i Jugoslavije. Kao što vam je poznato, u međunarodnom saobraćaju pravilo je da se prvi aranžmani u avionskom saobraćaju sklapaju izmedu državnih agencija. Prema tome, ovde je trebalo da se pojavi JAT, kao državna kompanija, a da onda, zauzvrat, u Jugoslaviju leti naš EL-AL. Ja zaista ne razumem kako se moglo desiti da jedna mala čarterska kompanija sa osam aviona preuzme posao koji, po prirodi stvari, pripada državnim kompariijama. Ubeden sam, štaviše, da JAT u svojim aranžmanima ne bi isključivao ostale republike u Jugoslaviji.

Da li ste na „Adriju" ogorčeni samo iz tih ili možda iz još nekih drugih razloga?

- Vidite, prema proceni mnogih izraelskih privrednika, a ne samo mojoj, „Adrija" je takvim postupkom oštetila ne samo Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu već mnogo više Izrael. Ona je nas lišila posete svih gostiju iz tih republika kojima bi topla morska kupališta Izraela, preko cele godine, sigurno dobro došla. Osim toga, na Mrtvom i Crvenom moru veoma se efikasno leče kožne i reumatske bolesti. Sve to vaši gradani ne znaju, kao što ni naši nisu imali prilike da saznaju koliko je Jugoslavija zanimljiva i lepa zemija.

I vi ste ubedeni da će se posle manifestacije „Nedelja Srbije u Izraelu" saradnja brže razvijati?

- Ja se nadam da će mnoge stvari brže ići. Ali, želeo bih da upozorim na nešto veoma važno: treba razlikovati naklonost od biznisa. Simpatije su prijatna osećanja, a biznis se stvara na pasjoj muci. Ako bi trebalo da se pomogne Srbiji, ubeđen sam da bi se nekom akcijom njenih bivših državljana skupili prilozi od milion ili nekoliko miliona dolara, što Jevreji u celom svetu ćesto rade. Ali, to riije biznis. Kad Jevreji iz drugih država ovde sklapaju poslove, oni to rade na klasičnom ekonomskom principu: da što više zarade. Jer, ko džabe radi, toliko i vredi.

Da bi se ostvario profit u nekom poslu, treba mnogo i istrajno da se radi. Meni je drago da mogu da kažem kako su, u svim ovdašnjim razgovorima, toga bili svesni Srbi i Jevreji.

Za nas je najvažnije da se Srbija otvorila izraelskim firmama i da je spremna za zajedničke projekte. Ozbiljniju smetnju jedino čini nedostatak diplomatskih odnosa. Ali, nažalost, kao što znate, to ne zavisi ni od Srbije ni od Izraela

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License