Googled

Danijela Vukašinović

GOOGLED
Kraj sveta kakvim ga znamo

Svet je izguglovan. Mi ne tražimo informaciju, mi je izguglamo. Više od 70 posto istraživača po celom svetu ukuca traženi pojam u gugl i u roku od pola sekunde traženi pojam se pojavi. Želite li da nađete epizodu Charlie Rose koju ste propustili ili smešni video nekog tipa koji je snimio svoju trogodišnju kćer kako briljantno izvodi devedesetosekundni skeč iz Ratova zvezda? Guglov Ju Tjub je u u martu 2009. godine imao 90 miliona posetilaca, dve trećine celog veb prometa. Voleli biste da stavite onlajn oglas? Guglov DoubleClick je najkoristenija reklamna kompanija. Guglovi reklamni prihodi im donose više od 20 biliona dolara godišnje, a oko 40 posto od tog oglasavanja je onlajn. Za uzvrat Gugl daje novac desetinama hiljada veb sajtova, posti-žući sa tim ostvarivanje prometa i komercijalne na-doknade njima. Želite li da pročitate novine ili članak iz nekog magazina iz bilo kojeg dela sveta? Guglove vesti sadrže 25 hiljada sajtove sa vestima dnevno. Tražite li PDF knjige ili školske novine? Gugl pokušava da omogući sve ijednu knjigu ikad izdanu dostupnu u digitalizovanoj formi. Škole siromašnih naroda koje su bez štampanih knjiga sada mogu da dobiju besplatno znanje. Internet, rekao je Guglov šef ekonomskog odela, Hal Varian, omogućava informaciju dostupnom. Gugl omogućava da informacija bude pristupačna. Guglov korporativni slogan, Ne budi zao, obraća se Ameri-kancima koji prihvataju gubitnike kao što je Epl koji se suprotsavlja gigantu kao što je Mikrosoft. Gugl je jedna od najpouzdanijih svetskih marki.Uz tradicionalne medijske kompanije od novina i magazina preko knjiga i izdavaštva, televizije, holivudskih studija, reklamnih agencija do telefonskih kompanija i Mikrosofta, nijedna kompanija nije tako ugledna ali i zastrašujuća.
Postoje racionalni razlozi da se tradicionalni mediji boje Gugla. Danas, Guglovi softveri imaju pristup svim medijskim industrijama, od telefona, televizije preko oglašavanja do novina, magazina knjiga, izdavaštva, holivudskoih studija digitalnih kompanija kao što je Mikrosoft, Amazon, Epl, i Bej. Za kompanije koje su izgrađene na posedovanju, prodaji ili distribuciji infor-macije, Gugl može biti viđen kao novo Carstvo zla.
Gugl vode inžinjeri, a oni su ljudi koji pitaju zašto: Zašto mi da radimo stvari na način kako su uvek bile rađene? Zašto sve knjige koje su izdane, ne bi bile digitalizovane? Zašto ne bismo mogli da čitamo bilo koje novine ili magazin onlajn? Zašto ne bismo gledali televiziju na svojim kompjuterima besplatno? Zašto ne bismo mogli napraviti kopije svoje muzike ili dividijeva i to podeliti sa prijateljima? Zašto reklamiranje ne bi bilo usmereno i prodavano bez masnog plaćanja posredniku? Zašto ne bismo jeftinije telefonirali? Guglovi lideri nisu hladni biznismeni, već hladni inžinjeri. Oni su naučnici, koji uvek traže nova rešenja. Oni traže konstrukciju, formulu, algoritam koji će ocrtati i predvideti ponašanje. Oni naivno veruju da se većina misterija, kao i ona ljudskog ponašanja može rešiti datom (podatkom). Naravno, vera brokera sa Vol Strita u ovakav mate-matički derivat pomogao je u sakaćenju američke ekonomije. Naivnost i strast su opasan miks, pomešajte ih sa moći i dobijate neobičnu moć, onu koja može uticati na dobre ili loše promene. Gugl čvrsto veruje da ima misiju. Naš cilj je da promenimo svet, rekao mi je Guglov direktor Erik Šmit. Zarađivati novac, nastavio je, je tehnolohija za platiti.
Dve i po godine izveštavao sam o Guglu, verujući, da njegovi vođe žele napraviti svet boljim mestom. Ali oni su u poslu zarađivanja novca. To nije prljavi cilj, ali ni filantropska aktivnost. Svaka kompanija sa moći koju Gugl ima mora biti pažljivo posmatrana. Takođe sam nailazio na kompanije koje su provodile previše vremena žaleći se na Gugl, a premalo vremena su razvijale strategiju odbrane. Većina starih medija su se neo-prostivo sporo budile na vlastitu digitalizaciju.
2007.godine, Erik Šmit mi je rekao da će Gugl jednog dana postati 100 biliona dolara vredna medijska kom-panija, dva puta veća od Tajm Vornera, Volt Diznija ili Njuz Korporejšna, 3 najveća medijska konglomerata. Gugl može da postigne ovaj cilj za manje od jedne generacije, u vreme kada su autorska prava i privatnost uništeni, kada novine proglašavaju bankrot, novinarstvo je ugroženo, kada je profit od knjiga izdavača stisnut uz njihovu obavezu da objavljuju ozbiljne autore, kada su televizijske kompanije pune jeftinih rialiti šoua, kada kablovske televizije više pričaju, nego što slušaju, kada se pojmovi društva i privatnosti redefinišu i način na koji građani percipiraju vest se menja i kad se većina tradicionalnih medijskih modela menjaju digitalnim kompanijama kao što je Gugl, sve ovo znači da se Gugl mora staviti pod mikroskop. Briljantni inžinjeri su srce uspeha kompanije kao što je Gugl.
Gugl ozbiljno shvata svoj moto Ne budi zao. Ali zato što ovde govorimo o ljudima, a ne algoritmima, namera je nekad manje važna nego efekat. Kompanija koja ispituje sve i i veruje u delanje bez pitanja za dozvolu je uspela kao malo koja. Ne kao druge tehnologije koje su ometale postojeće poslove, štampana knjiga koja je zamenila rukopis, telefon koji je zamenio telegraf, automobili koji je zamenio konje i kočije, avioni koji su parirali brodovima i krstarenjima, kompjuteri koji su zamenili pisaće mašine, Gugl traži proizvode koji nisu pipljivi, već nešto apstraktno: znanje. Ovo čini Gugl i manje i više ranjivim za izazivanje. Manje zato što je Guglov gorostasan Mont Everest podataka neotkriven. Više zato što Gugl računa na svoj uspeh koji se nastavlja kroz korisnike i vlade za koje veruju da neće zloupotrebiti ovo znanje. Bez obzira da li neko aplau-dira ili se boji ove jedanaestogodišnje kompanije, nema govora da Gugl zaslužuje našu pažnju.

LAMED, Broj 8, Avgust 2010

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License