Iro Gutman (1890-1945)
Oficir-lekar u austrougarskoj vojsci, postaje prijatelj, srpskog stanovništva u okupiranoj Srbiji i na kraju rata 1914-1918. uzima srpsku nacionalnost i jugoslovensko državljanstvo.
Bilo je proleće 1916, ali radost proleća nije niko osećao te tužne godine, jer je Srbija stenjala pod bremenom teške neprijateljske okupacije. Jednog aprilskog dana toga proleća stao je pred „ćesik-komandu" u Čajetini fijaker iz koga je hitro sišao mlad austrijski lajtnant. Ono malo stanovništva varošice koje se sastojalo od žena, dece i nekoliko staraca, s nepoverenjem je primilo ovog pridošlicu, okupatorskog oficira, razmišljajući o tome kako umesto da se smanjuje, broj neprijateljskih vojnika se eto još povećava. Niko tada nije ni slutio da će taj mladi čovek u neprijateljskoj uniformi postati dobrotvor celog ovog kraja.
Taj mladi čovek bio je dr Iro Gutman, lekar, po narodnosti Jevrejin. On je bio toliko vredan da je, po onoj narodnoj, prosto „s lučem tražio posao". Pored redovne dužnosti u komandi, stizao je da zađe u mnogu siromašnu zlatiborsku kolibicu i da bolnima pruži pomoć, uvek sa osmehom i ljubaznim rečima. Nekima je u poverenju rekao da se u duši oseća Srbinom i da će to i dokazati. Prošla je jedna, pa i druga godina, a za to vreme je dr Gutman izlečio mnoge bolesnike i utro mnoge sirotinjske suze.
Negde u oktobru 1918, u vreme vojnog sloma Austro-Ugarske, dr Gutman je tiho napustio Čajetinu. Nekolicina ljudi je znala da će on ponovo doći, a mnogi su zažalili njegov odlazak. Krajem 1918. došla je sloboda, srpski vojnici su stigli u svoju domovinu. Obrazovana je prva vlast.
Strahote okupacije osećale su se i na zdravstvenom polju. Lekara nije bilo. U Čajetini je do polovine 1919. godine boravila jedna lekarska misija koju su sačinjavala tri lekara: Amerikanac, Englez i Francuz. Ta misija je mnogo učinila za ovaj kraj, ali nije mogla ostati posle određenog roka Sa zebnjom su Zlatiborci očekivali da njihov kraj ostane bez lekara Međutim, jednog junskog dana stigao je ponovo u Čajetinu dr Iro Gutman, ali tada u civilu i to kao novo-postavljeni sreski lekar. Posla je bilo mnogo i on ga je obavljao s velikim poletom. Zlatiborski srez je imao 16 opština sa oko 15 000 stanovnika; teritorija je bila veoma prostrana, a najudaljenije selo Jasenovac bilo je udaljeno 46 km od sreskog sedišta Sela nisu imala puteva, epidemije su pustošile, ali je dr Gutman svuda stizao i pomagao mnogobrojnim bolesnicima Narod ga je od samog početka prihvatio kao svog i nikad niko nije u njemu gledao bivšeg neprijateljskog vojnika.
Godine 1922. dr Gutman se oženio mladom lekarkom Idom, specijalistom za ginekologiju. Sada su oboje udruženim snagama i sa primernom humanošću obavljali lekarski posao. Početkom 1924. godine, bračni par Gutman je premešten u Užice gde su oboje postali bolnički lekari. I u Užicu su produžili da leče Zlatiborčane koji su im se u velikom broju obraćali. Dr Gutman je iskreno zavoleo Zlatibor i njegove stanovnike. Često je govorio: „Ja sam Zlatiborac. Na Zlatiboru sam započeo svoju prvu lekarsku praksu, mada kao neprijateljski vojnik. Na Zlatiboru sam se oženio, tamo mi se i ćerka rodila.."
Dr Igo Gutman je kao viši sanitetski oficir jugoslovenske vojske odveden u zarobljeništvo u Nemačku 1941. godine. Dočekao je oslobođenje, ali je umro na putu, pri povratku u Jugoslaviju, 1945. Njegov lik ostaje u živom sećanju mnogih Užičana, a naročito Zlatiborčana, koji njegovo ime uvek pominju s poštovanjem i ljubavlju.
(Kazivanje Ljubiše R. Đenića, upravnika Narodne knjižnice i čitaonice „Dimitrije Tucović" u Čajetini, i njegove majke Grozdane)
Iz knjige JEVREJI ZA SLOBODU SRBIJE 1912-1918
