Har Homa Ili Treci Hram

Ivan Ninic

HAR HOMA ILI TREĆI HRAM

Poslednjih nedelja u izraelskim medijima stalno se vodi polemika o izgradnji naselja u okolini Jerusalima, zvanom Har Homa. Naime, posle ujedinjenja zapadnog, jevrejskog dela Jerusalima, sa istocnim, jordanskim delom, nakon Sestodnevnog rata 1967. godine, grad se ubrzano siri. Ova, najnovija gradjevinska akcija izazvala je bes Palestinaca i revolt u arapskom svetu, jer taj deo okoline Jerusalima bio je jedina mogucnost da se grad delimicno integrise i sa palestinskom teritorijom. Inace, staro jezgro grada Jerusalima u potpunosti je okruzeno izraelskim naseljima. 1967. godine u Jerusalimu je zivelo 197.000 Izraelaca i 68.000 Arapa. Prema najnovijim podacima iz Statistickog godisnjaka, krajem 1996, Jerusalim je imao 603.000 stanovnika od kojih su 422.300 Izraelci. Projekcija za 2010. godinu kaze da ce grad imati 817.500 stanovnika od kojih ce 251.000 biti Arapi, a od 566.500 Jevreja bice 214.000 ultraortodoksnih. Ovaj visoki procenat haredim, kako se zovu otrodoksni Jevreji, svakako ce dati jos snazniji teokratski pecat zivota tom gradu. Jerusalim ce vise liciti na Teheran nego na glavni grad jedne moderne demokratske zemlje.

Sta se desilo u razvoju Izraela da on dobije, za mnoge, neocekivan pravac ka novom srednjem veku?

Nedavno je objavljena knjiga Merona Benvenistija "Grad od kamena: Tajna istorija Jerusalima" (City of Stone: Hidden History of Jerusalem by Meron Benvenisti. University of California Press) koja je inspirisala poznatog izraelskog pisca Amosa Elona da razmotri i taj aspekt istorije Jerusalima.

Jerusalim je sveta krava, kako izraelskih, tako i palestinskih nacionalista. I jedni i drugi se zakljinju u isto, svoje, sveto tlo. Obe strane propagiraju mit o bozanskom obecanju u cemu im ucene mule i rabini daju podjednaku podrsku. Prideve "sveti", "nebeski", "vecni" upotrebljavaju bez zadrske obe strane. Nakon pobede Benjamina Netanjahua na izborima, gradonacelnik Jerusalima, Ehud Olmert, odmah je nagovestio prosirenje jevrejske prisutnosti u starom delu grada, ali i izgradnju novih naselja, sto se akcijom na Har Homa i ostvaruje. Arafatov ministar za Jerusalim, Faisal Huseini, skrece paznju da je najnovija akcija Izraela ravna objavi rata. Smireni politicar, kralj Jordana, Husein, upozorava Netanjahua na moguce kontraakcije Arapa. Poslednjeg dana Ramadana u Jerusalimu se, na platou Haram al Sarif, okupilo 250.000 Palestinaca iz svih autonomnih krajeva. To je bila koliko religiozna manifestacija, toliko i politicka demonstracija i upozorenje Jevrejskoj drzavi. Desnicarski poslanici u izraelskom parlamentu upozoravaju predsednika vlade da ne popusti pod arapskim pritiskom, inace ce oboriti vladu. Dakle, obe strane, i jevrejska i arapska, su namerne da zadrze, i da prosire svoje pozicije.

Benvenistijeva knjiga je istorija Jerusalima u ovom veku, narocito iz perioda nakon rata 1967. kada je dotadasnji jordanski deo grada bio "oslobodjen" i ponovo "ujedinjen" sa izraelskim delom pod vodjstvom legendarnog gradonacelnika Tedija Koleka.

M. Benvenisti je u potpunosti kvalifikovan za pisanje knjige o Jerusalimu: bivsi zamenik T. Koleka, geograf i istoricar po struci, on poznaje svaki kutak ovog grada, i u fizickom, ali i istorijskom smislu. On opisuje pogubne posledice nacionalistickih i religijskih ostrascenja obeju strana, revizije i istorijske falsifikate u politicke svrhe. Trideset godina nakom ujedinjanja, grad je jos uvek bez celovitog urbanistickog plana.

Mozda postoji plan koji je svojevrsna tajna!?

Americki pobozni Jevrejin dr Irving Moskovic, multimilioner poznat po svojim odmaralistima sirom Kalifornije, postaje glavni investitor u izgradnji starog dela grada, stalno sireci granice jevrejske cetvrti. Moskoviceva namera je da ubrzanom gradnjom spremno doceka dolazak Mesije, prvenstveno podizanjem Jevrejskog hrama. I Prvi Hram koji je izgradio Solomon, kao i Drugi, koji su izgradili Hasmoneji, znak su uspona izraleske drzave i opsteg blagostanja. Izgradnja Treceg Hrama obecava daleko znacajniju mogucnost: dolazak Mesije. Treba znati da je Moskovic jedan od glavnih finansijera ultraortodoksne organizacije Ateret Kohanim. Preko svojih kompanija u Vaduzu i Lihtenstajnu, Ateret Kohanim dolazi do sredstava za finansiranje mreze talmudskih seminara. U tim ucilistima se mladi talmuditi pripremaju za doba Treceg Hrama. "Kada su se Jevreji tokom vekova molili za Jerusalim, oni se nisu molili za mir sa Arapima, vec za jevrejski Jerusalim" podseca Moskovic.

Spinoza je rekao da od svih mrznji najdublja i najopasnija je ona koja se predstavlja kao vera.

U decembru 1978. godine na prvi dan praznika Hanuke, grupa ortodoksnih Jevreja, predvodjena Matitjahuom Danom, "osvojila" je jednu zgradu u muslimanskom delu starog grada i proglasila je jesivom. Tako je osnovana grupa Ateret Kohanim. Metatjahu Dan je ucenik rabi Cvi Jehude Kuka, duhovnog vodje Gus Emunim, jedne druge ultrareligiozne organizacije. Dan i njegova grupa zive starozavetnim zivotom, spremajuci se za doba Treceg Hrama. Kako, pita se Dan, moze da dodje Mesija u Jerusalim, ako taj grad nije cisto jevrejski? Zar nije Rambam (Majmonid) rekao da ce u Jerusalimu smeti da zive samo Jevreji kada dodje Mesija?!

Ali, Ateret Kohanim ne predstavlja samo grupa religioznih fanatika. 27. maja 1987. americki prijatelji Ateret Kohanim odrzali su u njujorskom Hiltonu godisnji sastanak na kome je pozdrvanu rec dao Benjamin Netanjahu, tadasnji ambasador Izraela u UN. Pored dr Moskovica, snaznu finansijsku potporu ovoj grupi daju Mark Belzberg, kanadski finasijer i drugi ugledni i mocni Amerikanci.

Druga strana nije nista tolerantnija. Jaser Arafat, uspostavljajuci kontrolu na Hebronom, uzviknuo je poznati jevrejski slogan "Sledece godine u Jerusalimu." Za Palestince je biblijski Avraham Iracanin, a kralj David Palestinac.

Jevrejima je Jerusalim svetinja zbog Hrama, a Arapima jer je odatle Prorok posao na Nebo. Medjutim, oni imaju Meku i Medinu. Hriscanima je ovaj grad svetinja, jer su, takoreci, sav Hristov zivot i smrt vezani za Jerusalim. Ali, oni imaju Rim. Jedino Jevreji nemaju alternativu.

Rat religija se nastavlja. Mir se ne moze postici dok svaka strana ne prihvati ravnopravno drugu stranu. Samo tako mogu da postignu i mir i da imaju Jerusalim. Danas, setajuci se starim gradom, covek ima cudan utisak da je u zatvorenoj tvrdjavi na ivici ponora. Grad je otrovan prosloscu, obuzet njome, paralisan od straha zbog plemenske podeljenosti. Turisti su sludjeni setajuci se od sinagoge do dzamije, ili do neke vazne crkve, ne znajuci da li treba da stave na glavu sesir ili upravo da ga skinu.

Ni posle trideset godina ujedinjenja, izraelski i palestinski Jerusalim ne zive kao jedan grad. Zive paralelni zivot. No problem Jerusalima neumitno dolazi na dnevni red.

Mir je moguc samo ako i jedna i druga strana bude osecala ceo ovaj grad kao svoj. Posetom jerusalimskim grobljima covek moze da se pouci da ovaj grad ne trpi pobednike.

Svi su pokopani, a grad i dalje zivi svoj vecni zivot.

Nasa Borba jun 1997

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License